Лист ,,Црногорац“ 1871: Јуначки српски свештеници на бранику Црне Горе часним крстом и оштрим јатаганом

Откад се шака српских јунака после пропасти на Косову саби у ово кршно стијење да брани своју слободу, вјеру и част, свештенство се не разликоваше од осталог народа, односно рада, у тренутку кад непријатељ куцаше на врата његове домовине и кад се овај постављаше на браник да силу силом одбије, писао је лист ,,Црногорац“ 1871. године након одлуке књаза Николе да се ученици богословије уче и војним вјештинама.

,,Црногорац“ указује да је свештенство код свих српских народа неодвојиво од сваког народног покрета и очекује да ће се сваки ђак радовати војном обучавању.

– Држимо да ће се с њима заједно сваки радовати том наређењу, па ћемо се увјерити да је свештенство скоро свуда у нашем народу, а особито у Црној Гори, неразлучно од сваког народног покрета, поручио је овај лист у тексту објављеном у октобру 1871. године.

Свештенство се, писао је цетињски лист, није разликовало од осталог народа када је у питању одбрана своје домовине.

– У овој прилици свештеник бјеше двогубом дужношћу оптерећен, које их вољно и без терета вршијаше: појаше свету литурђију да народ поуком и чистом вјером задахне и после ове стављаше се на чело свог стада – држећи у једној руци заставу коју часни крст украшаваше, а у другој леденицу или оштри јатаган – којим крчаше пред собом пут и освештаваше стаду свом стазу, која вођаше да спасе домовину, да народ увјенча славом и да јој страно уважење и поштовање прибави, писао је ,,Црногорац“.

Духовна и војна улога свештеника у Црној Гори, као и у осталним српским крајевима, раздвајала је свештенство од осталог народа, а ова врлина изазивала је дивљење и осјећај поштовања.

– Интелигенцијом својом, ма и да самоук бјеше и да се на ниском степену налажаше – далеко одвајаше од српског народа, а поменута врлина прибављаше му народно поштовање, указао је лист.

,,Црногорац“ је објаснио да је за спасење и будућност ,,раскомаданог српства“ неопходно искористити и уједињена све српске снаге.

– Ако посмотримо задатак раскомаданог српства увидјећемо одмах да његово остварење, његова цјелина, захтијева изрично снаге. Но да снага цјелине буде јака потребно је да се сва уједно прибере, јер без овога градила би се само кућа из суве међе. Ово, дакле, захтјева народно спасење и наша будућност, пише у тексту.

–Ми као пријатељи напретка и слободе, радосно поздрављамо ову племенику идеју, основану на светим разлозима народних потреба и радоваћемо се још више ако ова установа захвати под своје моћно закриље и остале основне школе, закључио је ,,Црногорац“ 23. октобра 1871.

Прочитајте још:

Лист ,,Црногорац“ 1872: Олује и непогоде чврсте дух ослобођења и уједињења српства!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: