Лаж је атомска бомба XXI вијека

Пише: Емило Лабудовић

У данима када се, седамдесетдевети пут, обиљежава сјећање на прву употребу атомске бомбе на човјека (то што је човјек Јапанац и што је био на „другој страни“, игра је историје) и док се ламентира над скоро 300 хиљада недужних жртава тога безумља, мало ко осјећа и досјећа се да је човјечанство данас бомбардовано атомском бомбом разорније снаге од обје оне „јапанске“. Човјечанство се свакодневно бомбардује и трује – лажима.

„То стално лагање нема за циљ да народ повјерује у лаж, већ је циљ да више ни у шта не вјерује“, писала је својевремено чувена њемачка филозофкиња (е, изем ти ову нову терминологију), Хана Арендт. „Таквом народу није одузет само капацитет за акцију, већ капацитет да мисли и суди. С таквим народом можете да радите шта год хоћете“ – рекла је Хана.

Савремене фабрике лажи којима се настоји спријечити свака критичка мисао, или мисао уопште, нијесу, како им се то колоквијално приписује, медији. Неспорно је да и они доприносе ширењу тог „мртвог мора“, али медији су само пука трансмисија и утјеривачи лажи у аморфну масу обезнањеног народа. Окретање рефлектора јавности у њиховом правцу вјероватно је једна од највећих и најуспјешнијих обмана креатора новог свјетског поретка који, у технолошком смислу, почива на вјештачкој интелигенцији која, такође, корацима од седам миља, удаљава човјечанство од потребе да гледа, мисли и анализира.

Довољно се макар за тренутак удаљити од свеопште гунгуле и какофоније којима смо окружени па се запрепастити количином информација којом нас без предаха засипају одасвуд. И треба бити објективан и признати да се у том хаосу тешко снаћи и одвајати жито од кукоља. Али, неприхватљиво је, макар без опреза и подозривости, прихватати све здраво за готово. Тим прије што се протоком времена данашња лаж и обмана прихате за истину, или једноставно забораве.

Фабриканти лажи, скривени у дубоким, неоном и најсавременијом опремом опремљеним, подрумима Пентагона и других центара доминирајућих сила, имају за циљ припрему терена за реализацију стратешких циљева. Ко се данас, рецимо, још сјећа Мајдана и такозване „ружичасте револуције“ у Кијеву и Лавову? Била је третирана и на сав глас подржавана као највећи израз демократске воље народа, а заправо се радило о припреми угуравања Украјине у НАТО, као глогов колац у срце Русије, да би данас све завришило ратом.

Ратом који се и данас, из истих центара, покушава представити као безобзирна руска агресија. Исти циљ и третман имао је и београдски 5. октобар, као и најава новог Мајдана у срцу Србије.

Јер лажове уопште ништа не спречава да бесомучно лажу, као што ни емитере њихових „урадака“, у лику дебело плаћених медија и појединаца, то што су безброј пута ухваћени у лажи уопште не смета да наставе истим трагом. Важно је само да се добро плаћа. Сјетимо се само оних, неки тврде, 600 милиона долара којима је плаћен београдски петооктобарски пуч. И важно је, важније од свега, да постоји политички неартикулисана маса која ће опет, без обзира на чињеницу да је безброј пута изманипулисана и преварена, поћи за сланом руком нове лажи.

Један од манира великих манипулатора јавним мњењем, којим се, мора се признати, вјешто и успјешно користе, јесте проналажење великих лажних тема у чијим сјенкама се оне дневне, ситније, осјећају као рибе у води, јер их маса, заокупљена „питањем свих питња“, и не констатује. Прекјуче је то било Косово, јуче „државни удар“, данас су то Сребреница и Јадар… важно је да увијек има нечега око чега ће се ломити копља јавности, а све по оној „да се Власи не досјете“!

И тако… „лажимо се сваког дана, јер у лажи све се мили“! А кад истина дефинитивно погине, свијет ће бити само иловача коју ће мајстори нових форми мијесити по сопственим калупима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: