Лакушић: „Закључати“ све активности у кориту ријеке Мораче!
1 min readПоједине фирме и даље раде по свом и да не очекују да ће се ствари промијенити и да ће експлоатација шљунка престати потпуно. Под изговором регулације последњих петнаест година из ријеке Мораче шљунак нијесу носиле бујице, већ багери у мутним пословима кроз које се појединци и грађевинске компаније богатили, а друштву се, поред немјерљиве еколошке, нанијела и више милионска економска штета, казао је Зоран Лакушић, предјседник Одбора директора Регионалног водовода.
Иза ове еколошке катастрофе, како је навео на свом фб профилу, стоје интереси привилегованих кругова који су, експлоатишући немилице природно богатство, добра од општег интереса, зарадили милионе. А држави и локалним самоуправама остале су мрвице.
Још 2014. на скупштинском Одбору за економију, финансије и буџет, сви чланови су се сложили да је укупна област концесија неуређена и да су штете по буџет државе веће од 10 милиона еура. У посљедњој години легалне експлоатације шљунка и пијеска – 2016, по основу концесионе накнаде приход државе био је свега 25.217 еура и 76 центи.
„Иако је свима у Црној Гори познато да је главни узрочник пада издашности изворишта Боље Сестре смањење нивоа подземних вода у залеђу изворишта, које је проузроковано прекомјерном експлоатацијом шљунка и пијеска у кориту Мораче. Појединци настављају са својим нелегалним активностима, док на другој страни Влада и Регионални водовод због оваквих активности морају да издвајају милоне евра за проширење и санацију водоизворишта Боље Сестре“, појашњава Лакишић и додаје:
И поред предузетих мјера и храбре и бескомпромисне акције премијера Дритана Абазовића и Владе у цјелини у области спријечавања нелегалне експлоатације пијеска и шљунка у кориту ријеке Мораче, спровођењем мораторијума и на тај начин зауставили девастацију водоизворишта Боље Сестре, појединци су се одважили да наставе нелегално вађење шљунка и пијеска.
Забраном експлоатације шљунка и пијеска, тврди Лакушић, стање је побољшано и почело је опорављање изворишта Боље Сестре, али багери и даље ваде шљунак и пијесак због чега се крај дивљању нелегалних експлоататора не назире. Све док се не уклони механизација и сепарације из Друге зоне санитарне заштите, у којој је забрањена било какава привредна активност и депоновање материјала.
„Када је у питању заштита животне средине и водних ресурса, од несумљивог значаја је заштита изворишта Боље Сестре, које се од 2017. године налази на УНЕСЦО-овој мапи 150 најзначајнијих извора карста“, наглашава предсједник борда директора Регионалног водовода.
Према његовим ријечима, ако чега имамо у Црној Гори имамо камења и пијеска, па је више него несавјесно да активности на нелегалној експлоатацији пијеска у кориту ријеке Мораче угрожавају снабдијевање водом за пиће општине на црногорском приморју. На тај начин угрожавамо нашу најзначајнију привредну дјелатност и око 25% БДП.
Ријека Морача са својим коритом је екосистем којем је за природно и нормално функционисање најбоље да је човјек потпуно остави на миру, да функционише здраво, како је хиљадама година док нисмо одлучили да јој се умијешамо у “посао”.
Мора се коначно ставити тачка на уништавању ријеке Мораче и водоизворишта Боље Сестре, категоричан је Лакушић. Институције у чијој је надлежности заштита и контрола водних ресурса, односно праћење и контрола, те санкционисање активности којима се угрожава водоизвориште Боље Сестре, треба да преузму одлучне мјере како би уклонили мехнизацију и сепарације и у цјелости „закључали“ све активности у кориту ријеке Мораче.
Зато је, како истиче, потребна и одговарајућа активност тужилаштва и судских органа у виду покретања поступака, који се морају завршити – судским пресудама и запленом имовине.
Регионални водовод је и до сада био посвећен концепту институционалног партнерства да се санација корита ријеке Мораче на цјеловит начин уз учешће струке ријеши, како би сачували наше извориште Боље Сестре, поручио је Лакушић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
невјероватно је да надлежни не схватају и не чине довољно да осујете девастацију НАЈ ВАЖНИЈЕ сировине и природног богатства које ће бити у будућности ресурс о кога ће се многи отимати.