Лекић (ДЕМОС): Суд у служби ДПС-а

–Покушаји да се Ђукановићева гласачка машина стави ван правног и уставног поретка, односно да за Скупштину не важе Устав и закони ове земље има димензије прворазредног друштвеног скандала у рангу “Коверте”. Звучи заиста невјероватно да црногорска правна елита, без обзира ко јој је то наручио из оне политичке, не разликује право и обавезу Скупштине да доноси законе и њену исто тако обавезу да поштује законе стриктно дијелујући у складу са законским нормама, оцјенио је данас Миодраг Лекић, лидер ДЕМОС-а.

Он додаје да је обавеза Скупштине да поштује законе и судове јесте заправо већа од свих других субјеката у друштву. Сада се поставља питање да ли смо у Црној Гори,
данас 2019 године, стигли до тога да Ђукановићев ауторитарни режим, и то на нивоу јавне доктрине, редефинише цивилизацијски принцип подијеле власти на законодавну, извршну и судску који је дефинисао Монтескије у свом славном дјелу “ Дух закона” 1748. године, у вријеме власти Луја 15.

–Треба сагледати и све последице овог отвореног покушаја правног насиља и отвореног урушавања темеља уставног система који је својствен само
неправним и аутократским режимима. Последице ове мапе пута неправне државе су бројне, и то на унутрашњем и међународном плану. Прије свега ово је не само понижавање грађана већ ударац црногорском правосуђу као систему и свима онима у њему који хоће или би хтијели да изађу из његових компромитујићих сегмената. Ова најновија афера – јер чин отвореног урушавања основа правно уставног система јесте скандал и афера – захтијева јасан одговор и реакцију многих субјеката, примјетио је Лекић.

По његовим ријечима прво треба да одговори извршна власт, односно влада јасним одговором да ли се реализацијом овог тумачења нарушава фундаменталан принцип подијеле власти. Такође неко од надлежних треба да обавјести црногорску јавност како је настало ткз. “начелни правни став”, ко га је затражио и који је његов прави правни домашај.

–И стручна јавност, од првних факултета, научних академија, правних удружења, комора и сл. треба да покажу да нису институције херметичко – декоративног карактера већ озбиљни субјекти који су дужни да се јавно одреде према једном фундаменталном правном питању односно ризику тоталне деградације правног ситема, посебно функције судова. Сасвим сигурно ће настали проблем – а упркос дијеловању међународних фактора на овом простору између интересних и вриједносних компоненти –произвести међународне последице по Црну Гору,
посебно на плану европских интеграција. Наиме, лансирани “ начелни правни став” је у директној, готово изазивачкој, супротности са порукама Европске комисије у “ Извјештају о напредовању Црне Горе”. Као да неко, не као до сада из политичке сфере, већ етаблираних правних структура, призива клаузулу баланса. Јер није тешко закључити да најновије прокламације о стављању инстутуција, овога пута Скупштине, ван правно-судског система и тотално деградирање улоге судова, јесте у директној колизији са фундаменталиним правним, политичким и културним принципима на којима се заснива Европска унија, закључује Лекић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: