Лавров: Свијет на ивици сукоба

Многи су предвиђали или се макар надали да ће руска делегација у Минхену морати да се бори са оптужбама, да ће се наћи у изолацији, али се испоставило да је искусни руски дипломата пред препуном салом одржао говор, пред којим би свијет требало да се замисли, пише Спутњик.

Његова ријеч се оцјењује као конструктивна, врло концизна и веома уздржана. Експерти оцјењују да је то потпуно оправдана одлука и у извесном смислу чак и побједничка, јер многи сматрају да је Лавров учинио праву ствар, пошто се није препустио дугом говору и објашњавању руске позиције.

Лавров је нагласио да реалност 21. века диктира потребу да се одустане од рецидива колонијалног размишљања, филозофија „гвоздених завјеса“ и „санитарних кордона“, наводећи као примјер успешну сарадњу у оквиру Евроазијског економског савета са азијатским интеграционим пројектима.

ЕУ се „није држала договора“, рекао је Лавров. Паневропска агенда је пропала, УН су замијењене „неком врстом елитних клубова“.

Лавров је нагласио да је Русија заинтересована за јаку ЕУ. Према ријечима руског министра, ЕУ је направила избор у корист „натоцентричности“, допуштајући да буде увучена у бесмислену конфронтацију са Русијом, због чега сноси милијарде долара губитака.

Међутим, упркос томе Москва је и даље спремна на сарадњу и стварање заједничких економских простора у Евроазији, укључујући и изградњу одрживог дијалога између „уједињене Европе“ и Евроазијске економске уније.

„Изузетно је важно да је украјинска криза одложена за други дан конференције у Минхену. А шеф конференције Волфганг Ишингер је, отварајући форум, констатовао да постоји претња поверењу у међународној политици. Постоји тенденција коју је изнио шеф руског министарства спољних послова Сергеј Лавров, чији је поглед конструктивно усмјерен према европској међународној заједници.

Он је говорио о потреби да се уједини Европа и изгради заједнички европски дом, градећи заједнички простор од Лисабона до Владивостока. Чак и онај Европљанин који не зна ништа о спољној политици, треба да схвати да је Лавровљев предлог обострано користан и да се суочава са изазовима данашњице, посебно у свијетлу све већег егоизма на свјетским тржиштима и покушаја да се наметну своја правила игре, норме УН и СТО.

Прилично значајно, по мом мишљењу, било је и питање колико ће ЕУ бити дозвољено да то учини. Наиме, министар је рекао да данас ЕУ није независна“, каже за Спутњик Олга Ковитиди, члан Комитета Савета Федерације за одбрану и безбиједност, представница извршног органа државне власти Републике Крим.

Ковитидијева сматра да је ова конференција била прилично важан, индикативан догађај који одражава главне проблеме са којима се човјечанство суочава у другој деценији 21. вијека. И вјероватно, према њеним ријечима, требало би их окарактерисати као велику пријетњу која може довести до глобалног светског сукоба.

Лавров се у Минхену нашалио и рекао да би ваљало мало изолације, како се чланови руске делегације не би превише „разлетјели“ и препустили послу. Међутим, то отвара и питање шта се може очекивати после Минхенске конференције у блиској будућности?

„Свијет би требало да буде свјестан да је провокација глобалног свјетског сукоба очигледна, а данас је лопта на европској половини терена, јер ми САД не разматрамо, с обзиром да је јасно да су они данас диригенти у овом оркестру, у којем сви покушавају да свирају по свом зарад својих националних интереса, али је очигледно да фалширају. Због тога, онај ко данас не слуша Лаврова, нажалост, сутра може чути неке друге руске министре, попут Шојгуа. А ми то никако не желимо.“

Подсјетимо, руски министар Сергеј Лавров је на конференцији у Минхену такође рекао да је сарадња на релацији Русија—САД—ЕУ неопходна, како би се изградила безбедносна архитектура на Корејском полуострву, Блиском истоку, али и у Персијском заливу.

Он је додао да стављањем Србије пред избор „или са Русијом или са Западом“ Европска унија чини исту грешку која је довела до украјинске кризе, када се друштво подијелило.

Руски министар је подсјетио да је Запад на концепту „норми међународног права“ које су они јако вољели, али их у последње вријеме све више замјењују неком врстом „реда, заснованог на правилима“.

Према његовим ријечима, западне земље сада често једноставно доносе „правила“ за тумачење међународних конвенција и уговора. Тако како су дјеловали на Косову, сада на исти начин дјелују у Венецуели.

Прочитајте ЈОШ:

Вучуровић: Трагикомични Катнић спреман на све само да се додвори Милу