Лацмановић: Лако је утврдити ко је злоупотријебио податке

Унутрашња контрола Министарства унутрашњих послова (МУП) лако може утврдити ко је приступао личним подацима грађана, јер у информационом систему морају постојати подаци о особама које су приступале, по ком правном основу и када, рекао је експерт за заштиту личних података и бивши члан Савјета Агенције за заштиту личних података и СПИ Раденко Лацмановић.

Управа полиције (УП) и Агенција за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП) провјеравају како су на друштвене мреже доспјели лични подаци двојице партијских активиста из Шавника, објављени након другог покушаја гласања у тој општини, гдје никако да се окончају локални избори од 23. октобра.

Информације које, према наводима више саговорника “Вијести”, највјероватније потичу из Директората за личне исправе МУП-а објављене су за носиоце листе Демократског фронта и Социјалистичке народне партије на локалним изборима Гаврила Церовића и листе покрета Европа сад и Демократа Новице Крсмановића. Оне су 4. новембра биле доступне на више профила на Фејсбуку, а у међувремену су са неких обрисане.

”Бојим се да се наставља пракса у МУП-у са неодговорним располагањем личним подацима грађана. Подсјетићу на случај из 2015. када су из збирке личних података којом располаже овај владин ресор, односно фотографије са личних карата, у једној дневној новини објављене фотографије 60-ак грађана, учесника протеста Демократског фонта, а да притом нико од њих није кривично гоњен. Тада је АЗЛП извршио надзор и утврдио да је то била најтежа повреда права на заштиту личних података у тој години,” рекао је Лацмановић “Вијестима”.

АЗЛП је тада, како је подсјетио, утврдио да је неовлашћено лице из МУП-а из евиденције личних карата доставило фотографије једној дневној новини. Након тога је, како је рекао, покренута истрага и дисциплински поступак против одговорних у МУП-у, о чему Агенција никада није обавијештена.

”Може се десити и сада да су подаци дошли из МУП-а, а ако је тако, то је лако утврдити уколико та институција као руковалац збирке личних података поштује члан Закона о заштити података о личности, што би подразумијевало да се у њиховом информационом систему морају евидентирати подаци о томе ко је, када, по ком правном послу користио ове личне податке, кад се пријавио, а кад одјавио из система. Значи, морају постојати подаци за конкретна лица када су они гледани и у ком обиму”, рекао је Лацмановић.

”Вијестима” је незванично речено да МУП посједује такву базу података, иако се из те институције до сада нису огласили у вези с незаконитим располагањем подацима двојице партијских активиста.

”АЗЛП може да изврши надзор и надам се да ће утврдити чињенично стање, као и 2015, али да ће овог пута и сам предузети конкретне кораке против одговорних лица у МУП-у. И грађани чији су подаци објављени, након што Агенција утврди стање, имају право на судску заштиту. То су урадили они чији су подаци објављени 2015. године и добили су заштиту пред судом и материјалну сатисфакцију”, објаснио је Лацмановић.

Теоретски, каже саговорник, извор објављених личних података могу бити и они који имају право увида у бирачки списак, подносиоци потврђених изборних листа у Шавнику и невладине организације овлашћене да прате изборни процес. Објаснио је, међутим, да подаци који су се појавили нису у бирачком списку и да то наводи на закључак да он није њихов извор.

„Ни грађани нису довољно свјесни јер ми се чини да један од оних чији су подаци објављени олако прелази преко тога и каже да могу слободно објављивати шта хоће јер није урадио ништа незаконито. Поручујем да се лични подаци не крију јер нас могу компромитовати, већ се чувају и штите. Апелујем на грађане да буду одговорни према личним подацима, а на државним органима је да стану овим појавама на пут“, рекао је Лацмановић.

Извор: Вијести.ме

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: