Курти доноси буре барута у Брисел

Три дана уочи заказаног састанка председника Србије Александра Вучића и премијера привремених приштинских институција Албина Куртија у Бриселу није извесно шта је на дневном реду. Према најавама из Приштине, у седишту ЕУ после оружаних провокација на северу Косова* 31. јула и за месец дана одложене примене одлуке о документима за улазак на Космет, као и о регистарским таблицама, тамошњи званичници тврде да неће разговарати о већ договореним темама.

Инциденти који су постали обележје Куртијеве владе уназадили су и обесмислили дијалог, па више није јасно ни које ће се теме наћи на столу. То је разлог због ког са Андрићевог венца нису оптимисти пре пута у Брисел иако, бар на речима, из САД и ЕУ стижу најаве да ће тема састанка бити и почетак формирања Заједнице српских општина, што је предуслов свих договора.

Упркос очекивањима западних дипломата, нема много оптимизма да ће доћи до помака у дијалогу две стране. У четвртак, када је предвиђен сусрет Вучића и Куртија, то ће бити први састанак на високом политичком нивоу после више од годину дана, ако се изузме неформална вечера њих двојице с Мирославом Лајчаком у Берлину почетком маја. Дипломата Милисав Паић каже да тај дијалог годинама није произвео никакве конкретне резултате – Приштина стоји на максималистичким позицијама да треба да се постигне споразум о узајамном признању, што је за Београд апсолутно неприхватљиво. За „Политику” Паић истиче да на састанку у четвртак не приличи да се Вучић и Курти баве темама које треба да буду на дневном реду техничких разговора које Лајчак води са две стране.

„Сигурно је да би, уколико до састанка уопште и дође због опструкције Куртија, могло да се расправља и о таблицама. Та тема може да буде дотакнута у разговору јер такве активности Приштине угрожавају мир и стабилност у покрајини и региону. Од пет чланица Квинте, барем три не желе да дође до повећања напетости. Међутим, то су мање-више техничка питања која Приштина политизује да би она могла да буду главни предмет разговора у Бриселу између Вучића и Куртија”, каже Паић и додаје да би питања као што су таблице требало да се решавају на техничком нивоу.

Мирослав Лајчак је све време безуспешно покушавао да Вучића и Куртија доведе за заједнички сто још од јула прошле године, након чега је убрзо, у септембру 2021, и избила управо криза с таблицама, која је решена састанком Бесника Бислимија и Петра Петковића у Бриселу и привременим шестомесечним аранжманом о стикерима у октобру. И та криза била је праћена барикадама и озбиљном тензијом. Протеклих година Лајчак је заказивао састанке само када је нешто било конкретно на столу за потписивање. Недвосмислено дијалог није долазио до тачке када је потпуно бесмислен, али после последње кризе, чини се, барем по изјавама које стижу и из Брисела и из Вашингтона, да их тензије брину.

„Они су схватили колики је капацитет за ширу дестабилизацију због оваквог понашања Приштине. Схватили су да српски народ неће да прихвати оно што Приштина покушава да наметне и да је спреман да се супротстави на један миран, потпуно демократски начин, укључујући и протесте и одлучност Београда да заштити српски народ”, каже за „Политику” народни посланик Милован Дрецун. Курти одбацује разговоре о конкретним проблемима, поготово после ескалације сукоба крајем јула и на све начине покушава да продуби кризу тако што би оружане провокације прешле у сукоб. Да напредак није ни на видику, показује и његова последња изјава. „Ми ризикујемо рат. Иза Србије стоји Путин. Не бих рекао да је ризик веома висок јер овде имамо и контингент НАТО-а, али је свакако висок”, напоменуо је Курти.

Директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић каже да у свакој изјави Курти измишља наводни утицај Русије јер жели тако не само да нападне Београд већ и да оправда будуће нове једностране и насилне акције против српског народа у покрајини. Петковић је изразио наду да ће предстојећи дијалог у Бриселу Приштина схватити озбиљно – као простор за дипломатско решавање проблема на терену, а не као полигон за уцене и звецкање оружјем. За наш лист наводи да чињеница да Приштина одбија да формира ЗСО указује на то да их не занимају безбедност, ни права Срба, већ сукоби и кризе.

„Недвосмислено је да власти привремених институција у Приштини не желе дијалог, веће желе сукобе. Београд је од почетка процеса нормализације односа опредељен за дијалог као једино средство за мирно решавање свих отворених питања. Међутим, Приштина упорно настоји да запали буре барута на простору КиМ и изазове кризу и сукобе, због чега и повлачи потезе за које унапред зна да могу имати катастрофалне последице по мир и стабилност у читавом региону”, каже Петковић и додаје да је од доласка Куртија на власт забележено 212 етничких напада, што је чак 50 одсто више него у периоду пре њега.

А некадашњи потпредседник Владе Србије Небојша Човић истиче да од преговора у Бриселу не очекује ништа и да ће бити лицемерја са свих страна. Оцењује да Курти, прављењем конфликтне ситуације, заправо покушава да купи време, да се Србија не би вратила на стање које је било пре Бриселског споразума. „На столу ће бити сигурно папири, биће прича, биће лицемерја са свих могућих и немогућих страна, али пре свих питања, пре било каквих разговора, јесте када ћете ви људи да направите Заједницу српских општина, и то онако како је тим споразумом до танчина предвиђено и пратећим актима”, каже Човић. Додаје да су давно били испуњени услови да се каже – ви сте преварили, споразуми више не важе, ресетујемо цео систем.

Упркос свему, изгледа да су западне дипломате највећи оптимисти. Тако је амерички изасланик за западни Балкан Габријел Ескобар недавно изјавио да верује да се може пронаћи трајно решење за питање таблица. Оставио је као отворену могућност да се Београд и Приштина договоре у наредном периоду, укључујући и састанак 18. августа, управо поводом овог питања. Нагласио је да треба да почне дискусија о формирању ЗСО или моделима како је применити и да заједница треба да буде у складу с косовским уставом иако је, како Београд подсећа, то питање већ дефинисано Бриселским споразумима. Уз позив да се потписано и примени, морају, казао је Ескобар, да почну разговори о формирању ЗСО. То је, како је навео, и амерички државни секретар Ентони Блинкен рекао Куртију кад је недавно био у САД. Десет година од потписивања споразума о њеном формирању, САД и ЕУ понављају да заједница треба да буде формирана. На то је недавно подсетио и европски комесар Ђузеп Борељ, који је рекао да су успостављање ЗСО договориле обе стране.

„Оно што онеспокојава то је други део изјаве Бореља, у којој некако пилатовски пере руке и говори о томе да ЕУ не може да натера или примора приштинску страну да се ЗСО коначно и формира, мислим да то није у реду да ЕУ има улогу гаранта Бриселског споразума. Бриселски споразум представља једини кровни политички споразум који је закључен између две стране и ратификован у покрајинском парламенту у Приштини, самим тим он је стекао снагу закона, а његово спровођење, односно неспровођење мора се обухватити питањем владавине права и закона”, оценио је државни секретар у Министарству спољних послова Немања Старовић.

Дане уочи 18. августа, осим политичких тензија, карактерише и даље напета безбедносна ситуација изазвана претњама Приштине, а када је реч о безбедности, председник Вучић ће у среду, пред састанак у склопу дијалога, у Бриселу разговарати са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом. Уочи тог сусрета Столтенберг је рекао да је „недавно разговарао с политичким руководством у Приштини и Београду поводом тензија на северу Косова”. „Све стране морају да остану мирне, да избегавају једностране акције и конструктивно да се ангажују у дијалогу, уз посредовање ЕУ. У складу с мандатом УН, мисија Кфора блиско прати ситуацију и спремна је да интервенише уколико стабилност буде угрожена”, поручио је Столтенберг, уз поруку да је Северноатлантска алијанса дугогодишњи и близак партнер са Србијом, да се партнерство заснива на политичком дијалогу и на практичној сарадњи, уз пуно поштовање државне политике војне неутралности Србије. Столтенберг је рекао и да ће НАТО наставити да подржава у потпуности дијалог, уз посредовање ЕУ.

Шта, међутим, уколико дијалог у Бриселу доживи фијаско и ако, рецимо, тема таблица изостане са преговарачког стола? У том случају, наступа нова криза и неизвесност, која би кулминирала 1. септембра. Милисав Паић сматра да се атмосфера која се ствара пред састанак врши у циљу притисака на Србију да попусти у вези са очекивањима Квинте поводом тема које су актуелне. „Нема неких великих услова за озбиљнији пробој дипломатије у дијалогу Београда и Приштине. Мислим да би, уколико се ништа не догоди и доживи фијаско, Курти могао да изазове провокације, употребом специјалних јединица да упадне на север КиМ и у том случају би могло да дође до озбиљних неприлика, не само у овом делу Србије већ и у региону”, наводи Паић. Осим о таблицама и ЗСО, две стране би зато морале да разговарају и о безбедносној ситуацији на Северу јер највеће последице трпе управо грађани ове четири општине. У том контексту и види недавне поруке и САД и ЕУ, којима је управо свеобухватни споразум кључни циљ, а да су код појединачних тема отворени за креативне предлоге с једне и друге стране.

Петрич: ЗСО треба да буде спроведена

Дипломата и бивши преговарач ЕУ за преговоре о Косову у Рамбујеу Волфганг Петрич такође сматра да ЗСО треба да буде спроведена. Наводи да Приштина не жели другу Републику Српску, али и да је то линија коју заступају Вашингтон и Брисел. Међутим, САД и ЕУ желе да буде формирана ЗСО јер могу да побољшају свакодневни живот људи. „Заједница не би требало да се заснива на етничкој припадности. Међутим, у исто време треба дати права мањинама, тамо где има мањина, а то је у основи српска заједница на северу Косова”, рекао је Петрич.

Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: