Курти отима Србе по рецепту ОВК

Сваки грађанин КиМ потенцијална је мета Приштине, упозорава адвокат Миодраг Бркљач и истиче да је циљ хапшења Милуна Миленковића да се застраши становништво

Од прве организоване отмице Срба на Косову и Метохији прошло је 25 година, а методе терористичке формације, такозване ОВК, данас се много не разликују од полиције Приштине с Албином Куртијем на челу. Ових дана навршена је годишњица упада наоружаних Албанаца у површински угљенокоп „Белаћевац”, где су отели српске рударе, а међу њима и Жарка Спасића из села Сибовац код Обилића, о чијој се судбини до данас готово ништа не зна, као што Приштина у данашње време покушава да сакрије третман који имају ухапшени Срби. Познато је само да је Спасић био заточеник логора „Ликовац” под командом Фатмира Лимаја, команданта ОВК у зони злогласне Дренице.

Сличан сценарио догодио се почетком прошле недеље у Лепосавићу, када су по директиви Куртија у јутарњим сатима приштински обавештајци пресрели радника „Телекома” из Лепосавића Уроша Вукашиновића, који је кренуо на посао. Угурали су га у цивилни аутомобил и одвели, како се касније испоставило, у полицијску станицу у јужној Митровици. На отмицу је личило и то што су из масе окупљених Срба 29. маја у Звечану физички извучени Радош Петровић, председник Удружења привредника на северу Космета, а са њим је у кордону „нестао” и младић Душан Обреновић из Косовске Митровице, којем Албанци узимају за зло то што је из ислама прешао у православље. Они су, док су мирно седели на улици у знак протеста, најпре увучени у кордон Кфора, а потом су пали у руке специјалцима под командом Приштине.

Свима њима, као и готово свим осталим ухапшеним Србима, убрзо је одређено 30 дана полицијског притвора. То је претходних дана задесило и Драгишу Миленковића, породичног човека из Грачанице, за којег његови суграђани Срби имају само речи хвале. А у петак на Ненада Орловића из Косовске Митровице, оца четворо деце, Приштина је послала читав одред специјалаца и четири џипа, хапсећи га док је био на послу, под оптужбом за напад на Кфор 29. маја.

Много боље, у таласу хапшења од почетка најновије кризе, није прошао ни Далибор Спасић, медицински техничар који је ухапшен на Јарињу. Након њега на магистралном путу који води ка Јарињу на само три километра од своје куће пресретнут је и одведен Немања Влашковић. А по бруталности и малтретирању, не само осумњиченог него и пролазника у Косовској Митровици, истакло се хапшење Милуна Миленковића Лунета, тренера Кик-бокс клуба „Косовска Митровица”, којег су отели до зуба наоружани специјалци Росу. Агенти Приштине на нишану су држали грађане који су се тог поднева затекли на улици. Снимци ове акције, али и иживљавања Куртијевих агената, који су користили и бибер-спреј уз „хеклере”, данима после хапшења круже друштвеним мрежама. Као и информација да су Миленковића тукли чак и док је био везан за столицу.

Извештај о повредама ухапшених Срба у Бриселу је европском комесару за спољну политику и безбедност Ђузепу Борељу и специјалном изасланику ЕУ за дијалог Мирославу Лајчаку представио председник Србије Александар Вучић. Најновија привођења, која су започела након упада албанских „градоначелника” у зграде три северне општине – Звечана, Лепосавића и Зубиног Потока – заправо су само наставак масовног обрачуна са Србима, започетог с премијерским мандатом Албина Куртија. Хапшења су заправо интензивирана прошле зиме, након што је Приштина започела акцију стављања севера КиМ у обруч, а њене акције изазвале су излазак Срба из институција тзв. Косова.

Да је сваки грађанин севера Космета потенцијална мета Приштине, за „Политику” наглашава адвокат Миодраг Бркљач, један од ретких који је успео да одбрани на десетине Срба пред судовима Унмика и Еулекса, у време када је на Космету функционисао међународни суд. И његови процеси потврђују да су на удару увек били највиђенији људи, које је међународно тужилаштво теретило на основу лажних албанских сведока. По принципу, који и сада функционише у косовском правосуђу, где је довољно „уперити прстом у неког”. На терет се Србима које је заступао адвокат Бркљач стављао ратни злочин против цивилног становништва, али и низ других тешких кривичних дела.

„Нажалост, треба очекивати нова хапшења. И грађани који су мирно стајали потенцијална су мета”, каже за „Политику” Бркљач. Он је један од правних заступника Милуна Миленковића Лунета. Из Приштине још нема одговора да су Миленковићу саниране ране које су му брутално задали специјалци Росу док су га извлачили из фризерског салона у центру Косовске Митровице, у присуству малолетне ћерке. „Шта мислите, зашто је Миленковић ухапшен усред бела дана, када је највећа циркулација људи и аутомобила, и то у најстрожем центру града? Са људског становишта се поставља питање зашто у подне и зашто баш у центру? Не треба бити много паметан и закључити да је искључиви циљ таквог хапшења био да се застраши становништво. Али, с правне стране гледано, постоји процедура која је овде смишљено изостала”, наглашава адвокат Бркљач.

Како наводи, „познато је, или би требало да буде познато, да ако је неко сумњив, најпре му се доставља позив, али ако то не може да се учини, онда му се доставља налог за привођење, што је овде изостало”. „Миленковићу нити је достављен позив, нити налог за привођење, нити је донесено решење којим се одређује притвор, нити је, у крајњој инстанци, расписана потерница за њим. Ово је класична отмица. Да је Миленковићу послат позив, одазвао би се у присуству адвоката. Али овде некоме не одговара таква процедура, већ му више одговара прављење представе”, наводи Бркљач.

С новим методама, по угледу на своје сународнике из тзв. ОВК, приштински специјалци су серију киднаповања започели у децембру прошле године, када је на Јарињу ухапшен Дејан Пантић, бивши полицајац косовске полиције. О његовој судбини се две недеље није ништа знало, да би се испоставило да је био утамничен у контејнеру специјалаца на Јарињу, где је, иако тешко болестан, прва два дана провео на гвозденој столици. Потом је уследило хапшење Слађана Трајковића, који је скоро десет година радио у косовској полицији и прошао као и сви полицајци све безбедносне провере.

Терети се за наводни ратни злочин, а више од шест месеци затворски чувари у Подујеву, и поред прописане терапије, остављају га без лекова за дијабетес, цирозу јетре и отворених рана које има на ногама због шећерне болести. Убрзо након Трајковића бива ухапшен Миљан Аџић из Звечана. А да Росу не преза ни од тога да бојевом муницијом пуца у леђа, доказ је Миљан Делевић, из Косовске Митровице, који је упуцан на Бистричком мосту, у звечанској општини. На његов аутомобил је пуцано само неколико дана након што је Аџић ухапшен. Мучки је погођен и Драгиша Гаљак, на којег је Росу пуцала с леђа бојевом муницијом 29. маја у Звечану. Задобио је тешке телесне повреде и још је на лечењу у једној од београдских клиника.

За то време, Срби на северу Космета, али и њихови сународници који живе јужно од Ибра, постављају питање има ли краја терору Куртија. А његови обавештајци несметано се крећу у Косовској Митровици, где их Срби препознају пошто уђу из правца јужне Митровице. Како сведоче Срби, они уз посебан акценат причају на енглеском, док седе у локалима у Лепосавићу, Звечану и Зубином Потоку и цивилним аутомобилима са ознакама КМ или градова у централној Србији шпартају магистралним, локалним и сеоским путевима. Користе и дронове, који су посебно уочљиви ноћу. За то време, у општинским зградама на северу Приштина је уградила своје камере, након што су претходно разбијене оне које су радници српских општина поставили.

