Лалић: Продавао сам дрогу Звицера, сарађивао сам са Мујовићем из „кавачког клана“

У Специјалном суду у Београду данас је настављено суђење оптуженим припадницима криминалне групе Вељка Беливука и Марка Миљковића који су у притвору Централног затвора у Бачванској улици. Присуствовала су два тужиоца Јавног тужилаштва за организовани криминал, оптужени, њихови браниоци, као и три свједока сарадника Срђан Лалић, Бојан Хрватин и Никола Спасојевић. Током суђења су Лалић и Марко Миљковић, који је постављао питања, све вријеме били у клинчу.

Миљковић: Судија, прије него што почнем, да ријешимо једну дилему. Тужилац је рекао да Лалића испитујемо као окривљеног, тражим да знамо када је изгубио статус.

Судија: Лалић је окривљени сарадник, положио је заклетву.

Миљковић: Прво питање је да ли је Срђану Лалићу познат Маринко Тинтор?

Лалић: То име и презиме су ми познати, особа не.

Миљковић: Како ти је познато?

Лалић: Познато ми је тако што је идентитет коришћен за пасош који је мени издат.

Миљковић: Прошли пут се ниси сјетио, како сада знаш?

Лалић: Подсјетио ме адвокат Лазаревић.

Миљковић: Да ли је на том пасошу твоја слика?

Лалић: Не знам, не знам гдје је тај пасош, да ли постоји уопште у овом тренутку.

Миљковић: Да, да, да, мени ти твоји одговори одговарају.

Лалић: Драго ми је.

Миљковић: Да ли си ти инсталирао индустријску машину за мљевење меса?

Лалић: Не.

Миљковић: Судија, у оптужници пише другачије. Да ли си ово признао и да ли си прочитао у оптужници?

Лалић: Ја сам одговорио на сва питања. Прочитао сам оптужницу два пута.

Миљковић: У његовом споразуму стоји да је у потпуности признао оптужницу. Зашто је признао нешто што није радио?

Лалић: Концентриши се, одговорио сам.

Миљковић: Ајде, попиј воде, па одговори. Мене интересује зашто је признао, а сад каже да није.

Судија: Изјасните се.

Лалић: Ја сам у обавези да причам о свим кривичним дјелима, којих се сјећам. Потпуно је небитно шта ће он да закључи.

Миљковић: Ко је Борис Војиновић ког овдје помињеш као припадника криминалне групе?

Лалић: Био је, то што ти ниси задовољан што је био наркоман.

Миљковић: Јеси ли љут на њега што те оставио?

Лалић: То што пројектујеш такве ствари је твој проблем, то што си ти волио Ану више него жену, која те оставила је твој проблем. Нисам био у вези са Борисом Војиновићем. Као што ме питао Лазаревић о сликама голих мушкараца у телефону, сада ћу да кажем, ти си ми слао слике искасапљених голих мушкараца.

Миљковић: Јесте ли спавали заједно у истом стану? Предлажем да се изведу слике са Лалићевог телефона, у ком има тачно 742 слике голих мушкараца, ког си ти се**уалног опрједељења.

Судија је забранила ово питање, јер нема везе са поступком.

Миљковић: Ствар је кредибилитета особе која стоји пред вама, али добро. Колико си пута видио Беливукову блинду?

Лалић: Пуно пута, немој да доносиш закључке, ирелевантни су овдје.

Миљковић: Хоћу да доносим закључке.

Лалић: Ако он доноси закључке, и ја ћу.

Миљковић: Реци ми таблице “хонда сивик” који си наводно видио?

Лалић: Знам тај ауто је био паркиран у близини зграде у којој сам живио, често сам се окретао да га видим, зато ми је та таблица остала дуже у сјећању.

Миљковић: Реци ми, ко је паркирао ту “хонду” у ту улицу?

Лалић: Мислим да су Грек и Ђурић, ти и Беливук сте их често кињили да су глупи и неспособни?

Миљковић: Ми их кињили, када гдје како?

Лалић: Грека си правио идиотом пред свима, у лице пред свима сте им говорили да је било непријатно слушати.

Миљковић: Шта сам теби говорио у лице?

Лалић: Ево буди ти искрен па реци. Мене стварно никада није погрдно ословљавао.

У другом дијелу суђења оптужени је свједока сарадника испитивао о трговини наркотицима.

Миљковић: С ким си трговао дрогом?

Лалић: С тобом и Вељком, узимао сам од вас. Купци су углавном долазили на стадион.

Миљковић: Јеси ли чувао дрогу у свом стану?

Лалић: Не да ја знам.

Миљковић: Јеси ли продавао дрогу у иностранству?

Лалић: Јесам, дрогу Радоја Звицера коју сам куповао преко вас. Сарађивао сам с Мујовићем из кавачког клана, било их је доста.

Миљковић: Везано за баште, али не за парадајз него за траву, ко ти је дао новац да опремиш и изнајмиш те баште?

Лалић: Кажи која башта, гдје се налази? Било је неких станчића, али то сам углавном ја финансирао.

Миљковић: Ко су били ти радници који су радили за тебе?

Лалић: То нису били радници, нису били запослени, радили су са мном.

Миљковић: Судија, то је битно да се види да није био дио неке наше криминалне групе. Нека каже имена.

Лалић: Ево, Борис Војиновић.

Миљковић: Судија, како да рушим његов кредибилитет ако неће да каже имена. Конкретно, у Аустрији с ким је имао башту?

Лалић: Са Црногорцем који је сарадник кавачког клана. У тој кући мислим да је био минус 17.000 еура.

Миљковић: Их…цццц

Лалић: Промашио си много.

Миљковић: Колико ти је потражено?

Лалић: Ви сте ми украли бар пола килограма кокаина који је остао код Звицера. Али потрудићу се да ми једног дана вратите.

Миљковић: Потрудићу се ја да се ти излијечиш.

Миљковић: Причао си о неком уљу за прављење спида?

Лалић: То је набављао Милош Будимир. Е да, и то је остало код вас 10 килограма спида, и то сте ми украли.

Судија је поново морала да реагује јер су после помињања спида поново покушали да се препуцавају у судници ко коме колико дугује и на који начин ће дуг да буде враћен.

Миљковић: Јеси ли ти питао Мене и Вељка то да радиш?

Лалић: Нисам то радио на стадиону, то су радила Браћа Будимир.

Лалић: Миљковићу, немој да ми се смијеш.

Миљковић: За мене си ти био Пешко.

Судија је опоменула Миљковића да се не обраћа тако.

Миљковић: Ја кажем како сам га звао, видјећете да су га и други тако звали. Да ли си видио у оптужници да се не теретиш за дрогу.

Лалић: Ја се не питам ништа, као ни ти.

(Мондо)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: