Лавров: И даље смо спремни за преговоре, али Запад неће дозволити Зеленском да изабере компромис

Принципи Истанбулског споразума, документа о прекиду ватре између Москве и Кијева који је требало да буде потписан у Истанбулу још 2022. године, још увек су актуелни када је реч о успостављању мира, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров у интервјуу за „РБК“.

Лавров је истакао да је руска страна спремна да се врати овом документу, али уз узимање у обзир нове реалности, будући да је од предлога о потписивању Истанбулског споразум прошло више од две и по године. Како је додао, нове измене које би требало унети у Истанбулски споразум председник Русије Владимир Путин навео је током свог јунског обраћања Министарству одбране Русије.

„Ако желите преговоре, онда нека Зеленски прво поништи декрет којим се забрањују преговори. Барем то. И друго, наравно, принципи Истанбулског споразума су гарантовали неулазак Украјине у НАТО, очување њеног ванблоковског статуса, описивали су безбедносне гаранције за Украјину како би се она осећала сигурно, али и безбедносне гаранције за Руску Федерацију. Неулазак Украјине у НАТО део је гаранција које се односе на нас“, објаснио је шеф руске дипломатије.

Ипак, Лавров истиче и да Владимир Зеленски није спреман за поштене преговоре. То му, објашњава, Запад неће дозволити.

„Они су поставили циљ, ако не да распарчају (иако се и о томе говори), онда да радикално ослабе Руску Федерацију, да јој нанесу ‘стратешки пораз’. Запад неће дозволити (Зеленском) да посегне за компромисом, а Зеленски више није у стању да разуме шта је у интересу украјинског народа. Он је много пута издао интересе народа“, објаснио је Лавров.

„Подсетићу да су Мински споразуми не само потписани, већ су и једногласно одобрени од стране Савета безбедности УН. То није спречило ни бившу немачку канцеларку Ангелу Меркел, ни бившег француског председника Франсоа Оланда, ни бившег украјинског председника Петра Порошенка да много година касније с поносом кажу: ‘Нисмо ни имали намеру да их применимо, било нам је потребно време да Украјину снабдемо оружјем'“, подсетио је министар.

БРИКС поштује равноправност држава и људска права

Коментаришући ситуацију на међународној арени, Лавров се дотакао и БРИКС-а. Он је објаснио да „све више земаља, заправо, све нормалне, независне земље, схватају да нико није имун на акције које Запад сада предузима како би очувао своју доминацију у односу на Русију, и земље попут Ирана, Венецуеле, Северне Кореје и све више Кине“. Ипак, за разлику од западних система, БРИКС у потпуности поштује међународно право и придржава се вредности Повеље Уједињених нација.

„У њој пише следеће: суверена равноправност држава, немешање у њихове унутрашње ствари, мирно решавање спорова, поштовање, суверенитет и територијални интегритет свих држава. Још једна важна ствар која пише у Повељи УН, а коју БРИКС поштује јесте истинска брига за људска права. Сви су у обавези да поштују људска права, без обзира на расу, пол, језик или веру. Све чланице БРИКС-а спремне су да испуне захтеве Повеље УН у целости. Не селективно од случаја до случаја, већ управо у потпуности. То је принцип мултиполарности“, објаснио је Лавров.

Додаје да управо због тога Турска може да преда захтев за улазак у БРИКС, будући да ова организација нема правило да чланице других организација не могу да буду повезани са БРИКС-ом.

„За пуноправне чланице и за земље које развијају сарадњу са БРИКС-ом у различитим облицима најважније је да деле заједничке вредности, а не оне које Европска унија стално брани у Украјини. Не требају нам вредности нацизма, или теорије, и праксе нацизма, забрана слободе говора, забрана националних језика, култура, традиција, затварање канонских цркава и друго“, истиче Лавров.

Тим Дурова није одреаговао на предлоге Москве

На питање новинара да прокоментарише ситуацију око Павела Дурова, оснивача Телеграма, руски министар спољних послова открио је да се руска страна, одмах након што се сазнало да је Дуров ухапшен, обратила француском МСП-у и затражила информације о оснивачу Телеграма.

„Послали смо званичну ноту и ступили смо у контакт са његовим адвокатима, који су обећали да ће узети у обзир нашу понуду да помогнемо у овом питању. Након тога, ни адвокати, ни сам Дуров нису одреаговали на изнете предлоге“, рекао је министар.

Ипак, како је додао, руски званичници настављају да раде са Французима како би се добиле што детаљније и разумљивије информације о случају Дурова. „Али (Французи) полазе од тога да, пошто он има француско држављанство и пошто је приведен на француској територији, онда се примењује француски закон. Са њиховог гледишта, у овом случају француско држављанство има приоритет“, објашњава шеф руске дипломатије.

За крај, Лавров, такође, додаје да је тешко поверовати у оно што је рекао председник Француске Емануел Макрон да хапшење Дурова нема политички контекст, будући да „Запад још одавно спроводи политику преузимања контроле над било каквим популарним информационим ресурсима“. 

Грузија разумела да мора да се бори за свој идентитет и културу

Говорећи о Грузији, руски министар спољних послова прокоментарисао је политику Тбилисија и недавно усвојени закон о страним агентима, који је довео до великих притисака.

Лавров је прецизирао да поменути закон о страним агентима у свом називу садржи другачију формулацију – закон „о транспарентности спољног финансирања“, те додао да је овај документ чак знатно блажи него слични закони који су раније усвојиле друге државе.

„Лицима или организацијама које крше овај закон неће бити додељен никакав статус (статус страног агента). Уместо тога, од њих се тражи да покажу финансије које добијају из иностранства. То постоји, притом у много строжем облику, и у законодавству Француске, Пољске и многих других држава, почевши од америчког закона о ‘страним агентима’ из 1938. године, који је започео тренд заштите свог пространства од страног утицаја“, објашњава Лавров.

Он истиче да усвајање тог закона, као и друге промене у политици Грузије, показују да је њена влада данас свесна свог националног идентитета, те да одлично разуме да ће се њене вредности попут поштовања православља, и сопствене културе, наћи на удару Запада, који покушава да Грузији наметне вредности либералне демократије.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: