Лекић: Нова влада није ни добила шансу, не дозвољавам неозбиљне разговоре

Мандатар за састав нове владе и предсједник Демоса Миодраг Лекић рекао је у интервјуу за Портал РТЦГ да сигурно није, нити ће дозволити, да се на неозбиљан начин разговара и тако саставља неозбиљна влада.

На питање како сумира биланс статуса мандатара, ко је одговоран за неуспјех првог састанка, и да ли ће наставити преговоре са политичким странкама, мандатар Лекић за Портал РТЦГ наглашава да влада није ни добила шансу да буде састављена.

Ако је статус мандатара састављање, односно предлог састава владе и програма о којем се одлучује у Скупштини – очигледно не бих могао сумирати успјех. Дошло је до тешкоћа, да употријебим тај еуфемизам, већ првог радног дана у мом статусу мандатара, када сам одржао састанак са предсједницима странака који су се претходно званично и потписима опредијелили за име мандатара. И обећали, по претходним договорима, да ће на поменутом састанку такође уручити потписе за покретање иницијативе за заказивање сједнице Скупштине на којој би се гласало о избору нове владе.

Који је то био датум?

– Било је планирано да покушај избора владе коинцидира са расписивањем предсједничких избора, око 20. јануара, како би макар једна висока државна институција, дакле нова влада, имала пуни капацитет дјеловања у овом сложеном тренутку земље.

И да се тиме, на неки начин, спријече планови, донекле реализовани, предсједника државе који су слиједили политички субјекти које контролише – а то је даље разграђивање државних, судских, по могућности и тужилачких, институција у земљи.

Очигледно на штету земље и с циљем неког замишљеног парцијално-политичког добитка, па и на личном плану.

На поменутом састанку сам, дакле, покренуо договор о временској динамици даљег процеса, као и методу заједничког састављања владе и њеног програма.

У најкраћем, влада није ни добила шансу да се састави.

Како видите своју улогу до сада и у даљем процесу?

– На личном плану, а имајући у виду осјећај јавне одговорности, нијесам незадовољан својим приступом и поштовањем демократских правила.

Наиме, покушао сам да процес учиним јавним, на поменутој сједници 4. јануара је вођен и записник, настојао сам да се према сваком субјекту односим с уважавањем и коректан начин.

Држао сам и до достојанства земље, како овога пута на састављање владе не би учествовали ванинституционални фактори, било из наше земље или ван ње.

Јер манифестације аутоколонијалне свијести једног, и то не малог броја политичких субјеката у земљи су добиле заиста мучне размјере. И сигурно су без преседана у историји Црне Горе.

Остајете при принципу који сте од почетка саопштили – “или ће влада бити озбиљна или је неће бити”!?

– Управо тако. Ако нове владе нема или је неће бити, то вјероватно није успјех. Али највећи неуспјех, нешто што сигурно нијесам нити ћу дозволити – јесте да се на неозбиљан начин разговара и тако саставља неозбиљна влада.

Указивањем на неспорне чињенице, немам намјеру да оцјењујем конкретне потезе странка јер сваки субјекат има демократско право на своје потезе. Нема само право да се обмањује јавност о својим потезима.

Иако сам се наоружао стрпљењем, уважавањем свих политичких субјеката, изнад свега оданошћу заједничком циљу поштовања и враћања обавеза које смо преузели 30. августа 2020. године – неко се могао преварити ако је замислио да ћу у наставцима чекати или неког наговарати да се сви озбиљно однесемо према можда последњем покушају испуњавања воље бирача на изборима прије двије године.

Нека свако преузме одговорност. Нека грађани мјере, досадашње и будуће потезе свих.

Шта даље? Да ли је дијалог могућ?

– Видите, земља је у тешкој ситуацији. Углавном, без легитимних институција, нажалост и без довољно државних, па и персоналних ауторитета.

И даље са пројекцијама више парцијалних интереса, а много мање оним општег карактера, у интересу земље.

Уз много старих, појављују се нове афере, једнако скандалозне.

Све то не може да сакрије ни огромна количина уложених пропаганди, сада већ и у естрадним облицима.

Досадашња искуства о дијалогу не уливају оптимизам. Планирао сам лични и врло искрен допринос дијалогу, у оквиру парламентарне већине, ако она најновијим развојем догађај више и постоји.

Исто тако, искрен допринос дијалога са опозицијом, са њеним некриминализовним, некорумпираним, ненационалистичким дијелом, за који мислим, да постоји, па и већински.

Ако се створе околности да у оба правца дијалог крене на озбиљан начин, такође озбиљно ћу учествовати у њему, искључиво вођен општим интересом земље.

То је једини начин да се заустави и преусмјери негативно кретање земље у овом тренутку. То је пут, у првом реду, стварања правне државе, декриминализација црногорског друштва – циљ којем једнако теже демократске снаге у земљи и наш приоритетан спољно-политички партнер – Европска унија.

Да ли све води изборима?

– Да, води. Али није свеједно да ли избори у овим условима, када су они заправо и немогући, између осталог и због непостојања Уставног суда.

И да ли избори у условима без озбиљне владе у пуном капацитету која би смањила тензије у друштву, отвориле реформске перспективе, између осталог и у могућој мјери грађењем вредносног и духовног јединства земље, и врло важно – припремила и услове за одржавање неспорних избора.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: