Лекић, Милић и Ракчевић на изборе иду као „Кључ“
Коалиција коју чине Демос, УРА и СНП наступиће на изборима у октобру под називом „Велика коалиција – Кључ„, док ће изборни слоган те три партије гласити „Најбоље за Црну Гору„.
Те три странке требало би почетком наредне седмице да потпишу коалициони споразум.
Ту информацију за Побједу потврдио је члан Координационог одбора ГП УРА Неђељко Рудовић.
Он је навео да ће те партије, након потписивања споразума, написати програм са којим ће коалиција наступити на изборима и убрзо послије тога предати изборну листу.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hoćeš li, ne bilo ti naređeno, zaviriti ispod te krpare, neđe sam zaturio ključ od štale, evo ga zalud već drugi dan tražim, živina mi pocrka, a sam znaš, uvaženi i dokoni moj, na koje sam ti muke sa ovim mizernim poljoprivrednim kreditom, jedva da sam jednu inostranu (jeste, švajcarsku) muzaru mogao izboksovati, međutim, nisam imao izbora, ne može se durati od par kokošaka i dve (uh, oću reći – dvije) uboge kozice, a jes’ nema šta, drage su, no ova druga nogu izvrnula, ništa me ne pitaj, presjeklo me u crijevca, bio sam ti na velje muke, ne ponovilo se, a bogu fala, čeljadi ne fali, velika famelja, mnogo ustah a malena zaliha, neću te ništa lagat, lani smo ti od staroga sira i kompijera, al’ neka, mislim se, ničija nije do zore, bliži se jesen, nema kome nije udarilo iz trbuha u glavu, i zato, ela, mlađi si, deder mi još jedared zaviri pod tu krparu, mora da sam tu tutnuo taj đaolji ključ od štale, čuješ kako mi živina zavija, precrkoše, a naročito mi ža’ kozica…
Ključna riječ jeste ključ, ali u ovom slučaju koalicije Ključ, daleko smo od toga, ako smo dogurali do priveska (onog sa srcem!), dobro je i to, jer znaš kako, zavežljaj ključeva u nas je pozamašan. Nego, ova kvazi koalicija Ključ, predstavlja – politiku bez publike, dragi publikume! Na tragu Suzane Langer (knjiga – Filozofija u novome ključu), možemo zaključiti i time zaključati: ovaj ključ (caffe Demos, Ura and SNP), promašio je bravu! – U vrijeme bravara, ne zaboravi, nije bilo brava, a danas ih na svakom ćošku, pa jopet ništa…
Ne, ne pituj me zašto (fenomenologija podsvijesti ti je mračni lavirint bez ključa, brale moj…), ali me Leki neodoljivo podsjeća na Matts Vilander-a, koji se u potonje vrijeme oprobava u nečemu što naginje filoSofiji tenisa: taj presuđuje, otključava i zaključava, ali i pored zapadne visoke kulture, izbije iz njega težak vonj evro-nacionaliste, koji želi sve za sebe (i reket i ključ za svaku titulu), te ostaje u dubokoj nevjerici kad mu neko sa strane ono što mu je (kao) zagarantovano po ko zna koji put pred njegovom publikom ćapi. Ovo, dakle, gle čudenija, govorim s razlogom, jer u Lekiju prepoznajem nešto slično tome, samo u političkom smislu, budući da se fura i istura za lidera ispred jedne „opozicije“ koja postoji i pored toga što nije proizvod narodne volje i izbora. Tako je to kad trguješ sa vjetrom u džaku: Vilanderove teniske prognoze iste su kao i Lekijeve političke!
Pokretno preduzeće-Rakčević je, pak, uskraćeno profila; s čim uporediti ovo biće-hodnik?! Da, nad njime nije moguće primjeniti Psihoanalizu, a čikica bečlija poznatiji kao tabu Frojd, bez sumnje bi se glat složio sa mnom. Budući da nisam ekstremni ljubitelj najmlađe nauke, tj. Psihoanalize (daleko od toga da imam neku zamjerku na Teoriju seksualnosti ili Snova), ipak sam katkad sklon ovom poroku (jeste, psihologija je porok), ne u stilu triler raspoloženog Hičkoka, mada me kopkaju brzopotezne aluzije, ali i pored žestokih nastojanja, i ovaj put u mentalnom projektovanju rupa! – preduzeće-Rakčević, zaista, ostaje neuporediv. Da li je, dobri moj, ovo hendikep, procijeni sam.
Šta reći, tek, o Miliću, koji je, pojava ga odaje (ovo nije do mene), ponegdje nedovršen, te svaki put kad pokuša krajnje amaterski pobjeći u ispraznu demagogiju, obično zna početi da viče; sjećaš se, komunisti su bili grlati četvrtani, i tokom beskrajnih priredbi u prirodi, drali su se iz svega mozga: Drugovi i drugarice, bratstvo i jedinstvo jeste ključ narodne moći! (Još malo psihoanalize: da li i tebe srp i čekić asociraju na muško i žensko, gdje je muško čekić, a žensko srp…) Nadalje, ima nešto od komunističke strukture što Milić i danas rado sprovodi u SNP-u: dovoljno je da obratiš pažnju na logo partije, i jasno ti biva da je partija alergična na promjene, a naročito joj je mrzak svaki iskorak dizajna, i zato tako dobro pasuju uz jednog penzionera.
Pjesniku sa pendrekom na dar i ovaj plastični ključ koji u mraku nabada u pogrešnu bravu. Krivokapić koji stalno kasni, ovaj put se na vrijeme izmakao; koalicija Ključ je, očigledno, prevremeno proključala. U ovom slučaju, škljocali su uprazno. Zato sad poeta više nije siguran koju je ćuzu ostavio otključanu. Međutim, u mrakuši od stvarnosti koju živimo, valja nam se zahvaliti organizaciji Ključ, budući da se nad njome možete vježbati u svim oblicima karikature; Leka, Raca and Mili, kao fantastična trojka bez 4-tog, utripovala kako ima jedan od potonjih ključeva koji otključava ono malo resursa koje valja na vrijeme opuvati. E, zato, momčad – mućak!
Pozdrav: MI ili ON
KOD PROFESIONALNOG LOPOVA, NI KALAUZ NE POMAZE !!!
– само пајсер врата отвара!
Ko glaso DPS zivo meso sa njega opadalo SV Petar Cetinjski! Sloboda Narodu!!!
ДВИЈЕ КОЛОНЕ СВЕ МИМО ТОГА СУ ПЛАЋЕНИЦИ
Svi protiv MAFIJE Ko izdao proklet bio. Sloboda Narodu!!!
Još nam poslije DrPS-a treba „ključ“ pa da svijetla ne vidimo.Dokaz da bi oni bili gori od DrPS-a je nevjerovatna transformacija G.Danilovića u goreg ministra policije od R.Konjevića.Oni bi isto kao i DrPS zaštitili samo interes bogate kriminogene elite.
prošli tako da će zaKLJUČiti s politikom
Jos kad bi Demokrate i Sdp napravili koaliciju i to je ok, nema rasipanja opozicionih glasova.
Samo neka ne ulaze u vladu sa DPS-om pa neka se ujedinjuju kako god hoće.