Лакетић: Србија и Република Српска суочавају са истим проблемима због НАТО бомбардовања

Предсједник Комисије Скупштине Србије за утврђивање посљедица НАТО бомбардовања Дарко Лакетић изјавио је данас да се Србија и Република Српска суочавају са истим здравственим и еколошким проблемима насталим као посљедице агресије Алијансе.

Чињеница је да смо се суочили са истим проблемима еколошким и здравственим проблемима – говорим о хемикалијама и токсинима који су се после бомбардовања ослободили у Српској, а ослободили су се и овдје /у Србији/ – рекао је Лакетић Срни.

Лакетић је прецизирао да не говори само о муницији која је прављена од осиромашеног уранијума, већ и о различитим отровима који су се ослободили приликом разарања индустријских постројења која су била под еколошким ризиком.

– Слична је проблематика и зато све оно што радимо овде односи се врло вјероватно и на Републику Српску. Говорим о научним доказима које ћемо презентовати у првом прелиминарном извештају у првој половини 2020. године – рекао је Лакетић.

Према његовим ријечима, Комисија ће тада сублимирати све што је рађено претходне двије године и предложити рјешења тих еколошких и здравствених проблема.

Лакетић је подсјетио да је прије годину дана био у Бањалуци, када је успостављена сарадња са колегама из Народне скупштине Републике Српске, која би требало да по угледу на Скупштину Србије формира парламентарну комисију.

Он је напоменуо и да би двије комисије требало да размјењују документа и материјале.

– Значајан је мој договор са њима да сваки документ и материјал који има парламентарна комисија у Србији буде доступан и Комисији у Српској, што би требало да буде полазна основа за њихов рад и да након тога истраже још више него што смо ми урадили – појаснио је Лакетић.

Говорећи о активностима у Србији, Лакетић је рекао да Комисија свакодневно ради и тренутно истражује посљедице загађења животне средине и утицај на здравље у Панчеву и Новом Саду.

– Истражују се, прије свега, посљедице које су настале НАТО гађањем индустријских постројења која су била под еколошким ризиком, попут Петрохемије и Азотаре – рекао је Лакетић.

Према његовим ријечима, о томе је прикупљено много материјала, укључујући и докторске дисертације и научне радове о степену загађења на том подручју.

– Сједница Комисије биће брзо заказана. Имаћемо и људе који су били непосредни свједоци разарања и масовног загађења и то ће бити поткрепљено званичним научним материјалом – најавио је Лакетић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: