Курти оптужује министра правде и његову сарадницу за фалсификовање исправе: На силу ме гура у казнену евиденцију

Бивши генерални инспектор Агенције за националну безбједност Артан Курти пријавио је министра правде Андреја Миловића за фалсификовање исправе неовлашћеном употребом печата, а његову сарадницу Дијану Шћекић за фалсификовање службене исправе.

Пријаву против њих Курти је поднио Основном државном тужилаштву у Подгорици, а образложио је да су двоје пријављених поступали са директним умишљајем:

“Јер су имали свијест да фалсификују исправе, и то првопријављени имао је свијест и хтио је да користи печат и факсимил потпис другопријављене, до другопријављена је имала свијест и знала је да се неце уносити важни подаци у исправама, као и да ће се у исправама унијети неистинита садржина”, написао је он.

Из Министарства правде нису одговорили на питања Вијести о том случају.

Курти је за Вијести казао да Миловић незаконито и кроз кршење Закона у управном поступку, покушава да га врати у казнену евиденцију, позивајући се на члан.139 став 1 тачка 1 и 7 Закона о управном поступку:

“Који не може да се примјени у конкретном случају, код чињенице да сходно чл.11 Уредбе о начину вођења казнене евиденције Министарство правде има надлежност да доноси рјешење о рехабилитацији”.

“Дакле, нема ненадлежности јавноправног органа, нити се тражи сагласност, потврда, одобрење или мишљење било које другог јавноправног органа. Интенција враћања у казнену евиденцију је позивање на чл.60 Закона о државним службеницима, како би се правдали да сам осуђиван за кривично дјело који ме чини недостојним за рад у државном органу. Међутим, чл.116 КЗЦГ предвиђа двије врсте правних посљедица и то: 1. престанак или губитак одређених права и 2. забрањују стицања одређених права. У конкретном случају чл.117 став 3 КЗЦГ је јасан, и каз: Правне посљедице које се састоје у забрани стицања одређених права могу се прописати у трајању најдуже до десет година. Стога, неспорно је да је прошло 10 година и да су престале правне посљедице, а свакако не би могли да се позивају на одредбе члана 60 Закона о државним службеницима и намјештеницима, јер се не ради о престанку или губитку одређених права, код чињенице да ми није у току обављања функције никаква осуда изречена”, рекао је Курти.

Пријава

Детаљно је у пријави написао што су све, како тврди, Миловић и Шћекић учинили, покушавајући незаконито да га врате у казнену евиденцију, из које су избрисане његове осуде.

Објаснио је да 25. марта достављено обавјештење о резултатима испитног поступка – да су се секли услови за покретање поступка по службеној дужности за обавезан поништај рјешења којим су његове казне брисане из евиденције.

“Са печатом и факсимилом министра правде Андреја Миловића, уз напомену да се изјашњење о резултатима испитног поступка достави на адресу Министарство правде – Дирекција за казнену и прекршајну евиденцију”…

Тврди да је дан касније, након што су Вијести објавиле текст “Миловић враћа Куртија у казнену евиденцију?”, у којем је писало да министар правде није овлашћено лице за вођење управног поступка, донијето ново Обавиештење, тог пута са печатом и факсимилом начелнице Дирекције за казнену и прекршајну евиденцију Дијане Шћекић.

Истог дана, наводни, донијет је акт у којем се наводи да је Миловић “омашком” потписан.

Курти је тужиоцима написао и да је 27. марта предао захтјев за изузеће Миловића, образлажући да је против њега још 13. новембра 2023. године Специјалном државном тужилаштву поднио кривичну пријаву, а претпоследњег дана прошле године тужио га је Основном суду бог повреде права личности.

У кривичној пријави пише и да је четири дана касње тражио изузеће Шћекић, која му је одговорила да је Миловић омашком потписан, али и да је СДТ одбацило његову кривичну пријаву…

Њено изузеће је тражио јер, како тврди, никако није омашком могло доћи до употребе факсимила министра правде, већ је у питању груби и намјеран пропуст.

“Чланом 413 став 1 тачка 5 КЗЦГ је прописано, сматраће се да чини дијела фалсификовања исправе и казниће се по члану 412 овог законика ко исправу начини на тај нацин што неовлашћено употријеби прави печат или знак. Ако више лица, учествовањем у радњи извршења са умишљајем или из нехата, заједнички изврше кривично дјело, или остварујући заједничку одлуку другом радњом са умишљајем битно допринесу извршењу кривичног дјела, свако од њих казнице се казном прописаном за то дјело”, написао је у пријави..

Објаснио је и да поступак који су покренули није уписан као управни, већ као онај који води лично министар Миловић.

“Односно не представља акт ни предмете са УП ознаком које спроводи или би требало да спроводи Дирекција за казнену и прекршајну евиденцију, што неспорно указује, да се не ради о омашци, него да поступак води управо министар правде Андреј Миловић, уз злоупотребу службеног печата начелнице Дирекције за казнену и прекршајну евиденцију Дијане Шћекић… Да министар правде користи и фалсификује службени печат начелнице Дирекције за казнену и прекршајну евиденцију Дијане Шћекић неспорно указује и околност, да у Обавјештењу Министарства правде од 25. 03. 2024. године број: 01-011/24-1214/4, стоји име и презиме министра правде Андреја Миловића са његовим факсимилом”… Истакао је да употреба правог печата или знака од стране учиниоца дјела мора бити неовлашћена, те да је без значаја како је учинилац дјела дошао до њих…

“Начин на који се користи службени печат и факсимил начелнице Дирекције је без значаја, битно је да се ради о њеном службеном печату и факсимилу и да га министар правде неовлашћено користи, што произлази из свега напријед наведеног”, пише у Куртијевој пријави.

Курти је два пута осуђиван – једном као малољетник за убиство у покушају, а други пут као пунољетна особа 2009. године за наношење тешке тјелесне повреде.

Све од почетка у случају разрјешења

Коментаришући одлуку Управног суда, који је поништио рјешење Владе којим је разријешен са мјеста генералног инспектора Агенције, Курти је рекао да се предмет враћа у стање у којем је био прије него је акт поништен.

“Значи за мене не важе допуне чл.40 Закона о АНБ – да имам пет година искуства, код чињенице да је чланом 147 Устава јасно прописано – закон и други пропис не може имати повратно дејство, нити је утврђен јавни интерес да би чл.40 став 2 Закона о АНБ имао повратно дејство. Уосталом, указати је да генерални инспектор није службеник АНБ, односно он не заснива радни однос у АНБ, него именовано лице од стране Владе, стога за мене не важе одредбе чл. 27а Закона о АНБ, односно услови за заснивање радног односа службеника АНБ, тек новим одредбама Закона о АНБ (Сл.лист. ЦГ, бр.125/23 је допуњен чл.40 став 2, којим се траже услови за новог генералног инспектора из члана 27а Закона о АНБ”, казао је он.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: