Лекић: Боље да су остале опозиционе странке изабрале бојкот Скупштине
1 min read
Лидер Демократског фронта Миодраг Лекић казао је синоћ да би било боље да су остале опозиционе странке изабрале бојкот Скупштине, као што је то урадио Фронт. Он је казао да је одлука о бојкоту парламента потврда одговорности и озбиљности тог политичког савеза.
Лекић је, у емисији „У Центар“, Телевизије Црне Горе, рекао да нема ништа против остатка опозиције да им се не придружи у бојкоту, и поручио да их све заједно на изборима чека суд јавности.
„То неће нимало утицати на нас. Ми смо сигурни да смо изабрали прави потез. Ми мислимо да је боље да су опозиционе странке, такође, изабрале бојкот. То би појачало опозициони притисак. Легитимно је да они сами доносе одлуке, нека их донесу, али ћемо се сви изложити суду јавности. У овом тренутку бојкот нам дјелује опозиционо и да тиме заиста правимо притисак на ДПС, у смислу да се усвоји изборни закон. Ми бојкотујемо да би се изборни закон усвојио и не желимо да учествујемо у симулирању демократије у парламенту“, рекао је Лекић.
Упитан да прокоментарише чињеницу да Фронт улази у бојкот упркос сугестијама Брисела да се то не чини, Лекић је одговорио да европски партнери њима нијесу ништа сугерисали.
„Они су саопштили неки општи став да је боље бити у парламенту“, закључио је Лекић.
Социјалистичка народна партија позвала је јуче посланике ДФ-а, да се врате у парламент, јер без њиховог присуства није могуће изгласавање неповјерења.
У СНП-у сматрају потпуно несхватљивим негативан однос појединих високих функционера ДФ-а и Позитивне Црне Горе, на њихову иницијативу изгласавања неповјерења Влади.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ovo je prvi odlučan i politički jasan Lekićev potez,za koji ja znam, beskompromisan u trenutku kada konačno u bojkotu Skupštine treba biti beskompromisan! Samo se bojkotom Skupštinskog rada oduzima legitimitet valdajućoj diktatorskoj kolaciji. Treba ih ostaviti same u Parlamentu da vladaju jednoumljem bez faktičke parlamentarne „demokratije“ da bi se došlo do prave demokratije. Tu treba biti odlučan da bi i EU shvatila (aman više!) da u Crnoj Gori NEMA DEMOKRATIJE. Time se prinuđuje EU da zauzme jasan stav prema Diktaturi i podrži prave Evropljane ( u civilizacijskom smislu prije svega) i da mora priznati faktičko stanje: CRNA GORA NEMA PARALMENTARNU DEMOKRATIJU (BOJKOTOM) NEGO JEDNOPARTIJSKU DIKTATURU (SA PRIVJESCIMA I ZVONČIĆIMA OKAČENIM O TIJELO DPS-a). Tek bi se onda prenula EU iz iluzije o ovdašnjem navodnom paralamentarizmu ali ako se izdrži pod njenim pritiskom da sve ugura u Skupštinu (kao smeće po tepih) kako bi stvorila privid smisla pregovora i integracije sa Crnom Gorom. Kažu: promjene se demokratski ostvaruju u parlamentu! TAČNO, ALI U DEMOKRATSKIM DRŽAVAMA A CRNA GORA TO NIJE!
Sada se dešava nešto slično kao sa „Narodnom slogom“ 1996 kada se takođe opozicija nije mogla sva ujediniti oko vlade nacionalnog spasa i stvoriti jedan jedini oročeni blok sa minimumom konsenzusa sa jedinstvenim vektorom uperenim u jednu jedinu tačku: prvo utabati teren za pravu demokratiju, izbjeći sve partijske programske razlike (jer što će te razlike kada ih ni jedna opoziciona partija ne može ostvariti dok god jsu joj jaja u Đukanovićevim šakama), u međuvremenu samo administrirati državu, i nakon osiguranog demokratskog tla raspisati prave i prve demokratske izbore na kojima tek onda može „kud koji mili moji“.
Ovo je zasada nemoguće iz prostog razloga što Đukanović u svakoj opozicionoj partiji ima svoje petokolonaše koji trebaju razbiti svaku opsanu stvar po vlast a u međuvremenu izigravati ljute opozicionare koji vas izdaju u ključnom trenutku nekom banalnom retorikom ili unošenjem rsakola unutar partije u kojoj prevlada namjera neke ozbiljne štete vladajućoj Hunti! To su nekada poznati brojni sovjetski „spavajući“ agenti infiltrirani u pore američkog društva kao najveći rodoljubi koji ničim godinama i decenijama ne pokazuju ništa osim amričkog patriotizma. Stečenim povjerenjem, na ključnim mjestima, „probude se“ dugmetom iz Moskve i odrade krucijalnu špijunsku ili destruktivnu akciju jer u njih niko ne sumnja. Jedna njihova akcija u ključnom trenutku u momentu uruši zadati cilj. Ako se ne otkriju, nakon toga, onda se vraćaju „spavanju“ do sljedećeg „buđenja“.
Stvar je u Crnoj Gori veoma jednostavna: Đukanović je tehnologiju vlasti učio od Staljina a ne nekog sofisticiranog niti modernog politikologa! To je ona poznata da je najveći Luciferov uspjeh što je ljude ubijedio u svoje nepostojanje. Ko će danas povjerovati da je Đukanović (čiji su samo tek roditelji mogli znati i čuti o Staljinu i Staljinizmu) za učitelja odabrao Staljina pored toliko modernih diktatorskih figura? Zato što zvuči fantastično, to je idelana tehnologija vlasti…
Žalosno je što Miodrag Lekić tek sada počinje shvatati nešto od Đukanovićeve vladajuće mašine koja nije odjevena u elegantno odijelo (osim njega – inžinjera te machine) i da je džentlmenstvo u politici antipod vladanja „Prve porodice“ Crne Gore…
Pravi gospodin posten i skolovan ne lupajte misevi milovi i srdjini
I ja bih pritiskao vlast kao Lekic da imam 5.000 ojra mjesecno. Vise nego smijesno.