Лаж у доба короне

Пише: Јанко Јелић

Одмах да кажем да пишем у име неформалне организације за промоцију и афирмацију изолације и самоизолације и да посебно истакнем да сам ја један одговоран грађанин који поштује оно што су власти ових дана рекле и који се придржава свега што су препоручиле, а нарочито се придржавам прања руку и самоизолације.

Држим социјалну дистанцу, углавном ћутим, а кад ми баш дође да се испричам одем па се изгаламим напремасе и напушкомет, далеко од свакога ува што би ме чуло. И могу да јавим свима, а нарочито Националном координационом тијелу, да су резултати њихових мјера, што се мене тиче, одлични и евидентни. Немам никаквих симптома заразе, а и стање менталног здравља ми се чини непромијењено, дакле стабилно и подношљиво, тако да у догледно вријеме не би требало да извршим самоубиство или да постанем канибал. Не бих да се хвалим, али не бих да будем ни лажно скроман, па ћу рећи да самоизолацију одлично подносим као и велики број мени сличних људи, посебно оних који се национално осјећају Србима.

И за то би ваљало да се баш овом приликом захвалимо Влади Црне Горе и њеним разним ресорима и подресорима који су се дуги низ година година интезивно трудили да нас изолују и да нас на изолацију навикну. Ово је управо права прилика да тим упорним и преданим градитељима наше изолације јавим да су нас збиља одлично припремили за ове ванредне услове и мјере и српски пук је, захваљујући највише њима, данас спреман да се још више и још дуже изолује на свим нивоима колективног и личног функционисања живота, чак до нивоа хибернације и дубоког замрзавања.

Дакле, што се нас одавно изолованих тиче, ми смо спремни да испунимо све мјере које Влада предложи, препоручи или нареди. Нама је то свеједно. С тим у вези морам истаћи да је међу нашом популацијом расположење на високом нивоу и да влада спремност да помогнемо и другима да се припреме и прилагоде на ову нову ситуацију и да им дамо неопходне савјете како да постепено уђу изолационе процесе а да не доживе нервни слом, депресију, неки манични напад или неку фобију од немаштине или самоће. У том правцу смо отишли и корак даље те смо већ на почетку ванредне ситуације, предвиђајући проблеме и опасности по изолационо неприпремљене и неприлагођене становнике Црне Горе, основали горепоменуто неформално удружење за промоцију и афирмацију изолације и већ данима радимо на терену са свима који нам се обрате. Морамо истаћи да смо били пријатно изненађени спремношћу свих слојева становништва на сарадњу као и жељом људи да што прије уђу у изолацију и да врло брзо пређу на више степене самоизолације.

Но, примијећен је и један мањи број оних који изолацију не разумију и који је сматрају нечим лошим и опасним по њихову слободу. И извјештаји Националног координационог тијела се умногоме слажу са нашим налазима и забринути смо што надлежни органи имају проблема са неким групама грађана у погледу прихватања изолације као решења за ову заразу, али и за многе друге болести и проблеме савременог друштва.

Сигурни смо да су ти људи тек заблудјели поклоници тековина мрачних деведесетих година и да ће их у будућности бити све мање, те да ћемо и њих научити и убиједити у све благодети и бенефите изолације као решења за све наше проблеме. Морамо сви схватити да изолација није потпуна док се сви не изолују, а да није успјешна док не прерасте у самоизолацију. Зато је за сваку осуду да нам се омладина окупља на никшићком шеталишту и да тамо карта шаха и домина. Зато је ужасно видјети да нам дјеца још увијек жуде за игралиштима по парковима.

Зато је одвратно видјети заљубљене како шетају Крупачком браном и Требјесом, па се још љубе и сретају са другим заљубљенима и нешто зборкају. Зато је ужасно уочити тркаче рекреативце како се зноје на отвореноме. Зато је потпуно неприхватљиво да се шири нервоза код родитеља, нарочито таксиста и конобара, са дјецом и без примања у стану од 40 или мање квадрата са дугом за кирију и за интернет и кабловску телевизију. Зато се као самоубилачки и ирационални морају третирати акти нечувеног превоза по троје у истом аутомобилу, какви су чести у Рожају и Пљевљима.

Зато шетња са дјецом не представља ништа друго него примитиван и варварски чин. Зато било каква шетња, осим са кућним љубимцем, није ништа друго него ругање систему и држави и провокација на коју надлежни органи морају реаговати. Дакле, да се зна, ми потпуно подржавамо то што овакве и сличне хулиганске и антицивилизацијске испаде полиција и судови експресно процесуирају и прихватамо да је у овом моменту најефикасније средство против ширења заразе пендрек и бувара. И одбацујемо све нападе и ралативизације које говоре како су у Црној Гори криминалци слободни, а хапсе се шетачи и возачи који шетају и возе у троје. Те црне тројке су опасније по наше друштво и наше здравље од сваког лупежа и наркодилера који поштује изолацију.

Одбацујемо и све подмукле нападе на здравствени систем и неосноване оптужбе како наша држава у овом тренутку нема довољно медицинских средстава и разумијемо потпуно да је сваки грађанин одговоран за своје здравље, па самим тим и крив за евентуалну заразу.

Дакле, ако већ има заражених, нека не питају Симовића и Храповића шта да раде. Нијесу они доктори па да их лијече. Нека траже онога ко их је заразио и ко им је крвник био, а најприје ће га наћи у најближему. И да на крају овог обраћања истакнемо да очекујемо да се и званично укључимо у изолациону политику Владе и државних органа, те да се надамо да ће Влада препознати наш рад као посебно значајан и да ће неко од нас дуго изолованих постати члан Националног координационог тијела.

Надамо се и мислимо да нам коначно припада да сједнемо раме уз раме до Симовића и Храповића, да натакнемо званичну маску и да испод маске саопштимо што нам је на срцу и на уму. Овом приликом се, уз једногласну подршку чланова наше неформалне организације, лично препоручујем за ту одговорну функцију и одмах да кажем да сам спреман да радим за дупло мању дневницу од поменутих прегалаца који нас воде свијетлим стазама изолације потоњих дана, година и деценија.

Први је април. Цијелу зиму није било снијега у Никшићу и пао је симболично баш данас. И то не само снијег, дува и мећава. Имали смо лажну зиму, а сад имамо лажно прољеће. Лажива власт у лаживој држави, лажни стручњаци у њој, лажне намјере, лажна брига за здравље, лажне информације и предвиђања.

Ево, и ја јутрос лажем. Све је лаж и тандара мандара. Питам се само је ли овај вирус истина или лаж. Сумњам и у једно и у друго. Кажу да је студен добра да пречисти болештину. Срећан нам празник.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: