Lajčak ubeđen u „pobedu“ francusko nemačkog plana

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je danas da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu, u ponedeljak, 27. februara prihvatiti evropski plan za rešavanje takozvanog kosovskog pitanja.

„Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, postaće obavezujući i za jednu i za drugu stranu. To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova* u Evropsku uniju“, rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.

Očekujem da će obe strane javno prihvatiti predlog

Istakao je da će dokument biti dostupan javnosti kada bude prihvaćen od obe strane, odnosno i Beograda i Prištine.

Upitan da li zakazani sastanak 27. februara znači da je postignuta saglasnost i Beograda i Prištine u vezi sa finalnom verzijom francusko-nemačkog plana, Lajčak je kazao da se od septembra razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem o evropskom predlogu.

„U poslednje vreme, predsednik Vučić u januaru, a premijer Kurti u februaru, rekli su da prihvataju taj predlog. Sazrelo je vreme da organizujemo sastanak u Briselu i očekujemo od naših partnera sa zvanično i javno prihvate taj predlog i da razgovaramo o njegovoj implementaciji što je cilj našeg sastanka u ponedeljak“, istakao je Lajčak.

Upitan da li je u tom smislu sastanak 27. februara u Briselu presudan, odnosno po principu uzmi ili ostavi, Lajčak kaže da ne bi razgovarao o formalnostima.

„Bitno je da obe strane prihvate taj plan i formalno i javno kažu da prihvataju taj plan, a onda da razgovaramo o svim ostalim detaljima, a pre svega o ispunjavanju tog plana“, rekao je Lajčak.

Šta se dobija prihvatanjem, a šta odbijanjem predloga

On je ocenio da je predstojeći sastanak u Briselu veoma značajan, jer će od stavova strana u pregovorima zavisiti sledeći koraci.

„Prihvatanje našeg predloga koji podržava 27 članica EU i SAD znači da su oni odlučili da poboljšaju svoje odnose i ubrzaju svoj evropski put. Ako bi jedna ili obe strane odbile taj predlog, to bi bio negativan signal da nisu spremne da normalizuju međusobne odnose i da nisu spremne da brže krenu evropskim putem, tako da očekujemo da će plan biti prihvaćen. Svi znaju šta očekujemo od sastanka u ponedeljak. Imali smo razgovore i sa predsednikom Vučićem i sa premijerom Kurtijem u toku Minhenske bezbednosne konferencije tako da svi znamo gde se nalazimo i šta očekujemo“, istakao je Lajčak.

Dodao je da predlog koji će se naći na stolu u Briselu, u ponedeljak ima snažnu podršku EU.

„Odbijanje tog predloga značilo bi odbijanje normalizacije odnosa i odbijanje evropskog puta, na to bi reagovale SAD, međunarodna zajednica i EU i ne želim da ulazim sada u to koje bi bile negativne posledice. Mislim da je svima jasno da se ne govori ‘ne’ Evropskoj uniji i Americi posebno ako možemo time dobiti stabilizaciju, normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova , stabilizaciju atmosfere na Balkanu i ubrzani evropski put“, kazao je Lajčak.

Ocenio je da bi odbijanje predloga poslalo negativan signal u regionu i da bi otvorilo mogućnost za nove rizike od eskalacija poput onih koji su se dešavali prošle godine.

„Mislim da to ne može niko da želi i imamo predlog koji otvara drugi put, a to je put normalizacije i stabilizacije“, naglasio je Lajčak.

Na pitanje šta bi se dobilo potpisivanjem predloga, Lajčak je kazao da predlog nije obelodanjen u ovoj fazi i da ne bi ulazio u detalje.

„Ono što mogu da kažem jeste da su nam detaljno poznate pozicije i jedne i druge strane i mislim da je naš predlog dobar i da u maksimalnoj mogućoj meri uzima u obzir pozicije i crvene linije i očekivanja obe strane“, naveo je specijalni izaslanik.

Plan od 11 tačaka

Dodao je da je obelodanio da predlog ima 11 tačaka i naglasio da je to za sada maksimum koji može da kaže o sadržaju, jer, kako je kazao, sve drugo ne bi bilo od koristi u ovoj fazi pregovora.

Istakao je da je normalizacija odnosa od ključnog značaja za obe strana.

„Prvo što Beograd i Priština dobijaju je poboljšanje sigurnosti i bezbednosti, poboljšanje atmosfere u njihovim odnosima, poboljšanje regionalne atmosfere kao i poboljšanje života građana. To će ojačati političku stabilnost i bezbednost i doneće nove ekonomske mogućnosti i finansijsku podršku, promociju za nove investicije i novo zapošljavanje“, istakao je Lajčak.

On je ocenio da bio sporazum značajno olakšao, kako je kazao i birokratiju i papirologiju.

„Sporazum će doneti za Srbe koji žive na Kosovu više bezbednosti, sigurnosti i ojačaće njihovu zaštitu i prava uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu.

Apsolutno sam siguran da taj sporazum ima ulogu da značajno relaksira atmosferu u regionu i da završimo sa ciklusom eskalacija sa kojim smo morali da se suočavamo praktično celu drugu polovinu prošle godine“, kazao je on.

Prethodni sporazumi moraju da budu ispunjeni

Prema njegovim rečima predviđeno je da svi prethodno postignuti sporazumi moraju da budu ispunjeni i da to važi i za jednu i za drugu stranu, dodajući da se to odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.

„Dogovor o formiranju ZSO je bio postignut već 2013, pa onda i u 2015. godini. Briselski sporazum postignut 2013. godine je jedini dokument od svih dokumenata u okviru dijaloga, koji je ratifikovan i u Skupštini Kosova, tako da je to pravno-obavezujući. Značaj tog dogovora i uspostavljanja ZSO je istaknut, o tome eksplicitno govore i zaključci Evropskog saveta da je potrebno da se uspostavi ta zajednica“, rekao je Lajčak.

On naglašava da bi trebalo da shvatimo da je cilj te zajednice da stvori odnos poverenja između kosovskih Srba i Prištine i sa druge strane definiše transparentan okvir za saradnju Srbije i Srba na Kosovu, u skladu sa postojećim evropskim modelima i da apsolutno nema razloga da se bilo ko plaši uspostavljanja zajednice.

Lajčak je dodao da vidi puno razloga da su i jedna i druga strana zainteresovane da se ZSO formira što pre.

„Mislim da bi bilo bolje da se manje priča o zajednici van dijaloga, a da konačno počne da se priča o zajednici unutar dijaloga, jer ona još ne postoji, a svi o njoj pričaju šta misle da će biti ili neće biti. A šta će to zaista biti, to odlučuju Srbija i Kosovo u pregovorima u okviru dijaloga. Zato treba da počnemo taj razgovor“, podvukao je Lajčak.

Evropski izaslanik podseća da „Srbija i Kosovo* imaju isti status u okviru dijaloga“ što, kako je kazao , znači da imaju ista prava i iste mogućnosti da utiču na to kakvi su sporazumi i na rezultate njihovih pregovora.

„Na zajednicu treba da gledamo kao na način koji će da nam omogući da prevaziđemo postojeći trend dubokog nepoverenja koje postoji u zajednici Srba na Kosovu što je u interesu i jednih i drugih, a EU je spremna da uradi svoj deo da tome doprinese“, istakao je Lajčak.

Ako je nešto dogovoreno, mora da se ispuni

Na konstataciju kako je glavni pregovarač Prištine Besnik Bisljimi izjavio da nije prihvaćeno dva od šest uslova premijera privremenih institucija Aljbina Kurtija za formiranje Zajednice srpskih opština i na pitanje šta je prihvatljivo, Lajčak kaže da ne želi da ulazi u detalje razgovora sa partnerima.

„Ali želim da kažem da ni jedna, ni druga strana ne mogu da postavljaju uslove na ranije preuzete obaveze. Ako je nešto dogovoreno, mora da se ispuni i ne možemo da dolazimo danas sa nekim dodatnim uslovima za ispunjavanje ranije preuzetih obaveza i to važi i za Beograd i za Prištinu“, naveo je Lajčak.

Upitan o tome što neki analitičari govore da je evropski plan „nacrtan““ da bi pet država članica EU, koje nisu priznale takozvano Kosovo to učinile posle eventualnog potpisivanja plana i da li je, pošto je razgovarao sa predstavnicima tih zemalja, došlo do promene stavova, specijalni izaslanik je kazao da je važno da predlog ima podršku svih 27 zemalja članica EU i da je zato evropski predlog.

„U poslednjih nekoliko meseci sastajao sam se i razgovarao sa ministrima spoljnih poslova pet zemalja članica EU koje nisu priznale nezavisnost Kosova, jer je jasno da oni još pažljivije prate proces. Pričali smo o detaljima predloga i šta to znači za te države. Ne mogu da govorim u ime bilo koje članice EU, niti da dam bilo kakve obaveze ili garancije u ime bilo koje države, a za mene je kao za pregovarača bitno da svi znaju o čemu je taj proces i šta očekujemo“, rekao je Lajčak.

Dodao je da je uveren da će reakcija EU biti adekvatna posle sastanka u ponedeljak.

Ova godina je odlučujuća

Odgovarajući na pitanje o izjavama pojedinih zvaničnika koje su se odnosile na rokove za formiranje ZSO i implementaciju sporazuma, Lajčak je kazao da je više puta ponovio da nema vremena za trošenje.

„Mislim da je ova godina odlučujuća ili veoma važna, jer u sledećoj godini EU i SAD ulaze u ciklus izbora i biće drugi prioriteti. U interesu svih je da se dogovorimo i brzo uđemo u proces implementacije. Protiv sam stavljanja zvaničnih vremenskih okvira, ne mislim da će nam to pomoći, treba da budemo fleksibilni, ali kao što sam rekao, ne vidim razlog za odlaganje, zato je potrebno da postignemo dogovor i krenemo u njegovo ispunjavanje“, istakao je Lajčak.

Na konstataciju da je indikativno da su izbori za četiri opštine na severu Kosova i Metohije zakazani za 23. april i da li to odgovara eventualnom roku da do tada bude formirana Zajednica srpskih opština, specijalni izaslanik kaže da ne bi tražio formalnu povezanost između te dve stvari.

„Kao što sam rekao, želimo da postignemo sporazum. Mislim da smo uložili puno napora da razgovaramo sa obe strane da znaju šta je u predlogu, da čujemo njihovo mišljenje i da pripremimo taj sastanak za 27. februar i da smo u stanju da ne odlažemo njegovu implementaciju. Što se tiče izbora u aprilu, bitno je da imamo politički sporazum o tome da oni budu akt stabilizacije situacije, a ne eskalacija. Formalna povezanost ne postoji, postoji naša zabrinutost da ne idemo putem eskalacija, već da idemo putem stabilizacije situacije“, naglasio je Lajčak.

Briselski sporazum predviđa Srbe u institucijama

Upitan da li je na vidiku dogovor o povratku Srba sa severa Kosova u institucije koje su napustili, Lajčak je kazao da je EU je zabrinuta trenutnom situacijom i povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, policije i pravosudnih institucija.

„Redovno razgovaramo sa obe strane da je potrebno da se Srbi vrate, jer taj vakuum je opasan i neprihvatljiv za ljude koji žive tamo, jer su im i policija i pravosuđe potrebni. Očekujemo da Srbija ohrabruje Srbe da se vrate u institucije , a Kosovo to da omogući. Do sada nije bio postignut dovoljan napredak u tom procesu. Nije prihvatljivo da se taj bezbednosni vakum i ta privremena organizacija nastave. Zbog toga očekujem da se što pre reši pitanje povratka, jer i to stoji u Briselskom sporazumu iz 2013. Ako tražimo da se taj sporazum u potpunosti ispuni onda treba da se ispuni i to da su kosovski Srbi deo tih institucija“, naveo je on.

Upitan šta znači da ZSO neće biti napravljena po modelu Republike Srpske i šta je to što je loše u Republici Srpskoj kada je očuvala srpski narod na okupu, Lajčak je kazao da je danas situacija drugačija u odnosu na vreme kada je formirana RS.

„Republika Srpska je realnost koja je nastala u veoma specifičnoj situaciji krajem krvavog rata i mislim da smo danas u drugoj situaciji, mi smo u dijalogu koji treba da vodi prema članstvu naših partnera u EU, pa je potrebno da se inspirišemo evropskim modelima što upravo i radimo“, rekao je on .

EU će garantovati primenu plana

Lajčak je dodao da na prostoru EU i Saveta Evrope postoji niz modela zaštite prava manjina.

„Oni omogućavaju da ta manjina neguje i čuva i razvija svoj identitet, da razvija odnose sa svojom susednom državom i da ima institucionalnu zaštitu.

Predlažemo te modele i pričali smo sa partnerima, dijalog treba da ubrza put ka EU i zato treba da se inspirišemo evropskim modelima. Na stolu imam 15 postojećih realnih modela koji jako dobro ispunjavaju tu funkciju o kojoj pričamo u kontekstu dijaloga i zato mislim da oni treba da služe kao dobra inspiracija“, kazao je Lajčak.

Upitan ko će garantovati i kontrolisati primenu evropskog plana, ako ga obe strane potpišu, s obzirom na ranija negativna iskustva koja je Beograd imao, Lajčak je kazao da će EU imati glavnu ulogu u monitoringu ispunjavanja obaveza. On je dodao da će se u ponedeljak razgovarati i o delu predloga u kom je definisano šta u kakvima rokovima treba da se radi.

Dodao je da će istovremeno o svemu informisati države članice EU kada je reč o napretku ili o nedostatku napretka.

„Na osnovu tih naših izveštaja države članice donosiće svoje odluke o evropskom putu obe strane“, zaključio je Lajčak.

Izvor: Sputnik