Лазански: ЕУ вазал САД-а, ракетни штит усмјерен против Русије

Није баш да ми није драго, али, ето, господин Мајк Роџерс, предсједник Одбора Представничког дома за обавјештајне службе америчког Конгреса, признао је да ће америчке ракете у оквиру америчког противракетног штита у Европи, које ће 2015. године бити инсталиране у бази Девесел у Румунији, бити окренуте према Русији.

Управо оно што сам на овим страницама годинама тврдио, а није ми јавио господин Роџерс…

Наиме, боравећи у Румунији, у изјави за тамошњу телевизију Реалитатеа, Роџерс је дословно рекао да ће ти пројектили „потенцијално служити и парирању неким пријетњама које могу долазити од стране Москве”.

Тако је Роџерс јавно признао оно што нико од западних новинара, политичара и дипломата није смио јавно да констатује. Вишегодишње послушничко ћутање о правој природи антиракетног штита само је потврда да ЕУ нема самосталну спољну политику. А од нас траже да прогресивно усклађујемо нашу спољну политику са политиком ЕУ. Геометријском прогресијом или артиметичком?

Како објаснити да у великим њемачким и другим европским листовима никада није био објављен скоро ниједан текст који би довео у сумњу америчку тезу како је „антиракетни штит у Европи намијењен борби против сјевернокорејских и иранских интерконтиненталних ракета”? Ниједан политичар из ЕУ није јавно довео у сумњу таква америчка објашњења.

У Београду је у протеклих неколико година одржано неколико „безбједносних форума”, на којима су разна звучна и мање звучна имена ламентирала до бесконачности о разним аспектима безбједности на Балкану, али нико, баш нико, да прозбори шта се то инсталира у сусједној Румунији. Забрањена тема?

Годинама су нам пуна уста безбједности, безбједност нам већ цури из ушију, а на стотинак километара од Београда инсталирају се ракете које могу да носе нуклеарне бојеве главе.Чернобиљска катастрофа показала је како је Европа мала.

Прије неколико дана фонд „Конрад Аденауер”, лист „НИН” и РТВ Војводина организовали су у Београду трибину под радним насловом „Ђавољев адвокат”, о проблему војне неутралности Србије.

Сучелили су се ставови према томе да ли Србија треба да уђе у НАТО или не треба. Аргументи да треба ући у НАТО ишли су од тога да нам пријети мађарска десница и да нас само НАТО може сачувати од мађарског напада, до заиста феноменалног аргумента како Срба, осим у Војсци Србије и у Републици Српској, највише има америчкој војсци. Ваљда зато треба ући у НАТО? Објашњење достојно дјечјег вртића.

Ту и тамо се спомињало како у државу која уђе у НАТО стижу стране инвестиције. Невјероватно је какви све аматери у Србији лобирају за НАТО. Па „Кока-Кола” је уложила три милијарде долара у Вијетнам. Нама су стигли и „Фијат” и „Филип Морис”.

Брисел нам још није отворио нити једно поглавље у преговорима. Није смак свијета, отвориће…

Аутор текста је новинар „Политике“ Мирослав Лазански.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: