Ликови (3)

Жара (смара) Ракчевић – Највише зарадио на заставицама што су се пржиле на плус 40 (велесити Пг), висећи дуж булевара на бундевоглавим (цајским) бандерама. У тај се уносни дил, добро оградила и чувена, Рад-мила-милф, надасве редитељка!

Жаре је суверен колико и озбиљан (тачно – избјегава да буде приказан из профила), чујеш како дрибла и прибјегава (неодређеном) дипломатском дискурсу. – Дуго се бањао у сјенци Криптокапића, док се сад залеће на титулу чистог (стопроцентног!) грађанина. То је разлог што не посјећује мајке…

Марко (лијеви) Милачић – Прошао пут од новинара до револуционара, у чему му много помогао „наш“ јавни сервис.

Доживљава себе као нешто између варијанте ЦХЕ и Љубиног осмијеха у којем су избледјеле лисице и истопили се катанци.

Свакако, треба га подржати: сва три пута у ћорку одлежао по двадесет сати, укупно. Надам се да вјерује у Чађову робију која учвршћује морал слободе!

Јелисавета (јесте савета) – Ипак, мора се испоштовати, „О простору, роде“…

Тешко је писати о професорици која је тек за коју млађа од Борхеса, у оно његово доба – (подразумијева се да о томе словимо…)

Начуо да су је назвали мајком Терезом. То није лијепо, ако се, за тренутак, само сјетимо, да је некад постојала и баба Џаковић!

Бошковић (у боју болан) – Министар, а нема (укупно) ни шездесет кг.

Дјелује малокрвно, чак и издалека исто анемично. Блиједолик, па како да тај сконта „Чист рат“ од Пол Вирилија.

(Избламирао се са теоријом да терен Црне Горе не „иде наруку“ тенку! Јебеш силне стори, та логика није скроз неоснована…)

Марија (госпа Котора) – Читамо да је кумовала (сумњивим каналима) броду Дабиновић. – Практикује да претиче на пуној линији, и поред пунђе – флизуле политичарке.

Нема ништа против продаје Луке Бар. Напротив!

Чувени ексцес Мило лопове! у дому демократије, испратила хладнокрвним коментаром – „Каква стока!“

(Нимало наднесена над историјом Котора, хипнотисана најполовнијим ђинђувама…)

Зар (јопет) Тарзан – Највећа Сибинова инспирација (и твоја, ништа мање), па би колумну могао назвати, најпростије: – Тарзан!

Презире адолесцентне вишње, намазе, шампањ…; подржава књиж. Мир-Јам.

(Трактортарзанић…)

Ђукановић, али Милутин – Аналитичан да боли глава; улази у сваки промил Закона који није наклоњен Мајкама…

Скоро му уџгали ауто, али и даље заклети опозиционар који на семафору испоштује црвено.

Прва рачунаљка ДФ-а! Не осјећа ништа према лирици, мјесечини, трешњама из сна Црњанског.

(…) али, кога бригинез за то…

Вујица Лазовић – Нико не проваљује на шта све не подсјећа овај „фани функционер,“ исувише чудног (до скроз неприличног) држања. Тим прије, ограђујемо се од ужег избора животиња, разумјевши колико нам на овом потезу замјера Клод Леви-Строс, спреман да препозна дабра у овом, или оном (или оном тамо) човјеку. Пацова да не спомињемо колико има, у примјерима.

Како било, Вујицајац – то се мора истаћи – посједује, убједљиво, најружнији комплет кравата!

У њему, дефинитивно, нула од политичара, прије се ради о чови из средњег вијека, који, зафркавања ради собом, најсрећни док јаше бурад, паланачким (Блатине б.б.) друмовима, у пратњи гусака које запомагају на њега. Гучећи-(ево)га-(ево)га-(ево)га!…

(Овдје стављамо, привремено, тачку, на ову трилогију која се занимала за брза портретисања оних који сачињавају овдашњи политички вашар.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: