Лекић: Са ИБАР поезије прећи на прозу реалног стања у земљи

Лидер Демоса и искусни црногорски дипломата Миодраг Лекић каже да су шансе да Црна Гора добије позитиван ИБАР исте као и прије недјељних избора за Европски парламент и да нам међународне околности, у овом тренутку, иду наруку.

Лекић је у интервјуу за „Дан“ истакао да због тога треба што приједа се суочимо са реалним стањем друштва, што нам само може помоћи на европском путу.

• Како оцјењујете изборе за Европски парламент, шта они доносе Европској унији и њеним грађанима?

– Још се сагледавају сви елементи избора с очигледно многим последицама, за почетак указујем на два момента. Прво, без обзира на успон тзв. десних политичких снага, како је уосталом најављено, будућа већина у Европском парламенту ће бити иста, односно биће углавном састављена од партија које су чиниле и досадашњу већину и већински подржавале предсједницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен. Други моменат који заслужује пажњу јесте рекордно мала излазност бирача, овога пута испод 50 одсто. Ово говори да европски грађани још увијек не виде европске институције као главни ослонац за рјешавање њихових проблема.

• Да ли ће избори за Европски парламент утицати на судбину ИБАРА који је овдје у центру пажње?

– Мислим да неће. Наиме, шансе да се ИБАР, једна значајна етапа у европским интеграцијама Црне Горе заврши позитивно су једнаке као и прије недјељних избора. Међународне околности нам у овом тренутку иду наруку, и тај моменат треба искористити.

• Шта ће се касније дешавати?

– То зависи од многих динамика, свакако у Европској унији, али примарно од процеса у самој Црној Гори. Зато овдје треба што прије са ИБАР поезије прећи на прозу реалности стања друштва и институција. Суочити се, пожељо без пропагандних слогана, с реалним стањем друштва, само нам може помоћи на унутрашњем и спољном плану, дакле и европском путу. Макар то не писало у актуелној ИБАР агенди, Црној Гори је потребна велика друштвена, економска и морална реформа.

• Општа је оцјена да је политичка десница тријумфовала на протеклим европским изборима. Како то објаснити?

– Тачна је таква оцјена и није била неочекивана. Ипак треба разликовати тзв. десне снаге. Тамо су умјерене, традиционалне, конзервативне партије које су потврђено демократске и с одређеним резултатима у својим земљама. Али постоји успон екстремно десних странака, појава која забрињава. Узрока има више. На примјер, десничари често користе успон национализма, ксенофобије, као и комлексну тему миграција, коју многе власти још не успијевају да ријеше. Како системом пријема миграната, тако ни резултатима у политици интеграција странаца који и даље гравитирају према европским земљама из разних разлога, ратних најчешће.

• Француски предсједник Макрон је распустио парламент и заказао нове изборе. Да ли је то последица европских избора?

– Сасвим сигурно јесте. Десничарска партија Марин ле Пен, која је до јуче имала добре односе, па и економског карактера, са Русијом је побједник европских избора у Француској. Макрон је одмах реаговао, изненадио је брзином чак и француског премијера. Ради се о демократском потезу сасвим у духу француске традиције којим се тражи објективном сагледавању народног расположења у Француској. Већ је уочено да то личи на партију покера. Додајем, партију отворених карата. Избор будућности земље припада грађанима. Макрон очекује да ће грађани на националним изборима дати повјерење демократским снагама Француске.

• Значи резултати европских избора ће директно утицати на политичке процесе у појединим земљама. Да ли се то односи на оне највеће и најважније земље?

– Да, значи, али с различитим последицама. Рецимо једне последице су на унутрашњем плану земаља као што су Француска и Њемачка. И сасвим друге у Италији гдје побједница европских избора Мелони сигурније наставља свој мандат премијерке, вјероватно до краја мандата, 2027. год.

Грандиозна творевина ЕУ чека реформаторе

• Да ли је судбина Европске уније, њених унутрашњих реформи, сада у рукама новог парламента?

– Видите… Парламент јесте значајна европска институција, али при садашњем стању ствари, како правила тако још више праксе, даљу судбину Европске уније ће доминантно одређивати државе чланице, односно њихови договори. Грандиозна творевина Европске уније, са својим још недовољно активираним потенцијалима, у интересу својих грађана и геополитичке стабилности у свијету, чека своје реформаторе. Таквих је било током њеног досадашњег развоја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: