Кустурица: Ми у Србији смо највећи произвођачи заблуда о себи

Књига „Шта ми ово треба“ Емира Кустурице, у издању „Вукотић медие“, представљена је у Југословенској кинотеци.

„Ево како би Иво Андрић сажео оно за шта је мени било потребно 360 страна: ‘Нико не зна шта значи родити се и живjети на ивици између два свиjета, познавати и разумijевати и један и други, а не моћи учинити ништа да се они објасне међу собом и да се они зближе, вољети и мрзети и један и други, колебати се и поводити цијелог вијека, бити као два завичаја без иједнога, бити свуда код куће и остати заувек странац.‘ Укратко, живјети распет, али као жртва и мучитељ у исто вријеме. То су људи са границе, духовне и физичке, са црвене и крваве линије која услијед неког тешког и апсурдног неспоразума потегнута између људи, божјих створења, између којих не треба и не смије да буде граница“, рекао је синоћ Кустурица.

Он је истакао да је његова књига политичка и да заправо показује његова политичка запажања последњих 25 година.

„Ми у Србији смо највећи произвођаци заблуда о себи. Војвода Мишић је пензионисан зато што је регенту и Николи Пашићу рекао да неће своје војнике да шаље да се боре за слободу Хрвата и Словенаца. Један од највећих војсковођа је попио пензију зато што није био на линији онога чему се приклонимо када увеземо на Балкан, ономе што треба да будемо, а не ономе што јесмо“, нагласио је редитељ.

Он је примијетио и да, када у Србији говоримо како су нас пет пута бомбардовали, „немамо добар проток информација, јер у Француској има пет градова који су поравнани до дна“.

„Нисмо ми једини страдали, али смо ми то своје страдање са страшћу обрглили и некако смо чак и свикли превише на то страдање“, констатовао је Кустурица.

Каже и да му се свиђа реакција људи на његову књигу, зато што живимо у времену које метафорички подсећа на једну епизоду из књиге Чингиза Ајтматова, у којој једно племе зароби друго и припрема робове тако што им на ошишану главу навлачи овчију кожу која на сунцу почиње да се скупља и мрви мозак, а ко преживи остаје без сјећања и претвара се у идеалног роба.

„Када не би говорили о покушају да се свијест промијени и да секуларно свештенство, које влада овдје, хоће да нам од Косова направи фигуру која је анахрона и архетипска и излази из сфере у којој наше духовно биће постоји, када не бисмо спомињали Живојина Мишића и када не би Видовдан обележили 2014. у Андрићграду, када не бисмо биљежили оно што биљежимо и не би имали активистички став подсјећајући људе на везу историје и онога што ми данас живимо, онда би имали ту причу о губљењу памћења и претварању у оно што јесте крајњи циљ корпоративног капитализма да без сјећања постанемо добри купци и добри робови“, оценио је Кустурица.

Он је примијетио да Србија увек има чврсто дно и „да колико год пропадали, не пропаднемо довољно да се негдје не појави нека побједа, неки нови човјек, да нам неки математичар не победи у Малезији, да нам се не деси неко дивно чудо“.

„Вјеровати да чуда нема, било би скоро као не постојати“, рекао је Кустурица и додао да како год прошао Сајам књига, чињеница да се на њему прода више улазница него на Сајму аутомобила говори „нешто о нама, без обзира колико смо неписмени“.

Писац, новинар и критичар Мухарем Баздуљ рекао је да је Кустурица један од ријетких изузетака који се ниједног дијела своје прошлости није одрекао и да држи континуитет који се тиче политичких и идеолошких ставова, али и у писцима које призива, као што су Бохумил Храбал и Чарлс Буковски који су имали двије заједничке црте – јако су вољели пиво и били су аполитични.

„За Кустурицу можеш да кажеш све осим да је аполитичан, али у његовом призивању те двојице може се видјети носталгија за неком другом епохом у којој не би морао да се пита шта му ово треба и не би уопште морао да учетсвује у политичком животу у најширем смислу, него би могао да се бави само умјетношћу„, рекао је Баздуљ.

Кустуричина књига, како је оцијенио, сведочи о једном ријетком континуитету деловања и начину да се живи без фиге у џепу, да се реагује страствено, људски, са ризиком да погријешиш, али увек искрено.

Он је додао да у нашој култури нема човека који је неправденије оптуживан за разна непочинства од Кустурице.

„Имате читав један круг у Београду који себе сматра космополитским, а Кустурицу сматра националистом. Космополита значи грађанин света. Свијет има седам милијарди становника. За ове људе, које сам помињао, свијет је у најбољем и најширем смислу 300 милиона Северноамериканаца и 300 милиона западних Европљана. Лако је рећи да је Кустурица препознат и у Кини и у Јужној Америци и у Русији, али он је препознатљивији од свих њих заједно и у овом дијелу свијета за којим они пате“, рекао је Баздуљ.

Он је навео да је у великим италијанским књижарама, осим Предрага Матвејевића, Кустурица једини Јужнословен чије књиге стоје међу свјетском књижевношћу.

О Кустуричиној књизи говорили су и директор „Вукотић медие“ Манојло Вукотић, новинар Љиљана Смајловић и професор Мило Ломпар.

Извор: Танјуг

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: