Кургаш: НАТО, No pasaran!

На основу до сада виђеног може се основано претпоставити да се текстови НАТО кутка у рубрици „Форум“ зналачки и селективно усмјеравају са циљем афирмације и подизања рејтинга Атлантском савезу.

Наиме, осим афирмативних иступа, објављују се и наизглед неутрална реаговања која представљају само привид опонирања а у ствари су средство којим се уређивачка политика дневног листа „Вијести“ сврстава на страну заговорника уласка Црне Горе у НАТО алијансу. Овакав закључак се намеће одбијањем уредништва да објави ставове који се противе прикључењу „дежурном свјетском полицајцу“!?

Преко двије деценије владајући режим показао је да поштовање законитости неће представљати препреку за прикључење Црне Горе Алијанси. То се могло претпоставити и на основу одлуке о слању војника у Авганистан, а такође и потписивањем фамозног споразума зв. „Члан 98“, којим се Црна Гора обавезује да Међународном кривичном суду неће изручивати држављане САД, који би пред тим судом могли бити оптужени за геноцид, ратне злочине и злочине против човјечности. Овај споразум је још увијек на снази иако је Брисел крајем 2009. захтијевао раскидање истог уз образложење да документ није у складу са законодавством ЕУ.

Имајући у виду брзину и доступност информација на глобалном нивоу, нико неће моћи да каже да није знао за активно и континуирано учешће НАТО машинерије у злочинима широм свијета. Није никаква тајна њихова улога у посљедњим догађањима у Ираку, Авганистану, Либији… Подршка Израелу у спровођењу геноцидне политике према Палестинцима, а све чланице НАТО-а обавезне су се придружити тој подршци. Тортура и невиђена мучења којим су подвргнути затвореници у Абу Граибу, Гвантанаму и небројеним тајним затворима, само је дјелић активности на плану „борбе против тероризма“… О њиховом војном ангажману на простору бивше Југославије мање-вишесмо били у прилици да се лично увјеримо.

Иако је Црна Гора по Уставу грађанска држава, наши „јахачи Апокалипсе“ већ више од двије деценије форсирају националне подјеле: од пакта са најекстремнијим великосрпским национализмом, преко „грађанске опције“, црногорског национал-романтичарског буђења, па до враћања „првој љубави“… Национална и вјерска подијељеност је провјерен рецепт за дуговјечну владавину. Ова подјела је препозната и у склопу Владине кампање за повећање подршке уласку у НАТО, па се као противници чланства идентификују „они који се национално изјашњавају као Срби, гласају за просрпске партије, везују се за Српску православну цркву и осјећају блискост са Србијом и Русијом…“.

С друге стране, Бошњаци се „убише“ доказујући приврженост настојању Црне Горе да учествује у „процесу европског уједињавања и евроатлантских интеграција…“. Па чак и званичници Исламске заједницеактивно и отворено лобирају за улазак у НАТО савез „чиме би ови простори ојачали стабилност Црне Горе и региона…“. Иако је такав њихов ангажман, најблаже речено, у супротности са фетвом (законска изјава у исламу) Шејх др. Јусуф ел-Карадавија, предсједника свјетске Уније исламске улеме.

Сасвим је извјесно да ће многи црногорски грађани врло радо прихватити „бенефите“ уласка у НАТО, ако се осврнемо на искуства из прошлости. Изгледа да су приче о слободарској Црној Гори само у домену епског. Али, сви треба да се замисле како ће оправдати својим потомцима пристанак да своју земљу уведу у поданички однос.

Стога, позивамо све слободномислеће црногорске грађане да се свим демократским средствима супротставе учешћу у сврставању на страну овог фашистичког пројекта уз слободарски поклич:

NO PASARAN!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: