Лет изнад кукавичјег гнијезда

Пише: Емило Лабудовић

Браво! Свака част! Од вас се није ни очекивало другачије! Доказани уставобранитељи и домобрани, чувари закона у свим периодима, нијесте могли до овако како сте одлучили. Храбро како то само ви знате (поштење и да не помињем), одбранили сте град од насртаја имена које би сваком другом чинило част.

Да Момир Булатовић неће добити улицу или трг у Подгорици знали смо и прије него смо то предложили. Знали смо јер је Подгорица још увијек последњи „тамни вилајет“ Милогре у којем још није грануло сунце. Али, потајно смо се надали да ће чланови Савјета чути одјек звона слободе која се пјевају одасвуд и да ће се при одлучивању ослободити сјенке страха од деспота из Растока и његове продужене руке, „малог од кужине, Вуковића. Али, што би рекао Бећковић – „благо изненађенима“!

Заклонили сте се, кукавички, иза прописа који колико брани толико и дозвољава. Али, за ово друго је требало само да пишете Влади. Мало за напор, премного за недостатак воље и образа. А „страх животу образ каља често“! Рекосте, мора проћи двадесет година да би се процијенили лик и дјело Момира Булатовића и оцијенило вриједи ли макар неког подгоричког сокака. А шта ће се то за двадесет година промијенити (осим вас, наравно) од чињеница којима смо подастрли предлог? Хоће ли тек тада Момир Булатовић постати ПРВИ ДЕМОКРАТСКИ ИЗАБРАНИ ПРЕДСЈЕДНИК ЦРНЕ ГОРЕ? Хоће ли тек тада бити на цијени све оно што је као државник, политичар и научник чинио и учинио за интересе, част и понос државе којој је посветио цијелог себе? Хоће ли тек тада страница новије историје Црне Горе коју је власторучно исписао и потписао бити јаснија и свјетлија. Неће. Све ће бити једнако исто и једнако чисто као суза или кап росе са рунолиста у родним му Кучима. За разлику од мутноће у вашим очима којима сте разматрали предлог.

Кажете „да вам је жао и да би сте радо подржали предлог“! Па, зашто нисте? Изговор о 20 година је само изговор и маска за кукавичлук. А кад смо код те клаузуле, да вас питам: колико је времена требало да се процијени „допринос“ граду једног Стјепана Месића? Оног Месића који је славодобитно изјавио да је „успјешно обавио задатак и да Југославије више нема“ за шта је награђен статусом почасног грађанина Пидгорице. Не, господо (ни ово нисте заслужили), било је поштеније да сте предлог одбили зато што је Момир Булатовић огледало у којем и ћорави виде издају, лоповлук и несојлук онога под чијом сте сјенком и даље. Али, ви и поштење…

Очигледно је да Подгорица коју ви представљате не заслужује Момира Булатовића и из тог угла посматрано ваш нељудски кукавичлук само му чини на част. Али, не заваравајте се, за такву одлуку неће бити потребно да прођу двије деценије. Потребно је само једно, оно што је Момир давно рекао вашим претходницима чије шињеле и кожне мантиле још увијек нијесте скинули: ДА ОДЕТЕ!!! А на то, кунем вам се, нећемо чекати двадесет година.

Прочитајте ЈОШ:

Достојан!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: