Кување бораније

Ево показало се још једном да се човјек кад се нађе у безизлазној ситуацији, кад га, не дај боже, савлада каква болест изазвана сопственом бахатошћу, окреће природним љековима тражећи спас свом напаћеном тијелу и души, а богами и партији.

Тако је било и јуче, када је након што је немилосрдна опозициона руља, та багра жељна демократских избора, ничим изазвана упала у штабове и куће угледних купаца гласова, угледних шпекуланата бирачке воље који су одвајали од уста разних државних институција да би могли дати паре поткупљивим, али часним бирачима-продавцима тричаног гласа. Е, кад се опозициона хорда дрзнула да дичним лупежима изборне воље узме разне спискове и овјековјечи их видео-снимцима и кад све то објави издајничка штампа и тако убиједи незахвални народ да је нека мука и велика пљачка посриједи, кад се гласне и та мрска ЕУ (а и не знам што смо се тамо залећели) онда се врли вођа сав у страху да га не спопадне болест изненадног затвора досјети пријеког лијека – куване бораније.

Јер, кажу, још од времена разних царева, краљева, па комесара и прсдсједника да и сама помисао да би вођу могао напрасно ухватити затвор најбоље пролази ако се изненада скува ово благоутробично поврће и да народу да поједе одједном и одмах.

То је очигледно добро за све. Боранији је свеједно је ли жива или кувана-јер је боранија у сваком случају, пучанетву је битно да има нешто да се прождере, а омиљеном господару да је колико-толико умирио страх од затвора.

Помислиће неко ништа страшно, ништа посебно… али није тако. Јер чудна је болест кад врхушка почне да пати од затвора. Први проблем настаје што челништво у почетку не види реалну опасност од затвора, вeћ се тјеши хипохопдријом најближих сарадника. Али како вријеме пролази, проблем постаје све већи, јер је за разлику од обичних грађана код којих се дрмањем столице смањује могућност затвора код власто-хлепаца ствар пропорционална што се фотеља више љуља, патње од предстојећег затвора су све веће.

Е, онда на сцену ступа кувана боранија. Истини за вољу, у историји човјечанства није забиљжено да је неко оздравио од пасиране бораније, али јесте му привремено олакшала стање и одложила почетак затварања.

Ипак, свако поднебље има своје специфичности. Тако је у нашој земљи најпогоднија боранија са Приморја, конкретно будванска боранија. Иако неко може помислити да је то тек тако, правна и полицијска струка је доказала да се не ради ни о каквој случајности. Наиме, најбоља боранија расте у урбанистичком хаосу који подстиче нерегуларни валутни земљотресе који логично проузрокује енормну изградњу дивљих вишеспратница. А сви знамо да су најбоље љековите биљке оне које расту на дивље. Стога се без икаквог претјеривања може устврдити да је количина страха од губитка слободе и одузимања покретне и непокретне имовине симетрична квалитету будванске бораније. Јер она најбоље сокове полтронске сласти извлачи из себе док специјални тужилац чешља папире и архиве тражећи недостајуће грађевинске дозволе, сумњиве кредите и очигледну корупцију. Зато драгом вођи одмах лакне кад користи будванску боранију.

Да не буде забуне, не може баш свако спремити будванску боранију. Треба то знати. А наш властоугодник је мајстор каквог нема… Таквог кулинарства постидио би се и Стево Карапанџа…

Будванска боранија се не кува једноставно… Она најбоље проври ако се ватра пропири списковима ДПС-а за исплату гласачима у Беранама и покојим локалним партијским активистом. Да би се ватра добро разгорела у њој се мора наћи и понеки наше горе лист… на примјер предсједник Општинског одбора који је дозволио да га ухвате у куповини гласова…

Кад је вода прокувала, у ствари то није вода то су сузе Тарзана Милошевића и Боба Радуновића сакупљене у изборној ноћи (кажу да их има и за прање суда након кувања), у њу се убаци годинама одгајана боранија из Будве. Оно што је њен посебан квалитет јесте то што се она сама бере и ускаче у лонац и тиме знатно олакшава нашем кувару у овом случају великом вођи читав посао. Треба знати даје ова врста грбаљског поврћа веома меког састава, тј. слабе је чврстоће и зато је не треба дуго кувати. Она одмах попусти, тако да ако претјерате са кувањем брзо се распадне и онда није ни за какву употребу. Да би јој се дало на значају, приликом кувања будванске бораније као зачин обавезно додати два-три самошамарања тамошњег филозофа аматера са извјесном дозом путера на глави који овом јелу даје посебан шмек. То будванској боранији даје извјесну кохезију која страх од болести затвора нашет драгог вође трансферише на другога. И већ се осјећа на лицу и фризури наведеног партијског жртвостолника да су код вође почели да дувају други вјетрови… А код шефа је наступило тренутно олакшање…

Али не лези враже. Бригама никад краја. Ближе се нови избори и страх од затвора поново расте… Да се не би поновила овако болна ситуација као након беранских избора, имам осјећај да је вођа унапријед спремио терапију за подгорички случај који га чека у мају.

Свјестан је да се тада неће моћи лијечити кувањем бораније… Све личи да ће му једини спас тада бити кувана говеђа глава на тацни… јер му је већ једном помогло кадје поменутом сараднике и родбину прије коју годину добро ЗАВАЛИО осјећајем затвора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: