Лекић: Демос је отворен за сарадњу са опозицијом
1 min read
Предсједник Демократског савеза “Демос” Миодраг Лекић је казао да ће та партија тражити моделе сарадње са опозицијом, не искључујући ни једну странку која истински припада опозиционом блоку.
Упитан да ли постоји могућност сарадње Демоса са Бечићем, Лекић је казао да је идеја његове партије да се шири, као и да са Бечићем још није разговарао о сарадњи.
„Бечић је појединачно направио успјех и побољшао стање, а са њим се нијесам посебно срео. Надам се да ћемо разговарати када партија буде формирана. Потенцијално видим простор за коалирање, али још смо далеко јер они нијесу чак ни формирани„, рекао је он.
На питање може ли доћи до лабаве коалиције између Демоса и грађанског покрета УРА, Лекић је истакао да ће покрет Жарка Ракчевића још да се профилише.
„Она је у самом почетку, па ћемо видјети све те процесе. На основу неког мог досадашњег искуства и резултата, јер сам два пута успио да ујединим опозицију, Демос ће настојати да са оном правом опозицијом одржава контакте и да тражи форме заједничке сарадње“, казао је Лекић гостујући у емисији „Начисто“ на телевизији „Вијести“.
На питање да ли је мислио и на Ранка Кривиокапића када је рекао да са СДП-ом неће сарађивати јер је стуб режима, Лекић је појаснио да је мислио на читав пакет.
„Ја сам уочио да је он понекад храбро саопштио неке ствари, желећи да вјерујем да је мотивисан општим интересом. Е сад, као што је исцурио онај новац из КАП-а, како он каже, као да је исцурјела и његова храброст„, рекао је он.
Бивши лидер Демократског фронта казао је да је напустио тај политички савез јер су конституенти добијали све више на замаху док се он залагао за заједничко констиутисање политике.
Лекић је рекао да су му чланови предсједништва нудили да наставе сарадњу, али да се Фронт није формирао у јак субјективитет јер је остао децентрализован и престао је да се шири.
„Више нисам могао да прузмем одговорност над једним стањем гдје се дјеловало исувише самостално. Када су ствари кренуле у том правцу закључио сам да треба да одем и да могу без мене“, рекао је Лекић.
Коментаришући најаве функционера ДФ-а да ће организовати демонстрације, Лекић је појаснио да ће до протеста доћи ако буду озбиљно организовани.
„У претходном периоду било је много вербализма, много приче а нисам примјетио неки конкретан рад“, рекао је он.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Lekicu pokazao si kakav si covjek kad nijesi uspio da slomis NOVU i napravis od fronta jedan politicki subjekat onda si krenuo u razbijanje zajedno sa onim prevarantom danilovicem.Srecan vam nato prevaranti jedni.
Bog visoko, Rusija daleko… Kuku nama bez idje ikoga!
Професоре,само напријед,Подгорица је уз Вас!
Zakljucak je da Lekić u kontinuitetu vara i zamajava gradjane, jer on nema stav i ideju, a i to što se usudi da prozbori on nesto promrsi. Bezličan
Ako je tako, onda on u tom laganju ima najmanje staža. kako se tek odnosiš prema onima koji to rade već 15-ak godina ? Na njih sigurno trošiš svoje najbrutalnije izraze jer ti sigurno ne bi podnio da ispadneš licemjer ako to ne činiš, zar ne ? 🙂
Ова Лекићева изјава о томе да ће тражити могућности за прављење коалиција, али само са странкама које су истинска опозиција се понавља из интервјуа у интервју, тако да се треба осврнути на њу. Исту овакву изјаву понављао је у интервјуима док је био на челу ДФ-а, „настојаћемо да правимо коалицију, али само са странкама које су истински опозиционе“. Мислим да је најмање што се може рећи за овакву његову изјаву да је претенциозна. Шта се друго може закључити осим тога да он сам себе поставља за врховно мјерило опозиционарства, малтене за некога ко ће да издаје лиценце за опозиционарство.
Можемо и погледати какви су то Лекићеви критеријуми за опозиционарство, ко по њему може бити опозиционар а ко не може. Он је критиковао у току преговора са СДП-ом свако јавно упозорење које је стизало из Нове да се неће прихватити извршавање никаквих услова за НАТО интеграције. Лекић је тада јавно протестовао јер му узнемиравају опозициону наду у најави, Ранка Кривокапића. Сада он Ранка не истиче као критеријум опозиционарства јер би превара била данас сувише очигледна. Такође је, док је био на челу ДФ-а хтио да пресвисне од неке сјетне туге што му ту са њим у истим борбеним редовима нису „истински опозиционари“ Жарко Ракчевић, Дритан Абазовић ( борац за заштиту лика и дјела Хашима Тачија ) и Раде Бојовић ( први праведни ). Та љубав према „истинском опозиционарству“ му је, колико се може видјети, и даље остала. На основу претходно изложеног може се закључити и шта по Лекићевим критеријумима није право опозиционарство. Дакле по Лекићу права опозиција не могу никако бити они који би се залагали за приступање Црне Горе политичком ( евроазијска унија ) и војном ( ОДКБ ) савезу земаља које су у блоку са Русијом. Права опозиција по истим критеријумима не могу бити ни они који би јавно упозоравали да се не треба држати глава у пијеску и да се треба, у складу са очигледном чињеницом да је „Договор о језику“ из 2011-те мртав, приступити формирању српких одјељења у школама.
Коме су уочени и у горњим редовима изнијети критеријуми опозиционарства прихватљиви он нека и изволи да се залаже за опцију да ће опозициона борба у будућности неизоставно захтијевати учешће, а можда и лидерство, Лекићевог Демос-а.
Sale, ovaj tvoj referat je prepun šupljina i kontradiktornosti da bi ma i samo nabrajanje odvelo u opasnost da konkurišem Tolstoju i njegovom remek djelu.
Lako prepoznajuči tvoje mentore, ne osvrćući se na činjenicu da si kroz referat i njihove postupke nesvjesno opisao kao svojevrsno licemjerstvo, predložiću ti nešto , ne sumnjajući u tvoje opoziciono opredeljenje:
Mislim da je mnogo svrsishodnije i korisnije da se i sam izvoliš založiti da ostatak Fronta konačno ispuni obećanje i organizuje te čuvene istorijiske proteste. Najblaže rečeno, smiješno je čitati današnji vapaj profesora Radulovića da se i ostala opozicija uključi u te proteste, pogotovu nakon jasnih poruka koje im je slao g-din medojević i nešto manje g-din Mandić sa svojim jastrebovima. Taj eventualni dogadjaj razjasniće mnogo toga (bez obzira na ishod), kako u DF-u, tako i šire. Nadam se da se slažete u ocjeni da bi odlaganje ili čak i neodržavanje istog nanijelo Frontu ogromnu i nenadoknadivu štetu. Dakle, posle vase opservacije g-dina Lekića, nadam se vašem sličnom angažmanu i oko same teme protesta,primjenjujući iste kriterijume i vrednosne sudove.
Do vašeg sledećeg „elaborata“, pozdrav !
Napravi li što kod gospođe posle?
E cus, u koaliciju ce sa Becicem! Ova dva insana, moralne gromade, od samoljublja, nisu mogla da se dogovore ko ce da bude na celo partije pa vele da napravi svako svoju. Jad i cemer na “opozicionom“ nebu neovisnog Monteprkna.
Не слажем се да је ово Ћакијев најгори интервју или наступ. Издвојио бих га као један од бољих, занимљивијих и садржајнијих. Најјаснији одговор по питању НАТО до данас од како је на политичкој сцени задњих двије ипо године дао је управо у овој емисији. Мени је уши запарао његов одговор на питање да ли је у Сребреници био велики злочин или геноцид. Реченица „Без дилеме геноцид, …“ имала је неки неартикулисани наставак што је оставило утисак да може да узме ко шта хоће из Чакијевог става као са шведског стола. Заговрници да је био геноцид рећи ће да је јасно изговорио „Без дилеме геноцид“ , а ови који га подржавају а споре геноцид у Сребреници рећи ће добро изведе ону пируету као некад Алексеј Тихонов. Мали депилирани Комненовић, кад смо већ код клизања, понашао се као Марија Петрова, препуштен сигурном загрљајуТихонова, вјешто се намјештао за спиралу после тек одигране пируете. А како другачије без како тата Мишко каже.
Упак, Аксел са доскоком на одскочну ногу (One-foot axel) је услиједио након што Ћаки саопшти да се са Бечићем срео случајно. Случајно! Несвјестан зашто, питам се одкуд после много деценија у мојим ушима одзвањају ријечи „живот иде својим током даље/ црвених ће карамфила бити/ али јутро када сам те срео/ нећу моћи никад прежалити. Сјетих се студентских дана, пијанке до зоре, колегинце са правног, мислим да је била из Бијелог Поља, похотног погледа који ме водио право до њене собе, пјесме Младена Томића, и ријечи „срео сам је у малом кафићу/црвени су карамфили били/дуго смо се држали за руке/али срећу нисмо осетили“. Хвала Ћакију и депилираном, сјетих се спирала и пируета које је те ноћи изводила „Марија Петрова“ из Бијелог Поља. Укапирам да је све ово секс, инстиктивно окрећем главу, мрмљам „немој ме Ћаки у здраву памет“ и на крају запјевах „али јутро када сам те срео/ нећу моћи никад прежалити“. Како сам запјевао гласно, примјетих како ме прате родитељи, жена. чак су и дјеца пјевала рефрен. Пјевајући хорски „са сузама у очима тужним/наше јутро ми смо испратили“ сачекали смо завршетак Ћакијеве приче, препознах онај похотљиви поглед, извиних се родитељима што због умора морам да спавам. Док смо госпођа и ја мијењали позу чујем оца који је и даље понављао: Геноцид, чујеш ти њега,..
Najgori intervju što sam gledao, isforsiran i namjesten. Lekić po običaju ni jednom konkretno nije napao režim, sve neka prazna priča, mucanje, bez ikakvog smisla. Čovjek bez ideje
Jesi siguran da si slušao a ne samo blenuo u njegove bore
Srbi su ga dobro čuli, rekao je da je u Srebrenici bio genocid, da je za NATO, da su mu Šerbo i Dritan najbliži…
Jedini ŽIVI ćovjek koji Velikog Šefa već treži put JAVNO i pred cijelim crnogorskim narodom izaziva na Tv duel a kojeg on uporno odbija.
Zar nije dovoljan dokaz njegovog intelekta, autoriteta, znanja i karaktera to što se i veliki Milo plaši od njega?
Skoro vrijeme će pokazati da li je i koliko to narod prepoznao ako već nije.
A vi, sa takvom percepijom, držite se i dalje ispraznih pametovanja po saopštenjima i raznim društvenim mrežama i tamo razmjenjujte spasonosne ideje. Narod čeka na njih. 😉
Lekicu nesporno je da si veliki gospodin i pametan covjek ali hajde da vidimo u buducnosti tvoje poteze mnogo brate hvalis abazovica i druzinu
Šta reći osim visoko intelektualno , efektno i gospodski, kako se od njega i očekivalo. Svaka čast Lekiću!
Hahaha, ču visoko intelektualno. Šta je tu bilo intelektualno, to što Lekic ne umije da sroči rečenicu i što mu je Abazovic idol. Penzija, profo.
Izvinite, u pravu ste. Briljantnost vaših riječi me uvjerila da imate zavidnu karijeru bez obzira koja oblast ima privilegiju vašeg profesionalnog angažovanja.
Ipak , izražavm čudjenje što ste se ovdje odlučili za anonimnost i tako ogromnom broju nas običnih smrtnika uskratili čast da vas predložimo za neku prestižnu akademsku nagradu.
p.s. Siguran sam i da su vasi roditeji imali mnogo razloga da budu ponosni na vas !