Лицемјерна дипломатија

Током сусрета са руским патријархом Кирилом „Мило Ђукановић је указао на однос поштовања владе на чијем је челу према дјелатности Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве и лично митрополита Амфилохија.”

Тога нема у саопштењу Господаревог кабинета. Брука двострука. Прва, јер је тешко повјеровати да Господар има било какав осјећај поштовања према СПЦ, а још мање према митрополиту Амфилохију. Сви знају да је његов режим учинио све што је могао да загорча живот православним Србима у Монтенегру. Чему ли је служила та лицемјерна изјава, осим да покаже да Господару ништа није свето када може руском патријарху у очи да каже оно што Кирил добро зна да није истина.

Зато је пукла и друга брука, јер је патријарх руски опалио дипломатски шамар Господару, једнако јак и праведан као онај што га је Свети Никола лупио јеретику Арију на Првом васељенском сабору у Никеји, нагласивши „значај мирног, стваралачког развоја живота канонске православне цркве у Црној Гори, поред осталог и за стање односа између Русије и Црне Горе”.

Тиме му је рекао да зна да Господар не говори истину, а упозорио га да га Путин неће примити, као што је то већ једном одбио, све док се Мило не врати Богу и божјој правди, поштовању православља, а тиме и српског и руског народа. Наравно, уз то треба и да се покаје за своје гријехе којих је толико да нема те сакристије у коју би они могли стати. Руски патријарх је својом изјавом дипломатски рекао да ни државни односи између Русије и Црне Горе неће ићи добро, ако Господар не престане да малтретира срско православно свештенство, јер Путин поштује Руску православну цркву, за разлику од Господара који се подсмијева канонском устројетву православне цркве подмећући јој своје кукавичје јаје полицијеке, локалне цркве, како је назва патријарх васељенски Вартоломеј, односно цркве јеретика и отпадника Михаила.

Сјетимо се да је Михаило, познатији као Мираш Дедејић, рашчињен одлуком Светог архијерејског синода Српске православне цркве и на њега је бачена анатема. По канонима православних цркава, сви православни патријарси су потврдили ту одлуку и предали Мираша проклетству.

Подршка Господара Стеву Вучинићу и Мирашу, уз прогањање свештеника СПЦ, указује „на однос непоштовања владе на чијем је челу према дјелатности Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве и лично митрополита Амфилохија”, дакле супротно од онога што је рекао Кирилу. Тако се брука Црна Гора.

Ова лицемјерна дипломатија је својствена нашим данашњим политичарима који о истој ствари једно причају нама, друго странцима. Наравно, то је само условно речено дипломатија, јер ту о њој нема ни збора, но је у питању крајњи безобразлук, арогантна безобзирност према високим саговорницима. Господар тражи да га заштите од „некажњеног блаћења државе”, али ко ће државу заштитити од њега када је брука на све стране, као у овом случају са руским патријархом. И ко је њега казнио када је „некажњено блатио” Југославију, издао Устав на који се заклео, радио са „туристима” из Пуље који су сви до једнога на робији? Све најгоре што је написано у свијету о Црној Гори у последње двије деценије, није скривила Црна Гора, но он који ју је свуда успјешно избрукао.

Заиста, постоји ли „ефикасан и професионални државни орган који штити државу од перманентног блаћења”? Очигледно не постоји. Јер да постоји одавно би се позабавио Господаром. Или оном бруком у Милану. Требало би прочитати траскрипте прислушкиваних телефонских разговора Господара са Миланом, па видјети шта је право блаћење државе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: