ИН4С

ИН4С портал

Кустурица за РГ: Руска култура је мој аргумент у спору са Европом

1 min read

фото: Спутњик

Емир Кустурица je у Русији – домаћи. У Јасној Пољани пре годину дана српски редитељ је обећао да ће екранизовати један од романа Лава Толстоја. У пролеће, на Светском фестивалу омладине у Сиријусу, на одличном руском је испричао да ће почети да снима филм по „Злочину и казни“. И током ове посете Русији, Кустурица је имао адуте: не само да је донео своју нову књигу „Анђео бунтовник“, већ је најавио и да у његов списак обавезних екранизација улази и Гогољ.

За међународно признатог редитеља руска култура је и део живота и његова љубав, али је истовремено и аргумент у спору са онима који су културу одавно укинули.

О томе и разговарамо са Емиром. Али почели смо од анђела, не оног побуњеног, који је на корицама његове нове књиге, већ са Рубљовљевим – из „Хитровског јеванђеља“. Лик „Анђела“ је видео на мојој мајици.

Lav Tolstoj
Велики руски писац Лав Толстој

Емир Кустурица: ,,Баш то је најважније. За мене сигурно. Када сам једном видео филм Тарковског „Андреј Рубљов“, схватио сам у чему је тајна уметности. Јунак, којег игра млади Николај Бурљајев, није знао тајну звона. Али он је ризиковао. Без ризика нема уметника, а тим пре редитеља, јер ми никад не знамо какав ће на крају бити филм – добар или лош, успешан или неуспешан. Стваралаштво је увек рулет. У филму о Рубљову све се добро завршило – звоно је зазвонило.“

Постоји осећај да у савременом свету звоно најчешће не звони…

Емир Кустурица: ,,Зато што је уметника све мање у овом свету, нису му потребни. Овом свету су потребни дизајнери. Сада чак и православне иконе све чешће стварају дизајнери. Постоји тржиште, постоје пројекти, постоје произвођачи… Све је ту. А уметника – нема. Зато је тишина, звоно не звони.“

Јунак ваше нове књиге је уметник. И из неког разлога ми се учинило да сте својом књигом желели да кажете да уметник – то није само ствар трагања за истином, то је и подвиг…

Емир Кустурица: ,,Хандкеа бих назвао подвижником. Управо у оном смислу који том појму даје Православна Црква. Узгред, знате ли да је Петер – парохијан Православне Цркве? Он много воли Бога, али му то, истина, не смета да воли Ничеа (смех). Петер Хандке је човек у чијем блиставом животу подвиг игра огромну улогу. Такву исту као морал, као естетика. У том смислу, он је у данашње време изузетан уметник.“

Фото: Спутник

Нико није веровао да ће му 2019. године доделити Нобелову награду. Нобелов комитет су тих година потресали скандали, укључујући и додељивање награде Бобу Дилану. И сећам се чланака у новинама у којима је писало да Хандке неће видети ту награду јер је подржавао Југославију и био на страни Срба. Али када је ипак добио Нобелову награду, прво што сам му рекао било је: да ниси био у нашој земљи, Нобелову награда никада не би добио.

Он је и мене бранио када су ме западни критичари оптуживали за све грехе због „Андергаунда“. Видели су у том филму нешто националистичко. Од тада смо Петер и ја пријатељи, два таква чудака, знате (смех). И да, да одговорим на ваше питање, уметник може да буде подвижник.

Да ли је документарни филм о прогону Православне Цркве у Украјини, који сте представили у Европи, дело Емира Кустурице?

Емир Кустурица: ,,Многи научници и генерали на Западу мрзе православље. И они одавно предсказују крах православне цивилизације. А неки тврде да је треба уништити што пре. И онда сам помогао да се направи филм „Људи Христови. Наше време“ да се све то објави, да се покаже да је сада важно да православни народи буду заједно. То је све. То је само моја лична мала помоћ у великој ствари опстанка наше цивилизације.“

Вратимо се књизи. Она садржи још тешких питања нашег времена. На пример: „Шта је вештачка интелигенција, ако није капитулација човека пред демонима?“ Ако је то тако, да ли то значи да смо осуђени на пропаст?

Емир Кустурица: ,,Једна паметна жена је једном написала да они који вичу о томе колико обожавају Бога, на крају се сложе да је свима потребан добар ђаво. Вештачка интелигенција – то је добар ђаво. Али то није нешто што је сада свима потребно. Сада смо у тачки историје када је веома важно видети и разумети шта је најважније. И борити се за то најважније. А оно је из сфере духовног, а не вештачког.“

Дозволите, цитат из Ваше књиге. „Али ако машине постану паметније од људи, шта ако се оне заузму за нас и растерају демоне? – Не, ми ћемо радити свој посао, а машине свој, али њима није дано да проживе живот онаквим, какав он јесте, оне неће моћи да осете нежност медитеранског поветарца, а чак и ако препознају лист који је пао са дрвета, ипак неће моћи да осете како „лист који пада у себи држи на длану само кап јутарње росе, доносећи радост и усхићење.”

Емир Кустурица: ,,Свака цивилизација има своје демоне. Од њих се не може побећи. Али сви су увек налазили равнотежу.“

фото: Раде Прелић/Танјуг

У својој књизи чешће помињете руске класике него западне. Наравно, рекордер по помињању је ваш омиљени Достојевски… Како стоје ствари са екранизацијом Злочина и казне, о којој сте много говорили у претходним посетама Русији?

Емир Кустурица: ,,Филм ће се звати „Како нисам снимио „Злочин и казну”“. То је црна комедија о младом режисеру који жели да сними „Злочин и казну” и којем један богати човек даје новац за то, али тражи од њега да убије једног блиског човека. У ствари, о томе и говори филм – може ли човек да убије због љубави? То ће бити мој први рад на руском језику, планирам да почнем да снимам следећег лета. Снимаћу у Краснодарском крају, а део сцена ћемо снимати и у студијима у Србији. Што се тиче Санкт Петербурга, Достојевски ће овога пута остати без Санкт Петербурга. Затим ћу снимити екранизацију Толстојевих „Козака“ и употпунити своју трилогију о руским класицима екранизацијом веома кратке, али веома смешне „Повести о томе како су се Иван Иванович и Иван Никифорович посвађали“. Чини ми се да та Гогољева прича садржи цео руски менталитет. И ту су, по мом мишљењу, узроци сукоба које данас доживљава руски народ.“

А шта је са “Ловором” Јевгенија Водолазкина?

Емир Кустурица: ,,И њега ћу екранизовати. Снимање “Ловора” одвијаће се у паузама рада на трилогији.“

Цео свет је уложио све своје ресурсе да виче „не” руској култури, али један српски редитељ јој каже „да”. Да ли то он, бунтовник, тражи буру? Или је то опет прича о подвижништву уметника?

Емир Кустурица:,, Немогуће је замислити Европу без Достојевског, Толстоја, Чехова и тако даље. Као што ју је немогуће замислити без руских редитеља и музичара. Коначно, нема Европе без руског театра. Европе нема и без Москве, иако неки и даље прете да ће је учинити провинцијом Запада. Европе нема без Санкт Петербурга, у коме бих желео да умрем, јер је тамо умро Достојевски. Али за Европу је култура престала да буде аргумент у разговорима о Русији. А за мене је то најважнији аргумент. И мисао о томе да Европе нема без руске културе, за мене је пријатна као и Рилкеове речи да се Русија граничи са Богом.

Ипак, такав аргумент, као што је снага руског оружја, ја такође резумем. Јер, више је него јасно да кад Русија не би имала оружје, ваше земље одавно не би било.“

Максим Васјунов

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *