Лакић: Истина о Првом свјетском рату прекраја се на бескрупулозан начин

Вечерас је у Књижари Матице српске, поводом стогодишњице Првог свјетског рата, у оквиру трибине Микрокозма Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, одржано књижевно вече под називом „Пјесме бола и поноса“, посвећено свим оним српским пјесницима који су са српском војском прошли албанску голготу.

Милица Краљ, модератор трибине Микрокозма, казала је да су се после пада Србије 1915. у избјеглиштву нашли многи српски пјесници, интелектуалци, сликари, композитори, научници.

„Пут крста и пут части, како је назван жртвени пут повлачења српске војске до коначног ослобођења, у дјелима отаџбинске љубави у којима је васкрснуо живи дух пострадалог народа, сачували су најзначајнији ствараоци тог времена Владислав Петковић Дис, Милутин Бојић, Стеван Јаковљевић, Милутин Ускоковић, Вељко Петровић, Драгиша Васић, Станислав Краков, Драгољуб Ј. Филиповић, Станислав Винавер, Бранко Лазаревић, Живко Јевтић, Сибе Миличић, Иво Ћипико, Тодор Манојловић, Вељко Петровић, Бошко Токин, Прока Јовкић (Нестор Жучни), Владимир Черина, Миодраг Борисављевић, Милан Петровић, Анђелко Крстић, Светислав Стефановић, Радивоје Бојић, Миодраг Михаиловић Световски, Илија М. Браковић, и многи други„, казала је Милица Краљ.

Она је истакла да је српска ратна књижевност стварана на свим мјестима гдје су биле окупљене веће групе избјеглих писаца на Крфу, Долуну, Француској, Швајцарској, Бизерти, Енглеској, Италији, Алжиру, Америци, Русији.

„Главно књижевно средиште налазило с на Крфу гдје су једно вријеме боравиле влада и врховна команда. На Крфу су у априлу 1916. обновљене званичне „Српске новине“ које су објављивале књижевне прилоге, а следеће године као додатак „Српским новинама“ покренут је „Забавник“ главно књижевно гласило за двије последње године у емиграцији. У Крфском забавнику сарађивали су многи истакнути предратни писци. Међу њима најплоднији је Јован Дучић који ће у њему објавити циклус „Царски сонети“ и „Сунчане песме“, казала је она.

Прекрајање историје

О историјским околностима које су Србију увеле у велики рат 1914. говорио је академик др Зоран Лакић.

Академик Лакић је казао да је до Првог свјетског рата никада до тада није било сукобљено толико држава, нити је до тада било под оружјем толико милиона војника.

„Никада до тада ратом није био захваћен тако велики географски простор. И никада раније нису била тако велика разарања. И толико велика погибија – свих: и побједника и побијеђених. Хтио сам рећи да је с разлогом понио назив – Велики рат да би се и на тај начин направила разлика од свих до тада вођених ратова, који су, такође, били разарајући и погибељни“, казао је он.

Он је истакао да се данас, на бескрупулозан начин, прекраја истина о Првом свјетском рату, те да се кривица за почетак рата покушава пребацити на српски народ.

„Најдрастичнији примјер је покушај да се Србија и Црна Гора, уствари српски народ, осуде као главни кривац за Први свјетски рат. При томе се као главни аргуменат потеже што је Гаврило Принцип – Србин“, казао је Лакић.

Приципа изједначавају са Бин Ладеном

Према његовим ријечима, Принципа изједначавају, и то не случајно, са терористима као што је Бин Ладен.

„Неспоран повод се тако покушава претворити у основни узрок рата. Већ утврђени кривци за рат се амнестирају, а прстом се упире на Србију и српски народ, ма гдје се он налазио, онда и сада, као на узрочника највеће свјетске катаклизме и као пријетећу опасност за нове свјетске турбуленције“, казао је Лакић.

Он је казао да се притом се занемарује никада оспорена историјска фактографија и одавно прихваћена научна истина о поводу, узроку и последицама Првог свјетског рата, која је упрла прстом на Беч и Берлин.

„Између осталог је непобитна чињеница о све већој производњи оружја у њемачким Круповима погонима тешке индустрије. Надаље – у ондашњој штампи доминира ратна реторика. Велича се рат као нешто што припада „историјским“ народима. И коначно сакривала се архивска документација која недвосмислено означава ко хоће рат. Најновија сазнања говоре да су окупатори понијели из Београда 40 вагона архивске грађе о Првом свјетском рату“, нагласио је академик Лакић.

Часна улога црногорске војске

Лакић је казао да су се Црна Гора и Србија, као једине међународно признате државе са бившег југо-простора, налазиле на истој страни подијељеног свијета у два табора.

„Уосталом, као и увијек до тада. Тадашња Краљевска Влада Црне Горе је била јасна: „Судбина Србије и наша је судбина. Зло и добро нам је заједничко са Србијом“, казао је Лакић, додавши да је побједа на Мојковцу, на Бадњи дан 1916. године, „била још једна побједа – ,,За крст часни и слободу златну!“

Зауставивши непријатеља, казао је Лакић, црногорска војска омогућила је повлачење српској војсци.

„Црногорска војска је часно извршила борбени задатак. Зауставила је моћног непријатеља и тако омогућила српској војсци и народном збјегу да се повуче преко гудура Албаније – ка Грчкој као крајњем стратешком одредишту. Црногорска војска је одржала своје положаје на Мојковачком фронту све до 21. јануара 1916. године“, казао је Лакић.

Он је образложио зашто се данас настоји превредновати непобитна научна истина о поводу, узроцима и последицама Првог свјетског рата.

„У питању је будућност, а не историјска прошлост. Ко је, господар прошлости тај господари и садашњошћу. Ко контролише садашњост – лакше ће моћи да усмјерава будућност. Другим ријечима на основу искустава прошлости – лакше је пројектовати будућност. Неуки су и злонамјерни захтјеви да треба заборавити прошлост и окренути поглед ка будућности“, закључио је Лакић. 

Одабране пјесме крфских пјесника говорио је истакнути драмски умјетник Славиша Чуровић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: