Ликвидације: Како је клан Дарка Шарића почео да се и осипа прије његовог хапшења
1 min read
Дарко Шарић
Послије свирепог убиства Беранца Дарка Бугарина 2013. године, који је живио и радио у Котору, већ је било јасно како је почео рат рат у криминалном подземљу и да ће нарко подземље тек прокључати, што је послије двије деценије потпуно јасно и извјесно.
Непосредно прије хапшења тада одбјеглог нарко боса Дарка Шарића, његови некадашњи сарадници, како они који су му у међувремену окренули леђа и почели да развијају свој „бизнис“, тако и они који су му остали вјерни, почели су да пријете једни другима, најављујући крваве обрачуне, све до потпуне ликвидације.
Бугарин није био посебно значајна фигура у клану Дарка Шарића. Према ријечима саговорника Портала РТЦГ, овај бивши полицајац који је посљедњих година радио као обезбјеђење убијеног Драгана Дудића Фрица, само се нашао у криво вријеме на кривом мјесту.
“Момак је остао без посла у полицији. Шта је могао да ради, осим да се укључи у послове обезбјеђења који су му понуђени. Морао је да издржава породицу. О његовом статусу довољно говори чињеница да је до посљедњег тренутка живио као подстанар”, прича добро обавијештени саговорник РТЦГ.
Он вјерује да је Бугарин могао бити свједок због природе посла којим се бавио, односно по томе што је много знао.
“Пратећи и обезбјеђујући Шарићеве пријатеље и сараднике, он је био у прилици да види свашта. Могао је знати и са ким су се сусретали, када и гдје. Једном ријечју, знао је превише. Судбину му је одредило то што је могао бити незгодан свједок. Највјероватније да је то био мотив његове ликвидације“, указује саговорник нашег портала.
Он је, и када је извршен тај злочин, сматрао да ће се врло тешко расвијетлити околности овог суровог убиства и да ће се тешко наћи налогодавци и извршиоци.
“Још прије хапшења Шарића било је десетак лешева у најсуровијим ликвидацијама. Ни један од тих случајева није ријешен”, каже саговорник РТЦГ.
Дарко Бугарин је убијен те 2013. године у которском насељу Шкаљари испред куће у којој је становао са супругом и двоје малољетне дјеце, око 22 сата, са пет хитаца из пиштоља у леђа.
Он је бивши полицајац Центра безбједности Котор, а био је један од тјелохранитеља убијеног которског бизнисмена Драгана Дудића Фрица, који се повезивао са нарко босом Дарком Шарићем. У посљедње вријеме радио је као обезбјеђење у дискотеци “Максимус”.
Бивши Дудићеви тјелохранитељи Бугарин и Дарко Перовић из Никшића, били су осумњичени да су након Фрицовог убиства нанијели тешке тјелесне повреде Никшићанину Ивану Врачару, убици њиховог послодавца и прјатеља.
Подсјетимо, Врачар је 30. маја 2010. године, између 12 и 13 сати, убио Дудића, на препуној тераси кафића „Мока”, гдје је овај сједио с пријатељима.
Неопажено је с леђа пришао столу, наоружан са два пиштоља, и почео да пуца према Дудићу кога су погодила два метка. Дудић је умро неколико часова пошто је рањен.
Перовићу и Бугарину је првом оптужницом на терет било стављено да су претукли Врачара, након што је он пуцао и убио Дудића. Били су оптужени за наношење тешких повреда и за насилничко понашање. Заступник оптужнице је, усљед недостатка доказа, одустао од оптужбе против Бугарина за оба кривична дјела.
Кривично вијеће Апелационог суда Врачару је због убиства Дудића потврдило пресуду Вишег суда, којом је осуђен на 17 година затвора.
На Жабљаку је након тога ликвидиран Шарићев шурак Лука Поповић (31), којег није спасило то што је промијенио име у Дарио.
У међувремену, у Никшићу је на паркингу аутобуске станице убијен Видак М. Воротовић (34), звани Винко. Он је био брат Марка Воротовића (32), истакнутог члана нарко-клана Дарка Шарића.
Убијени Воротовић је био повезан са Јовицом Јоцом Зиндовићем (36), бившим зетом Дарка и Душка Шарића, који је из револвера „магнум смит весон“, убио Луку Поповића, брата од стрица супруге Дарка Шарића, Лане Поповић.
Мотиви сурове ликвидације младог Воротовића, који је од раније познат полицији не само у Црној Гори, званично су непознати.
Међутим, није мали број оних који ову ликвидацију доводе у везу са Видаковим братом Марком, високопозиционираним чланом нарко-клана Дарка Шарића. Због учешћа у шверцу више од двије тоне кокаина из Латинске Америке, Марко је ухапшен у првом „таласу“ акције „Балкански ратник“. Послије двије године негирања, признао је своје учешће у овом бизнису.
Испричао је све што зна и нагодио се са специјалним тужилаштвом у Београду. Прихватио је затворску казну од девет година. Прије уласка у Шарићеву екипу, и Марко је био члан обезбеђења дискотеке „Максимус“ у Котору.
На који су начин били повезани убијени Воротовић и Зиндовић, који је према причама свједока, послије цијелог дана проведеног по жабљачким кафићима са Поповићем, у хотелској соби на њега изненада потегао револвер и разнио му главу, није тешко претпоставити.
Према ријечима нашег саговорник, обојица су имали истог газду – Дарка Шарића, обојица су неко вријеме са њим били у родбинским везама. Преко шефа ганга имали су и кумовске везе, обојица су се бавили истим „занатом“
Интереси и путеви су им се у једном моменту разишли, али и укрстили после хапшења Марка Воротовића. Уз то, обојица су прије неколико година ухапшени са још осам сарадника као чланови групе која је планирала да ликвидира Веселина Бујића из Бара.
Осиони Зиндовић, који је увијек носио по два пиштоља, хапшен је 2008. године по тајној Интерполовој потјерници, коју је за њим расписала Словенија, због убиства краља црногорског подземља у тој земљи Миша Вујичића.
Словеначка полиција, како је процурило послије убиства Вујичића, имала је сазнања о томе ко је наредио његово убиство. Било је ријечи о томе да је та особа у блиским односима са Зиндовићем и да у хијерахији црногорске мафије заузимала друго мјесто. Међутим, докази о томе никада нијесу прикупљени.
Очигледно, већ тих година сва ова убиства говорила су да је у питању разрачунавање у Шарићевом клану.
“Сви ови људе, и многи други који су убијени у Србији, имали су заједничку само једну ствар – контакт са Дарком Шарићем. Мислим да је тада почело разрачунавање унутар клана. Једноставно, непосредно прије хапшења Дарка Шарића, одмах су почели да се уклањају људи који знају превише о његовим пословима”, каже саговорник нашег портал.
Његов клан је, објашњава, почео да се расипа и прије његовог хапшења, и тада су почеле да падају жртве у Црној Гори. Рат који се тада разбуктао, однио је десетине живота, и до данас није завршен.
РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Veselin Bujić je pseudonim za Nebojsu Medojevića.