А на случајеве Радоша Петровића и Душана Обреновића подсећа Миодраг Бркљач, наводећи да су 29. маја ухапшена „два лица у моменту када нису предузимала ниједну активну радњу у смислу напада на Кфор и косовске полицајце”. Снимци који су достављени тужилаштву од стране мојих колега јасно показују да је то истина, али ту истину неко не жели да види”, каже адвокат Бркљач, наглашавајући да се докази односе на Петровића и Обреновића, који су лишени слободе у Звечану. Истиче и да је „потпуно неприхватљиво читање имена лица која треба да буду ухапшена, што чине поједини представници извршне власти у Приштини”.

На наше питање како је могуће да се свим до сада ухапшеним Србима аутоматски одређује 30 дана притвора и како ниједан од приведених није истог дана или по истеку полицијског притвора од 48 сати ослобођен, адвокат каже да „то, нажалост, није могуће да се избегне, иако се тужилац и одбрана никада не слажу”. Такође, на наше питање да ли притворени Срби могу да очекују реална суђења, одговара да „имајући у виду политичку реторику извршне власти, судије по свој прилици немају храбрости да суде на основу чињеница”. „Треба да будемо свесни да је сада смена генерација у косовском правосуђу и да се сада лако суди по модерној процедури. Свакако, на основу чињеница морала би да се одреди казна или да се да ослобађајућа пресуда, али не треба да изузмемо и чињеницу да судија има право да се руководи и начелом слободне процене доказа. Међутим, овде ствари другачије стоје. Политичка реторика је јача од правосудног система”, закључује Бркљач.

Без оптужница Унмика и Еулекса против Албанаца за лажно сведочење

Миодраг Бркљач до сада је доказао пред судом да су невини Веселин Бешовић из Пећи, Саша Грковић и Анђелко Колашинац из Ораховца, Ђорђе Бојковић из Бабиног Моста, Дејан Михајловић из Вучитрна, Драган Делибашић, начелник СУП-а из Косовске Митровице, као и да су без икаквих доказа иза решетака била браћа Мартиновић из Новог Брда. Сви су они, како каже овај адвокат, били оптужени за најтежа кривична дела почињена 1998. године и током ратних сукоба на Косову и Метохији, а теретили су их лажни албански сведоци.

Како наглашава, ни Унмик, а ни Еулекс никада нису подигли оптужнице против тих Албанаца за кривично дело лажно сведочење, за шта се гони по службеној дужности. Бркљача ускоро очекује и суђење у случају Часлава Јолића, из Ђураковца, којег косовско специјално тужилаштво терети за ратни злочин. И у овом предмету ће, по речима адвоката, бити испитано „више од 15 албанских сведока, који не говоре истину”. Питање је да ли ће суд да прихвати сведоке одбране који би сведочили путем видео-линка, јер због страха од хапшења не смеју да дођу на Космет.

На мети чак и деца

У намери да отму било којег Србина са списка Албина Куртија приштинска полиција користи и квадове, којима залазе у најзабитија села подно Копаоника, Рогозне, Мокре Горе. Циљ је да се додатно утера страх у кости сваком Србину на северу и да се поручи као без икаквог разлога може бити киднапован. На мети су се недавно нашла чак и деца, малолетни брат и сестра Д. Р. и К. Р. из села Дољани, у звечанској општини, које су претукли на обронцима села Рудине. Једини разлог бруталног пребијања и иживљавања специјалаца Росу, у којем су деца задобила телесне повреде и још увек су у стању тешког шока, јесте, како је мајка претучених рекла, то што су то српска деца. Брат и сестра су и даље под будним оком хирурга, неуролога и психолога косовскомитровичке болнице.

Овај случај посебно је алармантан ако се има у виду да је претходно припадник тзв. косовских безбедносних снага Азем Куртај у близини Штрпца упуцао дечака Стефана Стојановића (11) и његовог рођака Милоша Стојановића (21), и то док су ишли по Бадњак. Након свега, приштинско „правосуђе” Куртају је дозволило да се брани са слободе.

Извор: Политика/ Биљана Радомировић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: