Kurti donosi bure baruta u Brisel

Tri dana uoči zakazanog sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Albina Kurtija u Briselu nije izvesno šta je na dnevnom redu. Prema najavama iz Prištine, u sedištu EU posle oružanih provokacija na severu Kosova* 31. jula i za mesec dana odložene primene odluke o dokumentima za ulazak na Kosmet, kao i o registarskim tablicama, tamošnji zvaničnici tvrde da neće razgovarati o već dogovorenim temama.

Incidenti koji su postali obeležje Kurtijeve vlade unazadili su i obesmislili dijalog, pa više nije jasno ni koje će se teme naći na stolu. To je razlog zbog kog sa Andrićevog venca nisu optimisti pre puta u Brisel iako, bar na rečima, iz SAD i EU stižu najave da će tema sastanka biti i početak formiranja Zajednice srpskih opština, što je preduslov svih dogovora.

Uprkos očekivanjima zapadnih diplomata, nema mnogo optimizma da će doći do pomaka u dijalogu dve strane. U četvrtak, kada je predviđen susret Vučića i Kurtija, to će biti prvi sastanak na visokom političkom nivou posle više od godinu dana, ako se izuzme neformalna večera njih dvojice s Miroslavom Lajčakom u Berlinu početkom maja. Diplomata Milisav Paić kaže da taj dijalog godinama nije proizveo nikakve konkretne rezultate – Priština stoji na maksimalističkim pozicijama da treba da se postigne sporazum o uzajamnom priznanju, što je za Beograd apsolutno neprihvatljivo. Za „Politiku” Paić ističe da na sastanku u četvrtak ne priliči da se Vučić i Kurti bave temama koje treba da budu na dnevnom redu tehničkih razgovora koje Lajčak vodi sa dve strane.

„Sigurno je da bi, ukoliko do sastanka uopšte i dođe zbog opstrukcije Kurtija, moglo da se raspravlja i o tablicama. Ta tema može da bude dotaknuta u razgovoru jer takve aktivnosti Prištine ugrožavaju mir i stabilnost u pokrajini i regionu. Od pet članica Kvinte, barem tri ne žele da dođe do povećanja napetosti. Međutim, to su manje-više tehnička pitanja koja Priština politizuje da bi ona mogla da budu glavni predmet razgovora u Briselu između Vučića i Kurtija”, kaže Paić i dodaje da bi pitanja kao što su tablice trebalo da se rešavaju na tehničkom nivou.

Miroslav Lajčak je sve vreme bezuspešno pokušavao da Vučića i Kurtija dovede za zajednički sto još od jula prošle godine, nakon čega je ubrzo, u septembru 2021, i izbila upravo kriza s tablicama, koja je rešena sastankom Besnika Bislimija i Petra Petkovića u Briselu i privremenim šestomesečnim aranžmanom o stikerima u oktobru. I ta kriza bila je praćena barikadama i ozbiljnom tenzijom. Proteklih godina Lajčak je zakazivao sastanke samo kada je nešto bilo konkretno na stolu za potpisivanje. Nedvosmisleno dijalog nije dolazio do tačke kada je potpuno besmislen, ali posle poslednje krize, čini se, barem po izjavama koje stižu i iz Brisela i iz Vašingtona, da ih tenzije brinu.

„Oni su shvatili koliki je kapacitet za širu destabilizaciju zbog ovakvog ponašanja Prištine. Shvatili su da srpski narod neće da prihvati ono što Priština pokušava da nametne i da je spreman da se suprotstavi na jedan miran, potpuno demokratski način, uključujući i proteste i odlučnost Beograda da zaštiti srpski narod”, kaže za „Politiku” narodni poslanik Milovan Drecun. Kurti odbacuje razgovore o konkretnim problemima, pogotovo posle eskalacije sukoba krajem jula i na sve načine pokušava da produbi krizu tako što bi oružane provokacije prešle u sukob. Da napredak nije ni na vidiku, pokazuje i njegova poslednja izjava. „Mi rizikujemo rat. Iza Srbije stoji Putin. Ne bih rekao da je rizik veoma visok jer ovde imamo i kontingent NATO-a, ali je svakako visok”, napomenuo je Kurti.

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković kaže da u svakoj izjavi Kurti izmišlja navodni uticaj Rusije jer želi tako ne samo da napadne Beograd već i da opravda buduće nove jednostrane i nasilne akcije protiv srpskog naroda u pokrajini. Petković je izrazio nadu da će predstojeći dijalog u Briselu Priština shvatiti ozbiljno – kao prostor za diplomatsko rešavanje problema na terenu, a ne kao poligon za ucene i zveckanje oružjem. Za naš list navodi da činjenica da Priština odbija da formira ZSO ukazuje na to da ih ne zanimaju bezbednost, ni prava Srba, već sukobi i krize.

„Nedvosmisleno je da vlasti privremenih institucija u Prištini ne žele dijalog, veće žele sukobe. Beograd je od početka procesa normalizacije odnosa opredeljen za dijalog kao jedino sredstvo za mirno rešavanje svih otvorenih pitanja. Međutim, Priština uporno nastoji da zapali bure baruta na prostoru KiM i izazove krizu i sukobe, zbog čega i povlači poteze za koje unapred zna da mogu imati katastrofalne posledice po mir i stabilnost u čitavom regionu”, kaže Petković i dodaje da je od dolaska Kurtija na vlast zabeleženo 212 etničkih napada, što je čak 50 odsto više nego u periodu pre njega.

A nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović ističe da od pregovora u Briselu ne očekuje ništa i da će biti licemerja sa svih strana. Ocenjuje da Kurti, pravljenjem konfliktne situacije, zapravo pokušava da kupi vreme, da se Srbija ne bi vratila na stanje koje je bilo pre Briselskog sporazuma. „Na stolu će biti sigurno papiri, biće priča, biće licemerja sa svih mogućih i nemogućih strana, ali pre svih pitanja, pre bilo kakvih razgovora, jeste kada ćete vi ljudi da napravite Zajednicu srpskih opština, i to onako kako je tim sporazumom do tančina predviđeno i pratećim aktima”, kaže Čović. Dodaje da su davno bili ispunjeni uslovi da se kaže – vi ste prevarili, sporazumi više ne važe, resetujemo ceo sistem.

Uprkos svemu, izgleda da su zapadne diplomate najveći optimisti. Tako je američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar nedavno izjavio da veruje da se može pronaći trajno rešenje za pitanje tablica. Ostavio je kao otvorenu mogućnost da se Beograd i Priština dogovore u narednom periodu, uključujući i sastanak 18. avgusta, upravo povodom ovog pitanja. Naglasio je da treba da počne diskusija o formiranju ZSO ili modelima kako je primeniti i da zajednica treba da bude u skladu s kosovskim ustavom iako je, kako Beograd podseća, to pitanje već definisano Briselskim sporazumima. Uz poziv da se potpisano i primeni, moraju, kazao je Eskobar, da počnu razgovori o formiranju ZSO. To je, kako je naveo, i američki državni sekretar Entoni Blinken rekao Kurtiju kad je nedavno bio u SAD. Deset godina od potpisivanja sporazuma o njenom formiranju, SAD i EU ponavljaju da zajednica treba da bude formirana. Na to je nedavno podsetio i evropski komesar Đuzep Borelj, koji je rekao da su uspostavljanje ZSO dogovorile obe strane.

„Ono što onespokojava to je drugi deo izjave Borelja, u kojoj nekako pilatovski pere ruke i govori o tome da EU ne može da natera ili primora prištinsku stranu da se ZSO konačno i formira, mislim da to nije u redu da EU ima ulogu garanta Briselskog sporazuma. Briselski sporazum predstavlja jedini krovni politički sporazum koji je zaključen između dve strane i ratifikovan u pokrajinskom parlamentu u Prištini, samim tim on je stekao snagu zakona, a njegovo sprovođenje, odnosno nesprovođenje mora se obuhvatiti pitanjem vladavine prava i zakona”, ocenio je državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Nemanja Starović.

Dane uoči 18. avgusta, osim političkih tenzija, karakteriše i dalje napeta bezbednosna situacija izazvana pretnjama Prištine, a kada je reč o bezbednosti, predsednik Vučić će u sredu, pred sastanak u sklopu dijaloga, u Briselu razgovarati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom. Uoči tog susreta Stoltenberg je rekao da je „nedavno razgovarao s političkim rukovodstvom u Prištini i Beogradu povodom tenzija na severu Kosova”. „Sve strane moraju da ostanu mirne, da izbegavaju jednostrane akcije i konstruktivno da se angažuju u dijalogu, uz posredovanje EU. U skladu s mandatom UN, misija Kfora blisko prati situaciju i spremna je da interveniše ukoliko stabilnost bude ugrožena”, poručio je Stoltenberg, uz poruku da je Severnoatlantska alijansa dugogodišnji i blizak partner sa Srbijom, da se partnerstvo zasniva na političkom dijalogu i na praktičnoj saradnji, uz puno poštovanje državne politike vojne neutralnosti Srbije. Stoltenberg je rekao i da će NATO nastaviti da podržava u potpunosti dijalog, uz posredovanje EU.

Šta, međutim, ukoliko dijalog u Briselu doživi fijasko i ako, recimo, tema tablica izostane sa pregovaračkog stola? U tom slučaju, nastupa nova kriza i neizvesnost, koja bi kulminirala 1. septembra. Milisav Paić smatra da se atmosfera koja se stvara pred sastanak vrši u cilju pritisaka na Srbiju da popusti u vezi sa očekivanjima Kvinte povodom tema koje su aktuelne. „Nema nekih velikih uslova za ozbiljniji proboj diplomatije u dijalogu Beograda i Prištine. Mislim da bi, ukoliko se ništa ne dogodi i doživi fijasko, Kurti mogao da izazove provokacije, upotrebom specijalnih jedinica da upadne na sever KiM i u tom slučaju bi moglo da dođe do ozbiljnih neprilika, ne samo u ovom delu Srbije već i u regionu”, navodi Paić. Osim o tablicama i ZSO, dve strane bi zato morale da razgovaraju i o bezbednosnoj situaciji na Severu jer najveće posledice trpe upravo građani ove četiri opštine. U tom kontekstu i vidi nedavne poruke i SAD i EU, kojima je upravo sveobuhvatni sporazum ključni cilj, a da su kod pojedinačnih tema otvoreni za kreativne predloge s jedne i druge strane.

Petrič: ZSO treba da bude sprovedena

Diplomata i bivši pregovarač EU za pregovore o Kosovu u Rambujeu Volfgang Petrič takođe smatra da ZSO treba da bude sprovedena. Navodi da Priština ne želi drugu Republiku Srpsku, ali i da je to linija koju zastupaju Vašington i Brisel. Međutim, SAD i EU žele da bude formirana ZSO jer mogu da poboljšaju svakodnevni život ljudi. „Zajednica ne bi trebalo da se zasniva na etničkoj pripadnosti. Međutim, u isto vreme treba dati prava manjinama, tamo gde ima manjina, a to je u osnovi srpska zajednica na severu Kosova”, rekao je Petrič.

Izvor: Politika