Лажни пјесник прави варалица
Диван ли је онај дан што поглади брада дуга
Дивна ли прашина до које му коса пада
Он је пјесник, тако вели
Није чојек, што би био
Па се мислим ко сам, шта сам
На шта сам се осмјелио
Питам људе, схватају ли шта ми перо о артију храпа
Они веле не схватају, зато им се и допада
Па се пуштим кад то чујем, мрсим ријечи неразумне
Како бих се боље допо, оку раје нестрпљиве
Која нема кад да чита и да прави анализе
Ко покуша да ме схвати тај ће доспјет парализе
Зато вели све је добро, геније си, сјајно шкрабаш
Али у чвор свезо би се да пођем путем који табаш
Желим да се, о допаднем, да ме воле, да ме цијене
И да мисле паметан сам и да мудрост стару скривам
А да су они глупи и не виде њу у пјесми
А ја им је разоткривам
Кад их питам каква ми је?
Да ми кажу добра ти је..
Да ми кажу паметан сам, да ми кажу премудар сам
Понешто ћу и преписат, ма лакше ћу тако дисат
Лијепо ли је не знат ништа
Тад и себе мош убједит да си оно што ти кажу
Они што си их преварио.
Аутор: Вук Лучић, пјесник из Републике Српске
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ово је сами врх поезије… Непретенциозно… пјесник који нагрди себе. Други се утркују да себе издигну а обична су прашина.
Bravo Vuče iz Srpske republike… sjajno si opisao pojedine
Ово је најбоља поезија и књижевност на порталу. Бећир Вуковић је ван конкуренције… Он је бард. И мали онај косати је ван конкуренције. Он је незналица. Браво Вуче!
Одлична ругалица квазипјесницима… Браво Вуче!