Квази наука у служби вође: Историчари на ДПС батеријама

Пише: Иван Милошевић

Увијек ми се чинило неукусним када људи, препознати по титулама као научници (доктори), почну да пишу текстове подршке актуелној политичкој гарнитури. Нешто ту није у реду и није постављено како треба, јер зашто персоне од науке покушавају да оправдају дневно политичке или неке дуготрајније идеолошке пројекте? Ваљда би они требало да буду њихови озбиљни критичари, а не да постају главни стубови актуелног политичког режима. Ко је ту коме слушкиња образованом човјеку је јасно, али се поставља проблем када у том реду неред почну да уноси наука и њени заступници. 

Ових дана у историјску одбрану ДПС-а стали су Драгутин Паповић, историчар и посланик, а придружио му се и Милан Шћекић. И нека су они рекли што су рекли и нека аплаудирају ДПС-у до миле воље као њихови бирачи, а Паповић као политички представник владајуће странке, али је у најмању руку неукусно када то раде као историчари. Неко може помислити и да је наука стала уз политику и да се ево у Црној Гори остварује Платонов идеал државника, односно да државом владају најмудрији, што се баш на примјеру Црне Горе показује као сто одсто немогуће.

Жалосно је да се у овој несрећној држави толико обесмишљава наука и да то раде баш они, који би по титулама, требало први да се против тога побуне, а не да буду заговорници такве праксе. Умјесто што су Паповић и Шћекић одржали политичке говоре подршке владајућој идеологији и њеном лидеру, много боље би било да су у некој важној образовној установи покренули расправу о тим темама, позвали на њу озбиљне научнике из различитих области и тек након укрштања аргумената, суочавања са новим документима или старим архивама и до сада непознатим чињеницама, донекле унијели разумијевање у оно што је неразумљиво. То би онда била расправа која није у примитивном слуганском односу према политици, већ има намјеру да подучи оне који владају овим свијетом и овом несрећном државом да се не играју неозбиљних игара са озбиљним темама, које могу имати катастрофалне посљедице. Није ово никаква мудрост и учи се на првој години студија друштвених факултета, али је жалосно да на то треба подсјећати оне који су, према биографским подацима, стекли висока научна звања.

О њиховом оправдавању ДПС политике, мјерењу српства синовима и потомцима краља Николе, не ваља трошити ријечи. Све је то испричано тако да се допадне врховном вођи и више личи на апологетске тираде, него озбиљне коментаре. И то је једна од најтрагичнијих појава у овој Црној Гори. Тобож учени људи највише енергије троше на историјске и остале ДПС апологетике, а да ли то раде на штету свог универзитетског ангажмана ваљало би да их неко подсјети, а богами и да опомене, па и казни, да не приземљују научне титуле.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: