Лекић: Залагаћу се да ЦГ не уђе у НАТО уколико не буде референдума
1 min read
Миодраг Лекић
Уколико референдум о уласку Црне Горе у НАТО не буде расписан, врло снажно и јавно ћу се ангажовати против уласка Црне Горе у Алијансу, најавио је лидер ДЕМОС-а, Миодраг Лекић.
„То би био један дил махера међународних и локалних који ће покушати да изиграју демократске тековине западних земаља и то би била врло сумњива ствар”, рекао је Лекић у емисији Клуб А на Атлас ТВ.
Лекић је, међутим, одбио да одговори какав би био његов став у случају да се референдум распише – да ли би позвао грађане да гласају за или против.
Како је казао, не жели да упадне у замку да се изјасни по том питању, наводећи да је у кампањи за коалицију Кључ то 15. питање.
Он је подсјетио да је у програму коалиције Кључ, без обзира на то што чланице имају различито мишљење о уласку у НАТО, наведено да се одлука мора донијети на референдуму.
Додао је да прича о уласку Црне Горе у НАТО није завршена, иако се то, како каже, тако жели представити, посебно од стране премијера Мила Ђукановића који је учествовао на Генералној скупштини УН-а.
Лекић је поновио и да је Црна Гора могла да избјегне увођење санкција Русији, јер Црна Гора није чланица ЕУ, не само због историјских већ и због економских односа.
Додао је да ће Русија, ЕУ и САД на крају поново успоставити односе и да ће Црна Гора остати као колатерална штета.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
U proteklih par dana nismo čavrljali ni na jednu plasiranu temu – vrijeme nam nije dalo priliku da dangubimo u parku, i dobro si u poruci rekao: Sve je postala politika, i na svaku stvarnost ima se pravo izbora, Sibin, čini se kako ni biljka ne može rasti a da joj to ne omogući naš glas, ni vjetar duvati što mu nećemo određivati pravac, i, zaista, nikada politika nije bila neubjedljivija, a kako i ne bi, kad u veljoj Velikoj koaliciji Kič (pardon, Ključ), kroz bravu čkilji pjesnik sa pendrekom, ukockan u Dior i zaljubljen u oblačić, dok mu iza leđa, u polučučećem položaju, Milić daje podršku iz punog grla, drečeći nešto u stilu: Gogi, smijeni ih, nemoj im dati da čine to što su naumili, neće oni tebi, i sam vidiš da u potonje vrijeme milicija dodjeljuje književne nagrade, što je pozitivan znak, riječ je o sigurnom koraku koji teži staroj komunističkoj stazi, mada, znaš i sam o čemu ti zborim, itd., na šta teniserski đed ima samo riječi pohvale, da, razumijemo se, to su one krajnje oprezne, ispeglane i nakremane rečenice koje demokratski demonstriraju u čemu se to sastoji emancipovana kultura, ona na kojoj se podigla Evropa, matora koketuša koja je na pragu zalaska, i nek mi te ništa to ne čudi, povodeći se za pravom više, sad crkava i trune ispod američkog đona.
Opet, dakle, NATO. I na to, odgovoriće – NATO!, bio bi moj slogan, ispod kojeg bi se raskošno uzdizala anonimna planina usred majske zore ponosna, kroz koju strijeli soko, istina malo mator (simbolizacije radi), ali još dobro držeći u krilima i kljunu, dok mu se u oku reflektuje nekakva katunina sa par urušenih koliba, razbacanih po golom kršu koji nariče našu tužnu pojku, o Pozitivnoj koja se naočigled svih stvari čvrsto odlučila maksimalno se poseljačiti, i gle, Pajki drži govor na livadi odmah do grma, i sve strepim i na muke sam da ga odnekle ne proburazi u naletu ludo goveče, neki šaronja, ako si primjetio da mu se, tik (ovo ubacam poetizacije i napetosti teksta radi), iza leđa viori crvena krpa, uh, da se počešem po mudima, šta bismo da se i to zlo dogodilo, da nam Presjednika Skupštine obali vo tokom časne & čiste kampanje. Neka, pusti sad to, i ne brine me caffe Demos, to je salonska „partija“, ili prije nešto nalik zavjesi, možda pomadi protiv ujeda, ne znam, nisam vješt u detektovanju magle, kao ni parfema, i zato sam oko bacio na Demokrate, na bukvalnog Bečića, našeg Aleksu, koji nam se putem spota preporučuje kao zidar, berač sa plantaža i onaj koji bakici u punom kombiju (đe ga đaole trefi baš pun kombi koji na divlje vozi do Sutomora…) uz osmijeh ustupa mjesto. Vidiš, uvaženi i dokoni moj, mr. (naš) Aleksa, zna šta je red i kako trebuje, bez podjele do pobjede, nije mu, e to, da, hoću da kažem, politika udarila u pamet, i još uvijek čvrsto stoji na zemlji, iako se, malčice, nakon leta do Amerike promijenio, ali svakom to basta, i čovjek se mijenja dok je živ, logično, da bi na kraju umro i na svo sranje stavio tačku.
Leka u logici uvijek zablista: veli, zalagao bi se da Crna Gora samo preko referenduma uđe u NATO. Pa, šta, valjda tako treba da bude, a ne sve kako su „naši“ s vrha naučili do sad, to će već regulisati neka druga vlast koja bolje zna šta je najbolje za ovaj narod; ne, to ne prolazi kod ovog profesora i diplomate prepoznatog, između ostalog, i kao salata-esejist, koji je uvijek na strani naroda, i apsolutno razumjevši moć slobodnog glasa, nikad nije ni za, ni protiv… U tome pokušava da ga kopira Goranče, zato se silno raduje što, mila milicija, jopet, u vrijeme potpune demokratije, odlučuje kome je – recimo tako – izgledno dodijeliti književnu nagradu (istina, kod nas je to obično neko matoro prdekalo kao ono koje je neki dan u Mojkovcu još jednom se okitilo te sad ima više nagrada nego godina, ako je to moguće, a jeste!), Ipak, jebaji ga sad, nisi valjda sumnjao da prosječni milicajac nema duha apsorbovati Ginsberga i njegov Urlik; ej, curik, nemoj tako, pa Slavko Stojanović Stojče ti je, naprosto, lud za Nilom i Keruakom, u sve mu možeš, al’ mu u ovo ne diraj. Što se, pak, tiče isuviše represivnog NATO saveza, tu su naši milicajci po prirodi odveć pamučasti: Gogi se grozi oružja! Otud je tako (očigledno) nadaren za dizajn, i kad je u pitanju logo Kiča (htjedoh reći Ključa, ali isto je to), neizbježan je bio oblačić, kroz koji kaki bela grlica, ispuštena iz Brisel-buketa, kome se od srca raduje naš Valentino, tj. naš Aleksa, koji će svo zlo kakva je politika pobijediti argumentima koji su na strani ljubavi. – Primjećuješ da u ovom političkom diskursu ima mnogo toga od španske sapunice: tu se ne zna ko je lider, ko policajac a ko pjesnik, ko biznismen, a ko, pak, ortodoksna komunjara koja još uvijek nije ovladala ni prvom lekcijom iz demagogije, i zato onako muči da te muka safata.)
Aha, ako sam dobro razumio (moraš polagano sa mnom, ja sam ti, isključivo za mir, maslinovu grančicu, ljubav koja ne zna za siromaštvo, golubice koje su realne a ne simbolizacija onog nikad ostvarljivog, itd), i moj će, ubogi glas, naposletku, nikad se ne zna, odlučiti oće li ovaj krš i vrtača biti poligon za otpad natovskog istrošenog oružja, ili neće… Ok, ako tako veliš, i ja vjerujem jer je apsurdno! Međutim, šta ako nam se svi predizborni ponuđeni programi ispune, pa ima da nam politika postane suvišna stvar, za četiri godine sve će biti cakum-pakum, ima da blistamo kao grozd u punom zrenju, nema ništa da ti fali, i u sjenci samo nakriviš kapu, da te sam bog pogleda. Naravno, svejedno jesmo li uljegli ili ne u NATO, opet – na sve to, NATO pristaje.
Mi ili On
Neolucan, kao svaki polutanovic.Ni tamo, ni amo!
… Smece… prevarant…
Nijesam siguran.
Smece i prevarant, imaju svojstvo.
Kakvo, takvo!
nemoj da se zamaraš barsko-italijanski profesore koji ima krivi dio od šverca . i hoće ovako da trguje glasove. otišao si u SUMRAK
Мало је за Лекића рећи да је смеће. Земља још није гледала преваранта и подмуклова као што је Миодраг Лекић.
Ne sudite prestrogo o Lekicu.
On je, kukavac, samo zbunjen i uplasen.
Leko, od kad zna za sebe, tabani uskom stazom izmedju Srbina i Montese.
Nije lako biti niko!
Demos niksic klasicna iskompleksirana dukljanska avetinja.Lekicu davno si procitan i ti i danilovic i pogubljeni milic klasicni politicki prevaranti.
Стари либерал Лека шансу за улазак Монтенегра у НАТО чека.
А кловн Милић закључао СНП па сам, у име те накад далеко најаче опозиционе странке коју је свео на себе и амебе, арлауче на промотивним скуповима „Кључа“ у стилу – Удај се не кај се Разе Мурова.
Ne obracati paznju na Erakoviceve komentare! 20% demos naspram 10% df
Hahaha, a sad DF ima 10%? Zar nije na ivici cenzusa? E, mučenici, u Kotoru i Andrijevici gdje izlazite bez SNP-a, predali ste liste sa minimalnim brojem kandidata jer niste imali sa kim da ih popunite. Bruka.
Kakav je ovo stari prevarant nevidjeno.
Nemoj zuriti.
Nije tebi hitati.
Razmisli, prije nego sto presjeces…Htedoh reci, prije nego se predomislis!
Diploomaato.