Лазовић и Раичевић тврде да нису тукли шкаљарце: „Фантомке носили и због короне“

Милије ми је да сам ја данас на оптуженичкој клупи, него да су се под земљом нашли они које су наводни оштећени из овог поступка планирали да убију, казао је јуче у судници Основног суда полицајац Петар Лазовић.

Он и његов колега Југослав Раичевић пред судијом Илијом Радуловићем одговарају због мучења наводних припадника шкаљарског клана Мила Јовановића и Јована Мрваљевића.

Обојица су негирали кривицу, тврдећи да је тај поступак покренут како би их дискредитовали.

На почетку главног претреса, судија Радуловић казао је да је, на основу наредбе са претходног рочишта, тужилаштво доставило изјашњење о начину на који су прибављени транскрипти са Скај апликације.

Објаснио је да се Специјално државно тужилаштво обратило правосудним органима Француске и као одговор на ту замолницу за пружање правне помоћи достављена им је комуникација између Петра Лазовића, Радоја Звицера, Љуба Миловића и других.

Образлажући због чега одбија предлог бранилаца окривљених – да се из списа тог предмета издвоје два ЦД-а са транскриптима са Скај апликације, судија је рекао да је “чињеница да то може бити електронски доказ, што би могли да подведемо под доказе које користимо у нашем закону”.

Један од Лазовићевих бранилаца, адвокат Никола Мартиновић, након тога је тражио да суд, сходно важећем Закону о дигиталним исправама и Уредби Савјета Европе из 2014. године, саопшти вријеме, мјесто и начин настанка дигиталне исправе.

Његов други бранилац, адвокат Боривоје Боровић, оцијенио је да је суд преуранио са доношењем одлуке “да ће се у поступку користити електронска исправа за коју тужилаштво тврди да је доказ”.

Лазовићев трећи бранилац, адвокат Марко Радовић, поновио је да транскрипти из списа тог предмета нијесу добијени замолницом за потребе тог поступка.

Истакао је да сматра да је држава Црна Гора прекршила начело повјерења у међународној сарадњи и да се замолница која егзистира у списима предмета, а којом се СДТ обратио Француској, не односи на тај поступак и кривична дјела која се Лазовићу и Раичевићу ставља на терет:

“Већ за нека друга и тежа, за која је предвиђена казна затвора од 10 и више година. То је оно на чему одбрана истрајава – да се утврди да ли постоји замолница управо за ова дјела”.

Судија је одбио њихове предлоге, констатујући да би то водило одуговлачењу поступка, након чега су Лазовић и Раичевић изнијели одбрану.

Обојица су одбила да одговарају на питања свих осим својих бранилаца.

Фантомке носили због короне

Лазовић је казао да то чини јер је, након што је код тужитељке детаљно изнио одбрану и одговарао на питања свих присутних, схватио да њен циљ није да утврди истину, већ да њега процесуира.

“Исти циљ имао је и суд у фази потврђивања оптужнице. Разумијем и позадину кривичног прогона против мене – да се криминализује све оно што смо постигли сектор у ком сам радио и ја, и да се релативизију наши резултати”, казао ја он.

Додао је да су за постигнуте резултате добили признање Европске комисије, истичући да је парадоксално да се они против којих су се борили, а који су, како тврди, планирали извршење најтежих кривичних дјела, сада представљају жртвама.

“Указао бих да ми никада нисмо мучили ова лица, нити било која друга. Поступали смо законито. Интересантно је да нико не помиње поступке који се против овдје оштећених воде за најтежа дјела, у чијој реализацији су спријечени управо од мене и мојих колега. Поразно је да се оптужница заснива на исказима оних који су планирали да узму животе другим лицима, у чему смо их спријечили”, казао је он.

Одговарајући на питања Боровића рекао је да је у аутомобилу у ком су били оштећени, пронађено оружје са брушеним бројевима, комбинезон, рукавице, хируршке маске и криптовани телефон.

“По нашим оперативним сазнањима ова лица припремала су извршње најтежих кривичних дјела и предмети који су пронађени користе се само за то”, казао је он.

Боровића је занимало и због чега су полицајци носили фантомке, па је Лазовић казао да су то чинили и због короне.

“Фантомке служе да би прикрили идентитет, због безбједности нас и наших породица, а у то вријеме била је корона, па смо их носили и због тог разлога”, казао је он додајући да никада пред оштећенима није скидао фантомку, нити им се представио именом и презименом.

Објаснио је да су и прије критичног догађаја имали оперативна сазнања да је Мрваљевић припадник једне криминалне организације, али да не зна које тачно: “Јер ми није битно која је”.

Пред подгоричким Основним судом Лазовић и Југослав Раичевић одговарају због мучења шкаљраца Јована Мрваљевића, а Лазовић и за мучење Мила Јовановића, наводног припадника тог которског клана

Иако је више пута поновио да су оштећени у том предмету планирали извршење најтежих кривичних дјела, тврдио је да су их из никшићког Центра безбједности до просторија Сектора за борбу против организованог криминала, довезли без лисица у својству грађанина.

Казао је и да те ноћи није носио војничке чизме, него патике, као и сви из његовог тима, те да су били “кежуал обучени”, а нагласио да су увијек били једнообразно обучени, и имали исту или сличну гардеробу и фантомке.

Судија утврдио боју очију

Његов колега Југослав Раичевић истакао је да језички разумије оптужницу, али да не признаје кривицу, нити се осјећа кривим.

“Не осјећам се кривим, а сигуран сам да ће овај суд то утврдити… Први пут у животу сам те ноћи видио Мрваљевића. Пожалио се да има дијабетес, након тога смо поступили једино како је било могуће – људски и професионлано, повели га у болницу. Из ове позиције, иако нисам доктор, мислим да се њему те ноћи више ишло у болницу него у полицију”, рекао је Раичевић.

Он је оцијенио да је оптужница састављена да га дискредитује.

“Нисам знао ко је ово лице, али сам сигуран да је ово испричао да наштети мени лично и дискредитује ме, а не знам да ли себи може на овај начин да олакша у поступцима који се воде против њега”, рекао је он.

Додао је и да није знао да је у питању припадник криминалне организације: “Искрено да кажем дјеловао ми је као неки клинац”,

Судија је тражио да Раичевић приђе, како би утврдили коју боју очију има тај оптужени, с обзиром на то да је оштећени тврдио да он има изразито свијетло плаве или зелене очи. Након тога констатовано је да је боја његових очију кестењаста.

Када му је судија прочитао Лазовићев исказ, Раичевић је рекао да нема приговор, али има појашњење:

“Тим није био његов. Имао сам начелника Мирка Бановића и био сам вођа једне групе, друге је вођа био Иван Ђоковић и тако редом, да не набрајам”, казао је он.

Лазовић је тада појаснио да је, када је описивао тим службеника, иако је рекао “мој тим”, мслио на тим којем припада, а не који он води.

“Јер ја свакако нисам био вођа тог тима, нити било коме надређени, а то су ми све били другови и пријатељи. Од свих људи у Сектору ја сам имао најмање ингеренције, све сам слушао”, казао је он, додајући да се то у јавности другачије представља.

Правна заступница оштећених, адвокатица Татјана Павличић, рекла је да су се окривљени изјашњавали у циљу дискредитације оштећених, те да због тога мора да укаже да Јовановић и Мрваљевић нијесу ухапшени 30. ни 31. децембра 2020., када су према оптужници мучени, нити икада процесуирани због оружја пронађеног у аутомобилу:

“Предмети који су пронађени нису у власништву ниједног од њих, јер да јесу били би процесуирани”.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: