Квадрат у Подгорици и до 5.000 евра: Могућ благи пад цијена

Просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи у Црној Гори прошле године је износила је 1.844 евра, што је скоро дупло више у односу на цијене из 2020, показују јуче објављени подаци Монстата. Из Удружења агенција за некретнине је за Портал РТЦГ саопштено да је потражња прошле године била мања у односу на 2022. и 2023. годину, али то није довело до смањења цијена некретнина. Ипак, како нам је саопштено, у краћем року може доћи само до благог пада цијена.

Како је објавио Монстат прошле године просјечна цијена квадрата стана у Подгорици је износила 1.810 евра, у приморском региону 2.028 евра, у средишњем региону 945 евра, док је у сјеверном региону просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи износила 1.306 евра.

Статистика каже да је 2020. просјечна цијена квадрата на нивоу Црне Горе била 951 евро, а у Подгорици 966 евра.

“Просјечна цијена квадратног метра стана у новоградњи у Црној Гори у категорији привредна друштва у 2024. години износила је 1.846 евра, док је у категорији солидарна стамбена изградња износила 589 евра”, наводи се у објави Монстата.

Испод 2.000 евра се тешко може квадрат стана у Подгорици

Потпредсједница Скупштине Удружења агенција за некретнине (УАНЦГ) Снежана Влаовић у изјави за Портал РТЦГ подсјећа да се цијене некретнина које даје Монстат односе на просјечне цијене станова у новоградњи, односно, на станове који су први пут продати на тржишту и за које је потписан купопродајни уговор.

“Када је у питању тржиште, ту је стање још горе. Цијене квадрата стана у Подгорици, према изјавама многих субјеката на тржишту некретнина, одавно су преко 2.000 евра. Тачније, испод двије хиљаде еура се тешко може наћи стан у Подгорици, за коју је према Монстату просјечна цијена квадрата 1.824 евра. Цијене квадрата у елитнијим дјеловима Подгорице иду и преко двије и по хиљаде еура, па све до 5.000 евра у елитним дјеловима Подгорице”, наводи Влаовић.

Подсјећа, да су цијене станова почеле да расту од 2022. године. Осим раста материјала, тј. раста цијене изградње, на драстично повећање цијена станова је, како додаје, утицала и потражња, којој су највише допринијели држављани Русије и Украјине, који су након рата у Украјини дошли у Црну Гору.

Такође, подсјећа Влаовић, посљедњих година је примјетан долазак великог броја држављана Турске.

“Потражња некретнина у 2024. години је била мања у односу на 2022. и 2023. годину, али, то није довело до смањења цијена некретнина, јер, краткорочна дешавања на тржишту некретнина не утичу на тренутну цијену некретнина, тако да је потребно да прође дужи временски период да би дошло до осцилације у цијенама”, наводи Влаовић, за Портал РТЦГ.

Због свега тога на тржишту некретнина у Црној Гори је током 2024. дошло до стабилизације, након снажног раста који је забиљежен у протеклом периоду, каже Влаовић.

Она подсјећа да подаци Централне банке показују да је укупан прилив страних директних инвестиција лани забиљежио пад од девет одсто у односу на претходну годину, што, како сматрају стручњаци из ове области, није забрињавајуће, с обзиром на то да су улагања у непокретности и даље на високом нивоу.

Приближавање Црне Горе Европској унији, али и развој нових пројеката који су у најави, донијеће, како наводи Влаовић, нову вриједност тржишту некретнина у Црној Гори.

“Када је ријеч о прогнозама за наредни период у краћем року може доћи до благог пада цијена, док је на дуже стазе незахвално предвиђати цјеновна кретања, јер многи фактори, укључујући и глобалне економске и политичке догађаје могу утицати на тржиште и преокренути досадашње тенденције”, казала је Влаовић.

Раст домаћинстава, зарада, кредита – позитивни трендови

Влаовић је подсјетила да је попис становништва показао пораст становништва од један одсто, а домаћинстава од 15 одсто.

“Све у свему, домаћинства се дијеле што резултира повећаном потражњом за становањем. Ако погледамо Подгорицу, подаци Пописа показују пораст становништва од 13%. На приморју је становништво Будве, главног града туризма, порасло 43%, док је у Тивту, луксузном жаришту, становништво порасло 16%. Важно је да раст становништва није само посљедица унутрашњих миграција; значајан број странаца је одлучио да се настани у Црној Гори, посебно у приморским подручјима”, наводи Влаовић.

Поред тога запосленост је порасла 14 одсто од 2019. године, што је, како додаје, довело до 34 хиљаде више запослених.

“Плате су такође порасле, и то 65%, подржано недавним владиним програмима. Све у свему, сада је више запослених особа са већим расположивим приходима, што резултира већом потражњом за становањем. Занимљиво је да је потражња за стамбеним кредитима наставила расти и у 2023. години упркос инфлаторним притисцима, повишеним каматним стопама и растућим цијенама некретнина. Новоодобрени стамбени кредити порасли су за два одсто у 2023, након чега је услиједило повећање од осам одсто у 2024. години”, закључила је Влаовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: