Лекић: Контрадикторна упозорења Брисела, захтјевају резултат, а са друге стране критикују измјене закона

Предсједник ДЕМОС-а и посланик Миодраг Лекић оцијенио је да поруке са међународних адреса о увођењу клаузуле баланса ако се усвоје измјене тужилачких закона по хитном поступку нису ултимативног карактера, већ добронамјерне сугестије за преиспитивање одређених законских предлога у области правосуђа, уз одређене контрадикције.

“Наиме, с једне стране се са међународног плана захтијевају резултати у борби против корупције и организованог криминала, док с друге стране критички опсервирају мјере које треба да доведу до деблокирања тог процеса”, казао је Лекић у интервјуу “Вијестима”.

Активација клаузуле баланса примјењује се у случајевима када реформе у владавини права заостају за процесом усклађивања са Европском унијом (ЕУ) у цјелини.

Говорећи о покушају Владе да смијени дипломатске представнике и не сарадњи у том дијелу предсједника Мила Ђукановића, Лекић је оцијенио да расплет ове режиране представе која има за циљ да се Влада представи неспособном, захтијева одлучне, прецизне и компетентне одлуке управо Владе која има конкретне надлежности и по Уставу води спољну политику.

“У противном остаће кохабитациона какофонија прилично отужног типа, без исхода што уосталом и нажалост карактерише исходе и неких других иницијатива нове власти. Покренуте иницијативе, са јаким медијским промоцијама и слабим резултатима, се не смију понављати”, казао је Лекић.

Већ седмицама Влада покушава да промијени дипломатске представнике државе, али јој не полази за руком. Да ли имате законске могућности да позовете предсједника државе да се о томе разговара у парламенту и амбасадоре који одбијају позив Министарства вањских послова (МВП) да дођу на консултације?

Можда се могло претпоставити да ће, као и у неким другим државним сферама и институцијама, бити отпора легитимним иницијативама и одлукама нове Владе, у овом случају у области дипломатије. Ипак, тешко је било очекивати да ће кадровске теме у дипломатији стварати мучне јавне сцене, бизарна јавна експонирања, све то испод нивоа једне иначе озбиљне дјелатности.

Нисам сигуран да тренутни статус кво може да се разријеши позивом предсједника државе у парламент. Не само што би се он тамо тешко појавио, већ би то била и шанса за додатну производњу конфузија. Расплет ове режиране представе која има за циљ да се Влада представи неспособном, захтијева одлучне, прецизне и компетентне одлуке управо Владе која има конкретне надлежности и по уставу води спољну политику.

У противном остаће кохабитациона какофонија прилично отужног типа, без исхода што уосталом и нажалост карактерише исходе и неких других иницијатива нове власти. Покренуте иницијативе, са јаким медијским промоцијама и слабим резултатима се не смију понављати.

Питања амбасадора су на неки начин ставила у други план најављивану озбиљну реформу и новине у дипломатској служби?

Иако има одређених почетних резултата у ипак кратком времену трајања Владе, овдје још не говоримо о суштинскијим питањима црногорске дипломатије, дакле о модернизовању, рационализацији, ефикасности, транспарентности спољне политике у интересу државе и њених грађана.

Треба разликовати дипломатску лојалност демократској, модерној, пристојној, правној црногорској држави, од идеологизоване и клијентелистичке представе државе као режимске тврђаве с елитом подземног даха.

Предсједник државе је признао да Влада има право да мијења амбасадоре ако сматра да не заступају политику коју она води, тражио је аргументе за опозив неколико амбасадора и опет је одбио да потпише указ о томе иако је начелно за кохабитацију?

Предсједник је, како је то објављено у јавности, на састанку са потпредсједником Владе и министром иностраних послова, добио тражена образложења.

Након састанка и оптимистичких изјава ситуација је опет блокирана. А предсједник државе и даље, игноришући одлуке с потписом предсједника Владе, сада тражећи мишљење скупштинског Обора за међународне односе. Мишљење које током 30 година – у којем је Ђукановић опозивао амбасадоре у статусу предсједника Владе или предсједника државе – никада није тражио.

Иначе већ смо били заказали такву расправу на Одбору за међународне односе и исељеништво, обезбиједили и долазак министра иностраних послова да би на крају изостало присуство посланика из Ђукановићеве странке.

Прилично је јасно да Ђукановић наводном одбраном легализма, том својом изенада откривеном вокацијом, жели да скрене пажњу са узрока изборног пораза 30. августа и озбиљних корупционашких предмета у дужем периоду, којима је доказано нанесена штета држави и грађанима Црне Горе.

Да ли је примјерена порука једног амбасадора да га боли уво па се не може одазвати позиву министра? Само је у питању бахатост, или и политичка штета за државу?

Видите, оцјену отужних епизода бих оставио надлежном министарству али и грађанима који финансирају државну дипломатију, иначе службу од које се очекује прије свега стил нормалности, све до обрасца јавне пристојности и одређене култивисаности.

Помјерајући мало тему осврнуо бих се на сљедеће упитне моменте. Да ли је у Црној Гори немогућа мисија једна у ствари тако нормална и природна демократска тежња да на челу Јавног сервиса који финансирају грађани ове земље дође примјерно културан, образован, професионално поштен новинар. Супротан ономе што имамо данас, дакле постављене медиокритете који служе клијентелистичким круговима и који информативним програмом приређују грађанима неки облик менталне тортуре.

Аналогно томе зашто земљу не би у иностранству представљале културне, образоване, јавно пристојне особе са надградњом познавања дипломатских техника, страних језика итд. Каквих вјероватно и има у постојећој мрежи, али сигурно недовољно.

Вјерујем да ће једног дана, и то ускоро, демократска и модерна Црна Гора бити у стању да ове двије битне друштвене области доведе на ниво компетентности и јавне одговорности.

Министар вањских послова је најавио повећање броја професионалних дипломата. Вјерујете ли да ће доћи до тога с обзиром на партијске жеље за позицијама у новој власти?

Вјерујем да се тај циљ може остварити, а зависно од правца и резултата у зацртаним демократским реформама нашег друштва.

Имали сте више сусрета као предсједник Одбора за међународне односе са страним дипломатама. Шта их је занимало, да ли се говори о напретку Црне Горе у затварању поглавља 23 и 24?

Врло интензивне иницијативе страних дипломата претходне двије седмице да се сусретну са представницима скупштинског Одбора за међународне односе говори о интересовањима станих држава за актуелности у Црној Гори и спољно политичке приоритете наше земље.

Тачно, а на линији већ дугогодишњих порука важнијих међународних адреса, понављају се очекивања за постизање конкретних разултата у борби против организованог криминала и корупције. Ту су и неизбјежна питања о поглављима 23 и 24. Очигледан је интерес и о питању приоритета у спољној политици. Истина, интензивности и комплексност збивања на унутрашњем политичком плану такође изазива многа интересововања и питања, не увијек лака, у сваком случају сасвим легитимна.

Представници бивше власти упозоравају на клаузулу баланса ако се усвоје измјене тужилачких закона по хитном поступку. Колико је то реално кад је Европска унија (ЕУ) отћутала много важније ствари попут “Коверте”, “Списка”…?

Ваше питање додирује можда најактуелнији моменат на унутрашњем политичком плану наше земље.

Иако има међународних порука у тој области не бих рекао да су оне ултимативног картактера како их опозиција представља. Уосталом када би и биле ултимативног карактера, не дај Боже у неком неоколонијалном стилу, оне би већ као такве биле депласиране.

Овдје постоје добронамјерне сугестије за преиспитивање одређених законских предлога у области правосуђа, уз одређене контрадикције. Наиме, с једне стране се са међународног плана захтијевају резултати у борби против корупције и организованог криминала, док с друге стране критички опсервирају мјере које треба да доведу до деблокирања тог процеса.

Не искључујем да у реформским законима од којих не треба одустајати су могуће и одређене интервенције с циљем побољшања правних норми.

Како коментаришете хајку која се води против службеника Агенције за националну безбједност (АНБ) који свједоче о незаконитостима учињеним у претходном периоду и да ли вјерујете да ће Специјално државно тужилаштво (СДТ) заиста истражити случај?

Видите, ради се о још једном заплету у врло осјетљивој области који негдје стиже до пола. У основи неријешен и недовољно расвијетљен. Упркос не малим медијским третманима тог питања и персоналним промоцијама.

Сматрате ли да би ДПС на патриотску тему могао да има бољи резултат на изборима у Никшићу у односу на парламентарне изборе?

И поред тешких резултата, на крају и пораза политике такозваних идентитетских битака њихов главни творац, (полу)одлазећи (Мило) Ђукановић је послије интензивног бављења религијом сада у Никшићу прокламовао борбу против српског национализма. Истог национализма чијем је уздизању дао значајан лични допринос. Једном као непосредни промотер српског популизма 90-тих година у Црној Гори. Затим више пута, нарочито посљедњих година хомогенизујући, па и радикализујући Србе у Црној Гори вођењем антисрпске политике.

Пошто грађани Црне Горе, јако уморни од ДПС цикличног третирања Србије као највећег пријатеља и највећег непријатеља, вјерујем да ће и Никшић, не само слиједити расположење на државном нивоу, него ће као град слободарске традиције још више поразити циничну политику и пројекат подјела и мржње. Пројекат који се агресивно и прозирно нуди Никшићу у замјену за одговорност за уништену привреду некада најпросперитетнијег града у Црној Гори.

Зато ће садашња опозиција у Никшићу постати власт 14. марта 2021. као што је црногорска демократска опозиција постала власт 30. августа 2020.

Све странке власти да преузму одговорност за досадашње резултате.

Како оцјењујете билансе нове власти, посебно Владе, у досадашњем периоду?

Ред је оставити Влади макар сто дана за прве анализе. Ми ћемо као странка и ја лично изаћи јавно са оцјенама досадашњег биланса како Владе тако и укупног функционисања парламентарне већине.

У овом тренутку се може говорити о одређеним резултатима али и забрињавајућим појавама, од недовољно конкретних и довршених иницијатива, преко понекад конфузија у кадровској политици, до неадекватних јавних изјава са високих мјеста.

Сматрам да се плаћа цех и одређеној брзини, спонтаности, заправо импровизованости на самом почетку конституисања нове власти. Свему томе је требало да претходи одређени споразум са договореним програмским и вриједносним садржајима који би на неки начин обавезивао све компоненте нове већине. Није се ни покушало са одређеном неопходном интегративном функцијом у новој већини – на што сам већ и на почетку указивао.

Сада је постизање тог циља нешто теже, али не и немогуће. Оно је заправо неопходно за озбиљно, реформско функционисање према захтјевима грађана. Све странке и такозване велике и мале, треба преузму одговорност за досадашње резултате и даље функционисаање нове власти.

Сјутра одлучују о наступу на изборима у Никшићу

Да ли ће Демос на изборе у Никшићу ићи у коалицији са Демократама, ко ће још бити у њој?

Демос ће као озбиљна, умјерена, непопулистичка странка грађанског тежишта, на својим органима у понедјељак донијети коначну одлуку о начину наступа на предстојећим изборима у Никшићу. Свакако, на озбиљан начин ће бити разматрана и опција коалиционог наступа са програмски сличним политичким субјектима.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: