Курти неће стати: Север Косова и Метохије, ко је следећи на удару?

Последњи удар на Србе на Косову и Метохији а посебно на северу покрајине који се, ту више нема никакве дилеме, спрема, и који ће бити и изведен, биће и најтежи. Овде више није питање хоће ли Курти током јесени ударити и на болнице, посебно на КБЦ у Северној Митровици и на школе, две последње институције на Косову и Метохији које још раде у српском систему, питање је само када ће се то и како десити.

Хоће ли специјалци са дугим цевима и под фантомкама, како се то догодило у петак поподне или безброј пута пре тога, упасти у учионице, школске кабинете, међу епрувете и школска учила, међу децу, у операционе сале, у амбуланте, чекаонице, међу стерилизаторе и болничке кревете? Или ће ова операција ипак бити изведена на неки други начин, административним мерама, посредно, лаганим стезањем омче, а да резултат буде исти?

Упади у школе и болнице, очекивани, висе ових дана као секира изнад главе Србима на северу Косова.

„Послао сам јутрос децу у школу, а у глави једна мисао – шта ако наредних дана, недеља, месеци, преузму и школе? Шта онда да радимо? Да дозволим да ми деца уче по њиховом систему, њихову историју или да се спакујемо и одемо? А и да одемо, како да одемо и где да одемо? Је ли ово њихово срећно и безбрижно детињство? Имамо ли ми родитељи право да ово радимо, да их задржавамо овде? А, имамо ли право да их одвојимо од Косова“, пита јутрос један од наших саговорника, Срба из Северне Митровице.

Каже, ако се то догоди, а нема сумње да хоће, Србе чекају и најтежи дани после 1999. године. У ствари, додају, тада је било боље, тада су они са простора јужно од Ибра могли да се склоне на Север, Север је био нада, бастион слободе, колико толико и безбедности…

„Кад је био мартовски погром 2004. Срби из Свињара, ту само преко Ибра, склонили су се у Звечан. Пре тога, Срби из Јужне Митровице, хиљаде њих, уточиште су нашли на Северу, Северна Митровица била је наше срце и наша душа, уточиште, темељ… Куд ћемо сад кад је Митровица окупирана? Кад су специјалци на сваком кораку, свакој раскрсници, путу, када су њихове базе на све стране!, пита наш саговорник, преноси РТ Балкан.

Дипломата Зоран Миливојевић у разговору за РТ Балкан нема дилему да ће Аљбин Курти и његова власт наредних недеља и месеци, наставити акције на Северу и на читавом Косову, да ће бити нових хапшења, оптужби за ратне злочине, пресуда и то на свакодневном нивоу.

„Куртијев циљ је да искорени Србију са Косова и да заузме север КиМ, да одстрани све институције и да успостави пуну контролу и суверенитет на читавој територији до краја мандата односно од избора. Остали су још здравство и школство и не би ме изненадило да крене и то да заузима. Срби могу да очекују хапшења сваки дан, оптужбе и етничко чишћење. Нема ту никакве дилеме“, каже Миливојевић.

Искусни дипломата процењује да је, осим удара на Србе, жеља Куртија и да са Косова истера и УММИК и КФОР, да доведе у питање и међународне институције које су тамо у складу са међународним правом, Резолуцијом 1244 и да испровоцира шири сукоб и причу заврши на тај начин.

„Суштина је да се ово што ради Курти поклапа и са интересима западних сила. И они би хтели да косовску причу заокруже што пре и што ефикасније и да се све заврши тиме да Србија призна Косово, односно да српски народ на КиМ призна приштинску власт, косовску државу, да почне тако да се понаша. Да промене фактично стање и да обесмисле дијалог о нормализацији, да се ЗСО скине са дневног реда, да се призна Охридски споразум“, каже Миливојевић.

Можда Курти, наставља Миливојевић, неће упасти у школе, буквално, данас или сутра, али ће свакако кренути да доводи у питање њихово функционисање, да доводи у питање читав образовни систем који функционише по програмима и  плановима Министарства просвете Србије.

„Може да доведе у питање како школе физички да функционишу, може неку школу да затвори, да одузима имовину, да наставнике малтретира, да отима уџбенике, да тај начин крене на школе, све је заиста могуће“, каже Миливојевић.

Како ће изгледати школство, како ће изгледати здравство на Косову и Метохији када те више него важне сегменте живота српске заједнице преузму приштинске власти?

„Покушајте да се ставите у наш положај. Шта бисте ви урадили да вам у школи у коју шаљете дете намећу да оно тамо учи туђу историју и културу, можда и на туђем језику? Да јутрос пошаљете дете у школу, а на улици туђи полицајац који не говори вашим језиком“, пита јутрос један од наших саговорника, Србин из Северне Митровице.

„Ако Курти преузме школски систем, увешће свакако некакав свој школски програм, планове. Преузимање школског система у потпуности обесмишљава опстанак Срба на КиМ. То исто важи и за здравство. Ако то наметне, онда ће кренути да наметне и свој језик, своју културу, историју, образовање, да уводи напросто косовску културу, то је јако опасно, то би вероватно прво на југу могло да крене“, речи су Миливојевића.

Удар на болнице и школе биће, сигурни су наши саговорници, Срби са севера КиМ јако опасан тренутак по опстанак српске заједнице. Боје се да би то могло значити нови јак талас одлазака, исељавања, напуштања Косова.

„Бојим се, после тог остаће само они који морају, они који немају куда да оду. То је етничко чишћење. Мислим и да ће оно што долази ићи по методологији коју је својевремено примењивао Енвер Хоџа. Мењање имена, наметање туђег језика, наметање туђе културе,  присиљавање да се одрекнете своје. А чим вам дотакну светиње, а то је језик, то је ваше име и презиме, цркве, од тога нема ничега тежег. То је смисао, то је суштина целе приче“, каже Миливојевић.

Искусни дипломата процењује и да у ситуацији ако Куртију међународна заједнице не дозволи рецимо преузимање моста, упад у болницу, он ће се окренути другим методама.

„Он ће онда да хапси и малтретира људе на дневној бази. У сваком случају он неће одустати од својих намера и то се види. Него, није проблем у њему, знамо шта он мисли, шта је његова политичка платформа. Проблем је што му се то дозвољава. Тиме се успоставља ново фактичко стање и престаје разлог за дијалог о нормализацији. То је његов циљ, да престане разлог за формирање ЗСО као претходног питања“, закључује Миливојевић, преноси РТ Балкан.

У свему овоме отварање моста на Ибру постало је симболичко, али, ништа мање важно питање. Отварање моста, уверени су Срби са којима ових дана разговарамо, биће тачка на окупацију, а и овај термин се међу њима све више и слободније користи, тачка на један период у коме је Северна Митровица била ослонац и нада да можда и није све завршено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: