Лаза Костић и Ленка Дунђерски – или прича о немогућим и неоставареним љубавима

Бесмртни Србин Никола Тесла,  геније ума,  светачки посвећен науци био је добар друг Лазе Костића,  чудесног пјесника,  изван свих система. Оног Лазе гигантских  узлета, „да од милине дуси полуде“  и једног од најобразованијих српских пјесника свих времена. Тај прометејски немирни дух,  сложеног пјесничког израза,  често пренапрегнутог, као и његово срце, био је и остао  странац у свијету који не разумије чудесне узлете мисли.

Два изузетна духа, два визионара нових свјетова огромне просторности и немјерљивих сила (научне и пјесничке ) задобници бесконачног,  поштовали су се и дописивали,  На Лазу  је ставио јак утисак сусрет са Теслом у Пешти 1892. год.

Тесла  је наизуст знао 7000 народних десетераца а зааслужан је што су неке Змајеве пјесме преведене на енглески.

Лаза је заволио Ленку Дунђерски,  богату, несрећну Ленку а то није смио, годинама својим презрелим, када се ближио утихнућу и када све боје полако тону.  Није смио,  али није  примирио  срце лудо,  али бијаше другачије и његова једина икона надахнућа Ленка није му била суђена .

Окован прозаичним грађанским браком са Јулијом Паланачки Лаза није био сретан,  немоћан да осване у зори Ленкине младости.  Али желио је срећу за друге, у овом случају за славног Теслу, који је ишао испред свог времена, сматрајући да је гријех према српском роду, да он јединствени Србин  нема потомство. Али то је судбина издвојеника из свијета, изузетних, који остају готово странци .

Лаза је жалио што у животу нема романтике и да живот Теслин коначно добије цјеловитост. Ако Лаза није достојан Ленке, сматра да је та особа само Никола  готово да се повлачи из реалног живота и од своје жене, одлазећи у мир манастира Крушедол,  да тамо још једном одболијева своју најтрагичнију драму осјећања,  своје просвјетљање Ленкиним ликом. И да би побјегао из космоса њених очију у осаму свог коначног пораза,  али и највећег осванка и најсвјетлоносније свечаности стиха у српској поезији, рађања велике, бесмртне пјесме,  оне судбинске.  Из тог ућутканог бола, ожиљка никла је „Santa Maria della Salute“.

Тесла није осјетио тај жар и заинтересованост према Ленки коју му је препоручио Лаза, говорећи „да је задњи свога рода“ и да не помишља на брак,  да он Ленку може вољети само платонском љубављу.

У писму од 12. јуна 1895. написаном из Крушедола Лаза истиче: “Њен је идеал Никола Тесла. Ја сам јој признао,  да је то и моја давнашња мисао али ми је наувијек било на уму како сте ви досад своју љубав посветили својој великој идеји па немате времена мислити ни на жене,  а камоли на женидбу.“

Лаза напомиње да је Ленка богата и да му може донијети један милион франака. „Ако пристајете послаћу вам одмах слику моје намјењенице,  и дознаћете њено име…Како бих се радовао, кад бих добио од вас телеграм!“

Тесла није удовољио његовим жељама, одлучан да се не жени.

У писму од 4. септембра 1895. Лаза истиче: …,,ја се другом одговору нисам ни надао …најкрупнији разлог за вашу женидбу био би,  да се не сатре семе које рађа такве детиће,  и тешећи га: „зато немојте мислити ни са каквим болом,  на то, да сте ви  „задњи свога рода…Јер напокон,  ваше племе па да је Немањино не би могло лепше завршити него таквим ексемпларом.“

Костић му саопштава да ће се вјенчати са „мојом вереницом Јулијом Паланачком у Сомбору. Молећи се Богу да благослови ваш рад  – видите да сам у манастиру и да вас и држи у најлепшем здрављу.“

Није дуго прошло а у писму из 19. децембра исте године пише Тесли да је Ленка (и сама несрећна) заувијек отишла Господу у сретање. Као да јој Лаза и мртвој, рајићевски поручује: ,,Проста ти била љубав моја жива.“

Шаље посмртни плакат Тесли и каже: “Ето,  то је ваша несуђеница… Mени је била као рођена сестра. Као што видите,  неће ни ваша биографија остати без романтике,  најлепше али и најжалосније“. А ја сам оставио жену  – још прије смрти Ленкине  – управо утекао сам од пуница , имам их двије. Сада сам опет у манастиру Крушедолу. Жена ме зове кући. Сад се погађамо. И то је романтика је ли?“

Тај усуд романтике Лаза Костић је преточио у најгробнију пјесму,  гдје ће „вечновати“ Ленка, лијепа Ленка,  у тишини вјечног сусретишта, са својим несуђеним Лазом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: