Лаки је мало нервозан
1 min read
Мишо Вујовић
Црногорско приморје одавно се није овако забелело. Снег је пао на пјену од мора. Прангијања у обрачунима свијетлим оружјем се по градовима Црне Горе настављају. Осим на амбасаду САД бачена је бомба испред једног Подгоричког кафеа. Циркус са суђењем лидерима опозиције, и осталим оптуженим за тзв. државни удар и даље траје.
Све подсећа на почетак двадесетог века и господарево укидање Устава 1906 године. Прогон угледних војвода Пека Павловића, Марка Миљанова, Јола Пилетића. Бомбашки процес 1908 године на Цетињу, а затим и у Колашину где су петорица стрељана само под сумњом да су и они планирали да бацају бомбе на суверена.
Тада су се црногорци делили на праваше (за краља) и клубаше (против краља). Данас је Црна Гора напредовала у поделама : Срби су постали Црногорци, једни и други су најпре породили муслимане, а ови се претворили у Бошњаке. Срби којих је до 1945 године било 97 процената, сада су мањина, док Бошњаци са два посланика владају Црном Гором.
Албанци су подељени између власти и опозиције, али уједињени у идеји „природне“ Албаније. Део грађана је за Европу део за Русију. Већина је за увођење к познанија права док је моћна мањина опредељена и даље за хајдучију. Власт све више показује нервозу али и немоћ да спречи јавне оружане обрачуне сукобљених криминалних група одметнутих од система. Прогон и затварање опозиционих лидера, монтирана суђења, јавашлук и насиље активиста владајућег ДПС-а, већ смо видели и овде код куће али недавно и у суседству.
На Лакијеву нервозу седативно није деловао ни постављање првог полицајца државе на челу извршне власти.
У овако неуротичном амбијенту јуче је почео да излази први српски дневни лист – Слобода. Можда ова симболика најављује промене и у последњем бастиону тоталитаризма у Европи.
Слободом до слободе, ако власт у међувремену не донесе нови Закон о информисању. Све је могуће Лаки је већ поред аут линије и потање је часа када ће поново преузети капитенску траку!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Bravo Vujoviću, ti odavno pišeš hrabro i slobodno o Crnoj Gori, kamo sreće da je više takvih…pošto o njoj toliko pišeš to znači da je mnogo voliš, a ne voliš je što je velika i bogata već zato što je ona naša domovina, još samo da bude slobodna. Tvojim pisanijama daješ nemerljiv doprinos skorašnjem konačnom oslobodjenju, na dobro onog mučenog naroda našeg tamo. Samo napred, britka sabljo, „za dobrim konjem se prašina diže“!
Квржица из правописа
Ловци на грешке, чувари туђег морала, дежурни критичари, злуради добронамерници, телали лоших вести, постали су најмасовнија појава на нашим просторима. У овој колумни, писаној на телефону, за ФБ страницу, поткрало се неколико правописних и техничких грешака, највише оних што се стручно зову ауторско слепило, јер се аутор бави суштином мисли, те зато и постоје људи који раде лектуру и коректуру. Извесни анонимус, Перо Квржица, по свој прилици професор у пензији, лепо је детектовао и објаснио моје правописне аутоголове. Међутим, човек који је, по свој прилици, целог живота ловио туђе грешке, убеђен сам да ништа у животу није написао или створио (у супротном би се потписао правим идентитетом), на крају закључује да неко са таквим грешкама не може држати придике другима?!
Дакле, господин анонимни, незадовољан ставовима и изнетим чињеницама, покушао је да због пар техничких, не сушттинских и етичких грешака дисквалификује и текст и аутора. И то је његово право, као што је став да буде поданик и да брани власт, коју аутор напада, потпуно легиман. Стога му и не замерам за ово малициозно пражњење. Мислим да Господар петком прима ректалне алпинисте и чуваре његове сујете.
И није лепо да користи псеудоним Пере Квржице, одважног јунака филма и романа „Дружина Пере Квржице“.
На крају, уз захвалност на примедбама – подсећам дотичног да се правопис учи, док се господство рађа.
Kome, Vujoviću!?
Zar onima što su ko guske u magli zalutali u prevodu sa srpskog u “ crnogorski „!?
Jedno tvoje slovo ne zaslužuju.
Ni sebe ne zaslužuju.
… Nas, nikako, ni po koju cijenu!
Manite se vrijeđanja i svađanja, jer primedbe o pismenosti su na mjestu. Sve i da prihvatimo spornu floskulu da se o stilu ne raspravlja, autoru i onima koji ga objavljuju treba dobronamjerno preporučiti da zbog pismenosti angažuju valjanog lektora. Sramota je da napišete: „… испред једног Подгоричког кафеа“ (u tom pridevu mora biti malo slovo). Sramota je da napišete: „Тада су се црногорци делили на…“ (ta imenica mora se pisati velikim slovom). Sramota je da ne stavljate tačku posle godina: 1906, 1908, 1945… Ime lista „Sloboda“ mora se staviti u navodnike ili dati kurzivom. Tu je mnogo toga za šta se obara u osmom razredu osmoljetke. Zar je to po mjeri ozbiljnog autora i ozbiljnog lista? Zar neko ko sebi dopušta takvo pisanje smije držati pridike drugima?
VRLO DOBRO
Bolest je svačija. A (crnogorskija) Serba pogotovo!
E!
Nijesi li ti možda lektor za crnogorski, jadi ga znali!
… Ćerate li na robiju?
Mijesate ekavicu i ijekavicu
nepismeni su
Nijesi ti hajduk, za to m … trebaju!
Duduk si ti, duduk!
Nije on Laki!
Težak je, težak, kao crna zemlja težak!
Kada se njega jednom kurtališemo, svanuće u najljepšu Planinu.
A onda ćemo da ga zaboravimo … Za navijek zaboravimo.
Kao da ga nikad nije ni bilo!