Лекција Монтенегру: Шта каже Обама за оне који не поштују химну (ФОТО, ВИДЕО)
1 min read
Када се говори о патриотизму и поштовању државних симбола, чини се да су Сједињене Америчке Државе школски примјер за такву праксу. Нема холивудског филма у којем се макар пар пута поносно не завиори застава, химна се интонира у школама, на сваком јавном догађају, а све националне тековине промовишу се на сваком кораку. Управо је ригорозност Амера када су ове ствари у питању била и остала један од кључних аргумената „дукљанске инквизиције“, када се код нас кренуло у државни пројекат стварања новог националног идентитета.
Баш ти аргументи су се истицали у званичним и незваничним расправама: сасвим је у реду казнити оне који не поштују црногорску химну или обељежја, па чак и позвати на протјеривање у Србију („ако им овде не ваља, нека иду тамо“). Јер, ако „светионик“ и „колијеква модерне демократије“ може бити оштра, онда Црна Гора, то логично, мора бити, зар не?
А, онда се догодио случај Колина Каперника, звијезде америчког фудбала, који је одбио да стоји током интонирања химне, у знак протеста због односа према афроамеричкој заједници. А, после Каперника, исто су или слично урадили његов саиграч Ерик Рид, поготово играч Сијетла Џереми Лејн, па и члан олимпијског кошаркашког тима САД Кармело Ентони.
Још занимљивије, по Каперника није стигла патрола полиције или му у сандучету није завршила судска пресуда и позив да се врати у Африку, ако му у САД не одговора – напротив, његово право на овај вид протеста подржали су клуб, савез и господин познат под именом Барак Обама. Да, и амерички предсједник је прокоментарисао како је то његово демократско и уставно право на протест.
„Искористио је уставно право да искаже став. Дуга је историја спортиста који су урадили нешто слично. Постоје различити начини да се искаже став“, истакао је Обама.
У нашем дворишту, међутим, ствари стоје „мало“ другачије: тако је 2010. године Ђукановић истакао „како је непоштовање државних симбола крајње неодговоран чин“ и најавио промјену Закона о државним симболима, јер је потребно „енергичније деловати против таквих појава“.
Интересантно је да су опозициони лидери упозоравали на још један битан детаљ – чињеницу да је половину актуелне црногорске химне написао Секула Дрљевић, фашиста и слуга нациста током другог свјетског рата и да је то неприхватљиво, а са чиме се сагласио чак и Филип Вујановић.
Очигледно је из наведеног случаја да је пројекат Монтенегро далеко од цивилизованог свијета, колико и реакције овдашње власти од реакције Барака Обаме.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
daleko smo mi od demokratije – slobode govora itd…ali jedno je sigurno moja zastava (pa makar milo, ne daj Bože, vladao još 125 godina) nikako ne može da bude crvena krpa sa kokoškom niti ću ikada ustati dok se intoniraju stihovi sekule drljevića pa nek me kazne!
O „inženjeringu“ pričate vi čija je „tradicija“ jednaka onoj iz Švarcenegerovih filmova, dakle, izmišljena, artificijelna, hladna, mehanička, zločinačka!
Свако се чеше тамо гдје га сврби.
Људи сигурни у свој идентитет немају потребе да исти другима натурају, посебно не силом.
САД су држава, велика сила у сваком погледу. То показују и својим односом према оваквим стварима.
И још важније – за њих је придржавање устава и закона већи знак поштовања државе него бљутаво „патриотисање“ коме, гле чуда, редовно прибјегавају они који много воле државу али на очи не могу да виде њене порезнике.
Људи сигурни у свој идентитет немају потребе да исти другима натурају, посебно не силом.
Odlicno si primijetio. Upravo to pomislim, dok posmatram sve one performanse koji su, u poslednjih 20-ak godina, ucestali, dobili na znacaju u Crnoj Gori, kao instrument i nastavak politike nacionalnog inzenjeringa, poput: litija centralnim gradskim ulicama (posvecenih svecima koji nemaju uporiste u nacionalnom bicu); plivanja za „Krst casni“; paradiranja sa tri skupljena prsta; proslave „Srpske nove godine“; trubaca; rekonstrukcije vjerskih objekata na primorju, u cilju prilagodjavanja arhitektonskom stilu koji je atipican za kulturu podrucja u kojem se objekti nalaze; organizovanja pseudonaucnih skupova, na kojima se mitovi predstavljaju kao cinjenice, iako ih je i zvanicna nauka drzave iz koje dolaze odbacila… I tako, mogao bih jos da nabrajam, ali vrijeme je rucku – gibanica (pretpostavljam, uskoro stavka u crnogorskom nacionalnom jelovniku).
PS U zapadnim zemljama, dakle, u uredjenim drustvima, placanje poreza nije mjerna jedinica patriotizma, vec indikator kvalitetnog funkcionisanja institucija; porez se uredno placa – zato sto neplacanje istog podlijeze pravnoj odgovornosti (novcanoj ili zatvorskoj kazni, i narusenoj poslovnoj reputaciji). Bouhlel je redovno placao poreze drzavi Francuskoj, ipak, taj coek je odgovoran za napad koji je usmrtio 86 osoba – na teritoriji drzave kojoj je (morao da) placa porez.
Evo ga kroatizovani crnogorac.
Шта да Вам кажем, осим: борите се! Не дајте дукљанску традицију – још „базара“, још „лијепих дјевојака које воле луксуз“, још фестивала, још геј- парада!
Само храбро, добро вам иде! Видјећете да „инжињеринг“ нема шансе!
До „Побједе“!
Анте Павелић је преправио текст оригиналне пјесме „Јуначкој нам Српској Црној Гори“ и као такав, заједно са Пирцом Биролијем и њемачким командантом за југоисточну Европу, поставили Секулу, од милоште званог „хрватска пудлица“, за фирера окупираног Монтенегра и казали му да му је то химна.
„Мафијашки обрачуни не престају: У Бару убијен Жељко Вукославчевић – овде људско запире спознање“ – гаси се химна, пада зстава, мрачи се грб – нестају људи, бића по Божјем обличју!