Лабудовић: Буђење вампира

„Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка остави свој траг“! Не падају ни владе да пропадну државе (Италија би, рецимо, одавно била бивша) већ да би се на политичкој сцени, у тој мутљавини интереса, лажи, популизма, а и криминала, богме, бар на кратко разбистрило и видјело ко је с ким и ко кога.

Дритан је пао јер у посрнулој држави чак ни она ствар (извињавам се језичким чистунцима) не може да стоји усправно. Подриван, прије свега, сопственом недоследношћу, онда канцерогено оболио изнутра, довољан је био и благ повјетарац па да се суноврати. А не да је дувало, одасвуда, него је личило на олују. Нарочито су били „пренапухани“ (што би рекли сусједи нам) они „краваташи“ и све вријеме сам се бојао да би се могли просути као балони. А за све вријеме њиховог шепурења и кокоћења, стицао се утисак како се у скупштинску салу вратио дух – Дарка Пајовића.

Јер, познато је да, ако се вампиру, макар и политичком, не забоде глогов колац, ето њега опет и опет.

Освједочени дестабилизатори црногорске политичке равнотеже (Предраг, Ранко, Рашко, Дамир…) само су доливали уље у узаврели тигањ, тако да је на крају све било – препечено. А за то вријеме, шеф „кухиње“ мирно је мезетио у једном ресторану у Пржном, унапријед обавијештен о исходу.

Има једно ружно поређење које политику изједначава са курвом. Дефинисана као „вјештина могућег“ историја политике биљежи бројне честите људе и политичаре који су „вјештину“ подређивали високим моралним принципима. Али, као што је довољно да у трапу међу јабукама буде једна трула па да све засмрде, тако се често, гледана са стране, политика доживљава кроз ликове и дјела полусвијета и људског талога који се у њој нашао. А кад је већ о курвању (опет извињење) ријеч, па макар се радило и о политичком, у куплерају влада неприкосновено правило: ко да више. А тога „више“, рече Дритан, највише има у „Бемаксу“ и око њега. И све док „вампир“ (а Дритан рече и ко је, мада се више сумња на оног Роћена) не буде „упокојен“ (читај: ухапшен), враћаће се увијек да спријечи свитање.

Паде влада, али као да није. Ево је данас све као и јуче и тешко да ће скорије бити другачије. Сада треба да услуједи нови круг договора, преговора, уцјењивања и трговине, процес у којем трговци људским душама и народном вољом највише профитирају.

Јуче се више видјело ко кога него ко је са киме, али једно је недвојбено: омча је направљена од „кравате“, а троножац су измакли прави, слободни и уједињени.

Ако ништа друго, макар ће се за будући преговарачки сто сјести отворених карата па… ко са ким, а ко кога. Али, каква год да испадне будућа папазјанија, будућем владином тиму неће бити лако јер је Дритан директно упро прстом у оне који воду муте.

Којевитезање како су само нови избори решење кризе, само је још једна димна завјеса која треба да сакрије мизансцен у којем се одвијају политичке оргије. Јер, кад су избори у Црној Гори било шта промијенили? Уосталом, још који дан па ће друга годишњица „изборене“ промјене чији је резултат ово што имамо данас.

Може народ и да окрене ћурак, али вазда се нађу неки Дарко, Здравко и Алекса који то прекомбинују тако да онај који мезети у Пржном буде сит и да му козе буду на брију. „Вампире“ треба „упокојити“, зар не?

Пише: Емило Лабудовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: