Лакше нам је да пошаљемо смајли него „смешно је“ – да ли емоџији „кваре“ језик
Емотикони имају комуникативну функцију у интернетском језику – показују наше емоције које не можемо да изразимо у писаној комуникацији. Психолози и лингвисти рекли би, међутим, да емотикони „кваре“ језик, односно смањују наше изражајне способности када се дописујемо, изјавио је за РТС Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.
Слика се одавно преселила и у писану комуникацију, па нам је лакше да пошаљемо смајлија, него да напишемо „смешно је“. Ко зна, заправо, да ли бисмо и умели све емоције да дочарамо као што то раде емоџији и емотикони.
Слободан Новокмет, гостујући у Београдској хроници, рекао је да уколико посматрамо с негативне стране, психолози и лингвисти би рекли да емотикони „кваре“ језик, односно смањују наше изражајне способности када се дописујемо.
„Користимо мањи фонд речи, бивамо у неприлици да своје емоције не вербализујемо. То утиче на наше мишљење, апстрактно размишљање“, објашњава Новокмет. Истиче, међутим, да емотикони не постоје без разлога.
„Имају неку комуникативну функцију у интернетском језику. Показују, пре свега, наше емоције, које не можемо тек тако да изразимо у писаној комуникацији када нисмо уживо присутни са неком особом. Надомешћују оно што недостаје: мимику, гестове, а што је интегрални део комуникације“, напомиње гост Београдске хронике.
Према његовим речима, емотикони могу да створе опуштену атмосферу у писаној комуникацији.
„Могу да ослободе разговор, да можда неке конвенције које су негативне – ублажи. Ако желите неку лошу вест да пренесете, ви је мало ублажите емоџијем“, наводи Новокмет.
На питање да ли су емотикони дозвољени у пословној комуникацији, каже да таква комуникација подразумева врсту професионалности, те да им ту није место. „Емоџији су и даље резервисани или макар би требало да буду, за неформални вид комуникације“, каже Новокмет.
Да ли језик емотикона може да буде универзални
Било је покушаја да се уведе један универзални језик, који би разумели сви људи света, као есперанто. Није успело.
Гост Београдске хронике објашњава да има преко 3.500 емотикона, који су дефинисани, те да већину њих интерперетирамо на исти начин, али да морамо да узмемо у обзир разлике између земаља, поднебља и култура, те да се не може рећи да би језик емотикона могао да буде врста универзалног језика.
„Јапанци, рецимо, имају свој систем емоџија и емотикона који се разликује од културе којој ми припадамо. Морамо да узмемо у обзир и генерацијски јаз“, наводи Новокмет.
Говорећи о знаковима интерпункције у СМС комуникацији, каже да млађе асоцирају на строгост, норму. „Кад нема интерпункције, када реченица почиње малим словом и када нема тачке на крају, то их асоцира на неформалност, опуштеност разговора. Млађи више теже томе“, закључује Слободан Новокмет из Института за српски језик САНУ.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
