Липа наша Ратка
1 min read
Опет бака Ратка (Јовановић-Вукотић) побркала лончиће док је за четвртак кухала колумну за све „независније“ Вијести, тако да ће по ко зна који пут у стилу нарикаче проплакати над несрећним деведесетим, и, наравно, незаобилазно се осврнути на богослужење Амфилохијево, па је тако опасно замјерила што је на Ивандањ дошао служити у Спачу, будући да у томе колумнисткиња види само подигравање тренутном предсједнику М. Ђ., јер кад год избију тензије и трзавице и подигне се мало прашине, први човјек владајуће партије брже-боље се представи као помиритељ и заштитник мањина – које, узгред речено, у Црној Гори живе ко бубрег у лоју! – и тако укруг, према перцепцији баке Ратке, њих двојица тридесет година један другог, путем малог, шаблонског, политичког механизма, један другог држе на власти. Неком свјетовна, неком, пак, духовна, истакнуће бака Ратка.
И, тако, сваког божјег четвртка, бака Ратка у колумни не пропусти прилику да пусти по коју сузу за непреболним зидинама Дубровника… Неко ми рече, кад сам поводом тога нешто рекао, да је тога ради никако не подноси Ведрана Рудан, која је, иначе, препозната и призната као списатељица чији је и јавни спич без длаке на језику.
Конта нешто Рудан, да јој се бака Ратка ничим изазвана петља у теме које би, по природи ствари, Ведрани требале да су примарне, али, не може липу Хрватску пофалити од новоцрногорских (црвених!) дупеувлакача. Управо због тога, не смијем ни да замислим шта, нпр., Рудан или Виктор Иванчић мисле о овдашњим, новоцрногорским колумнистима (југоносталгичарима и заклетим атеистима), који су хрватски домољуби на квадрат. (Вјероватно поводом поменутих користе искључиво – канализационе темирне.)
Дакле, ко о чему, новоцрногорци о деведесетим, о Милошевићу, Дубровнику и Сарајеву… Која год да је актуелна (акутна) тема, Спач или убиство бебе од стране несрећне мајке у Плаву, бака Ратка о деведесетим, и о – кад год би јој се указла чак и невидљива прилика – Амфилохијевом „четниковању“ које старом/новом предсједнику итекако иде на политичку воденицу, истакнуће бака Ратка.
П.С. у недељу, баку Ратку пред ТВ видим у Колиндиној одјевној комбинацији: црвено на коцкице!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Ova pomahnitala baba (Ratka) je veliki poštovalac „lika i djela“ Slavka Perovića kojeg neki budalasti i neznaveni Srbi slave, iako on i danas, isto kao i prije skoro trideset godina, ne propušta priliku da u svakoj prilici užasno popljuje Srbe, Srpsku pravoslavnu crkvu, srpski jezik, nazivajući ih „okupatorskim tekovinama“ u Crnoj Gori! Toliko o „poštenom“ Slavku i ostaloj „građanskoj opoziciji“!
Тзв. „грађанска опозиција“ у montenegru не постоји. Нема ни „грађана“, постоје само: саплеменици, братственици, сељани, авлијаши, махалаши, „четници“ и „партизани“, montenegrini, Срби, Бошњаци, Албанци, дпс-овци, шпијуни, жбири, ориђинали, галиоти, „трокапићи“, вртикапе, првоборци, издајници, дукљани и „посрбице“, православци и атеисти… Укратко: Постоји триста чуда, али грађана, па самим тим и грађанске опозиције – не! Никад није постојала и немогуће је да постоји такво нешто, док год се реализује пројекат montenegrо. То је, правнички казано, сontradictio in adjecto. Постоје само партије и лидери који су жељни власти и који пут ка власти траже кроз грађанистичку причу. Ако, једног лепог дана, поново се успостави истинска Црна Гора, онда можда, ко зна, и ми добијемо те „грађане“ и потом, сасвим логично и „грађанску опозицију“. Лично, скептичан сам према могућности да ћемо то дочекати скоро!
… Bolja teksta za jednu mizeriju poznijih godina, davna čitao nijesam …
Moj ti savjet Sibine, ne troši se zalud! Ako već šiljiš pero, nađi onog rijetkog i dostojnog!
Lipa naša Ratka je sirota … sitnogorica.Bolje da ja vežem jezik!