„Лелек“ Радована Радоњића: Владика Данило први противник Црне Горе; дотакли смо дно, Црква се све пита
1 min read
Радован Радоњић; фото: ЦдМ
Црну Гору, дакле, у садашње стање није довео никакав приземни популизам, иако се не може негирати ни извјесни његов додатни утицај у том погледу, већ сасвим отворени и изузетно оштри жестоки екстерни погромашки насртај на њу старих и познатих противника, јавно, јасно и веома снажно подржан од унутрашњих, такође добро познатих, сада уз старе и нових „правовјерних“ и „здравих“ снага руско-српско-православне провенијенције, која није популистичка него бјелодано погромитељска, казао је у интервјуу за Побједу, дукљански идеолог Радован Радоњић.
Радоњић у свом интервјуу третира Петровиће, као противнике Црне Горе, што је једна од најновијих „новоцрногорских“ сензација.
Први противник је рођен 17. априла 1712. године, на Цетињу, гдје је преосвећени челник Цетињске митрополије Данило Шћепчевич са групом главарских „ухљеба“, мимо знања и одобрења Општег црногорског збора као највишег органа свјетовне власти у земљи, који га је неколико година раније поставио на ту функцију, потписао са Русијом уговор о „покровитељству, казао је Радоњић, те кренуо да „раскринка“ и другог „противника“.
„Другог противника су, током посљедња три вијека, ако се изузме педесетак година њиховог „социјалистичког“ бивствовања, перманентно и упорно, свјесно или несвјесно, узгајли сами грађани Црне Горе. Ради се о стварању и сљедбеништву мита над митовима о „седам Влашића“ из светородне „четврте династије“, чији је пут и наум наводно био и остао једина права и поуздана залога вјечног опстанка и напретка Црне Горе“, наводи Радоњић и даље додаје:
Да парадокс буде већи, нико од тих „величанствених седам“, којима, по анкетама црногорских грађана од прошле године, заузимају три челна мјста на ранг – листи најзаслужнијих личности у свеколикој њиховој историји, није љубио ни њих, ни њихову земљу.
Наравно, да све буде у „уједначеном духу“, Радоњић за сва зла окривљује Русију, а Петровиће за подаништво.
На питање Побједе, „о чему се конкретно ради кад је у питању поменути уговор са Русијом? Или, још прецизније: што је Црној Гори то „покровитељство“ донијело и каква је била улога личности из „четврте династије“ у извршењу његових одредби“, Радоњић одговора:
Донијело јој је суштинску свеобухватну покорност Русији и готово потпуну изолацију од осталог свијета – у чему се налазе сви главни екстерни узроци њеног садашњеног стања – с тим што су личности из „четврте династије“ дали томе највише колико су могле. Генерално, тај њен „дил“ с „великом источном царевином“, имплицирао је:
Прво, тотални губитак Црне Горе у свему што се могло назвати њеним стратешким вањским и унутрашњим планом и програмом, будући да је прагматску еквидистанцу према окружењу замијенила опредјељењем за једног (вањско)политичког партнера, довела себе у позицију ослонца туђе великосилске политике на свом државном простору, жртвовала своје конкретне циљеве и интересе ради остваривања „виших“ циљева и интереса неког Левијатана коме припада право да буде једини гарант и реализатор идеје свесловенског ослобођења и уједињења.
Друго, обавезу да, ради обећане руске материјалне помоћи (у којој прву и, како се показало, најважнију ставку чине пензије и други издаци за издржавање црногорских духовних вођа), ратује за рачун Русије кад год је ова на то позове, односно призна руског за врховног господара без чије одлуке, или сагласности, ништа не смије да (у)ради.
Треће, обавезу петорице митрополита и њихове пастве, односно двојице књажева и њихових поданика да живе и раде једино за Русију и њено добро, и то тако што ће ови други (паства и поданици) накнаду за свој дио тог посла плаћати властитим главама у руским ратовима, док ће се први (митрополити и двојица књажева) довијати „како знају и умију“ да случајно не закажу у апсолутном послуху „покровитељици“, особито у помагању првима да увијек буду на „црти“.
Четврто, понашање Русије према Црној Гори саобразно формули „топло – хладно“, с великом превагом овог другог, или како војвода Гавро Вуковић , у својим Мемоарима, биљежи: „Код руске дипломатије је владала нека одвратна предрасуда за све што је Црна Гора за свој развитак предузимала“, проистекла из увјерења да „за Црну Гору није цивилизација, већ треба да остане за вазда као један војни логор у патријархалном облику“.
И наравно, не може се без „издаје“, након лоцирања противника.
„Црна Гора се никада у својој дугој историји није налазила у толико сложеној друштвено-политичкој ситуацији као данас, а дешавања у посљедњих неколико година су заправо посљедња фаза Антибирократске револуције започете 1988. године, која су кулминирала потписивањем издајничког „Темељног уговора“ са Српском православном црквом“, истакао је у овом интервјуу Радоњић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
“научни радник“ сада, а некада металски радник покојног Обода! Захваљујући Кумровцу и партијским школама догурао до титуле доктора наука и васпитача монтенегрина. Зато су ту ђе су сада, тј. ниђе! Заслужено!
Glupost. Radovan Radonjić je rođen 13. XII 1936. godine na Njegušima, Crna Gora. Završio Višu pedagošku školu i Fakultet političkih nauka. Magistrirao (1969) i doktorirao (1973).
P.S. Sad je u penziji, ima 86 godina.
Stara prdnjava
Komunjarska poltrončino…svaki sistem si iskoristio i još bi…ali nema više…
KRECE ODPADNICKA BAGRA SA SVOJIM BOLESNIM IZMISLJOTINAMA OLOS
NEKA JE VJECNA SVETOSAVSKA SRPSKA CRKVA I SRPSKA BOKA
Prvo punu srednju školu nije završio, no školu učenika u privredi ili tako zvanu industrijsku školu. Na pravo je predavao marksizam, i doktorirao na golom otoku. Ako neko kaže što je bilo tamo i na uglhak Grgur, a on nije napisao imao je problema da prođe usput kod njega u asistenta mu Rada Đurđičs
Већег дна од тебе и сличних у Црној Гори нема и неће ни бити!
Немој га, болан, видиш да је звизнуо, пушти га нек млати, није лако бившој „црногорској интелигенцији“ насрали се гована па САД мора да лижу. Еееее греоте.
Kako starost zna da bude ruzna !
Овај мрзи све око себе.
Докази: 1) Рођен је у Његушима, а Петровиће не може да смисли.
2) Станује у улици Светог Петра Цетињског.
3) У мрској му Србији је дуго боравио јер у Београду је завршио Факултет политичких наука, затим магистарске студије да би на крају у Београду стекао и докторат политичких наука.
Prsli starac baljezga za medalju!Valjalo bi mu obezbediti nekog skolovanog i mladjeg da mu o trosku drzave donese i procita istorijske knjige koje sadrze cinjenice i dokumenta o temama o kojima lupeta ,sa ne krepa budalast !!!
Dzaba kmečiš stari djavoimani komunjarski manipulatoru. Živjela slobodna, Petrovićevska, Srpska Crna Gora.
Ovo je jedno veliko ništa
Ако ово:
„Данило Шћепчевич са групом главарских „ухљеба“, мимо знања и одобрења Општег црногорског збора као највишег органа свјетовне власти у земљи, који га је неколико година раније поставио на ту функцију, потписао са Русијом уговор о „покровитељству,“,
преведемо у ово:
Мило Ђукановић са групом партијских „ухљеба“, мимо знања и одобрења црногорске Народне скупштине као највишег органа свјетовне власти у земљи, која га је неколико година раније поставио на функцију председника владе, потписао са уговор са НАТО о „заштити“,
јасно вам је да овај излапели идиот нема проблема са самом структуром нелегитимног, самовољног одлучивања (ако уопште има смисла вршити таква поређења између предмодерних и модерних органа власти) него са његовим усмерењем. Другим речима, да је владика одабрао Ватикан све би било у реду и приче о демократији не би било, док је, са друге стране, оно што је на још гори начин урадио Мило са својим криминалцима, уз спонзорство НАТО/ЦИА агентуре, сасвим нормално и не подлеже критици. Јеби га, монтенегрински компрадори су „имали визију“ коју прост пук не разуме. Сва срећа па имамо Радоњића да нам помогне у покушају да досегнемо висове тих судбинских визионара.
Узгред, треба избацити из главе перцепцију да су ликови попут Радоњића комунисти. Он и њему слични су НАТО икебане комунистичког кадра. Не заборавите да је Тито још пред крај рата шуровао са најзадртијим антикомунистичким империјалистима из УК и САД и да отуда потиче његово тобожње историјско не Стаљину, које је заправо Русији. Зато су ти тобожњи комунисти преко ноћи постали либерали и наставили да пуцају у исту мету, са истог одстојања.
Све је ту мање-више јасно, гени су проговорили. Господин Радоњић је потомак гувернадура Радоњића, са Његуша, млетачких плаћеника и најамника, са којима су и Црна Гора и Петровићи у низу имали грдне проблеме!
А да није било руског покровитељства, Црна Гора данас не би постојала ни као географски појам!
Заборавио је да дода да су Руси све то радили уз подршку Кине и Бразила.
Za ovoga cu uvjek jeda isti komentar imat : “ Neko ostari kao zlato i mramor,a neko kao cipela“
Чича, само нек иде по реду, а изгледа је твој ред. Ти знаш што је било 1712, не можемо се нас десет договорити што је било јуче а не 1712. Било је што је било, колика је била Црна Гора у то доба, колика је данас??? Демократски вас тучемо без обзира на ваше крађе и прекрајање резултата!!!
Ne valjaju mu Petrovici ni Carska Rusija koja je preko 200 godina pomagala Crnu Goru ,ne bi Crna Gora ni opstala izmedju Turske Venecije i Austrije . 1878 ne bi bila ni priznata niti bi dobila toliko teritorijalno prosirenje da nije bilo Rusije.
U cijelom intervjuu odje nije dato , kritikuje i sovjetsku Rusiji i komuniste iako je sam bio komunista i dobio sve komunisticke nagrade a navodno prozapadno je orijentisan.
Ne valja mu ni Dusanovo Carstvo ni Nemanjici cije je rodonacelnik rodjen u Zeti i koji su imali najvecu drzavu medju Juznim Slovenima ikada , a dje su njegovi preci bili kad je Stefan Nemanja rodjen u Ribnici nisu sigurno bili na Njegusima.
Ko može više ovu pometinu za ozbiljno shvatati, mali čovečuljak u razvoju
Komunistički idiot. S obzirom na njegov marksistički staž, očekivao bih da ne preskoči i svoju ideološku odanost komunističkoj Rusiji (koja se tada zvala SSSR). Kako god, može da cmizdri, kuka, žali, izmišlja i falaifikuje – Crna Gora je bila, jeste i biće srpska zemlja, zemlja srpskog naroda odanog ruskoj braći. Nije bila i neće biti ni katolička, ni crvenohrvatska, koliko god brozovsko-đilasovski otpad to htio. I to bi bilo to.
Uticaj Petrovića, ali svih od reda, je u poslednjih 300 godina bio poguban za Crnu Goru, dok se nije pojavio Tito da uz pomoć svojih crnogorskih slugu koji su mu uvijek bili najbliže pri nozi pokuša da promijeni istorijski DNK Crne Gore i da iškoluje ovog bravara koji se izdaje za nekakvog fakultetskog profesora, kako bi pričao protiv svetorodne loze koja je od poludivljih plemena uspjela da stvori državu. Sada, na kraju svih procesa komunističke i ostalih indokrinacija koji se ipak i posle svega nisu primile jer je samo tkivo ove zemlje krst i mač koje je nosio današnji Svetac, ovakvima ostaje samo ideološki lelek za protraćenim trudom. Materijalno su se obezbijedili, ali pošto više ni u kakvoj materijalnoj slasti života ne mogu uživati, ostaje samo činjenica da su gubitnici.
Још да ишћерају Петровиће и све смо чули.
Када се помијеша дементност и Србофобија добија се Радован Радоњић. Дементност иде са годинама а Србофобија са карактером о недостатком личног индетитета. Петровићи су бастион Црне Горе и свекпликог Српства . Сваки други коментар је сувишан за овакве Ликове
ovo je krug onih koji bi najadije da Petrovici nijesu ni postajali a da istorija crne gore pocinje 1945
montenegra i pocinje
ovi voze poslednji krug
Via ariverderci
frateli sign. Biroli Pirzio