Лист „Оногошт“ 1899: Да се с тобом растанемо, у највеће ране наше, кад душмани нечовјечно мило Српство раскопаше
Пјесма објављена 1899. године у листу "Оногошт" у Никшићу, још је једно свједочанство о српском идентитету народа у Црној Гори. Још једна потврда да је бити Србин, значило бити Црногорац, односно да није могуће бити Црногорац а да то не подразумјева бити Србин
Тробојка Црне Горе: Три боје демократије. Фото: Спутњик
Пјесма објављена 1899. године у листу „Оногошт“ у Никшићу, још је једно свједочанство о српском идентитету народа у Црној Гори. Још једна потврда да је бити Србин, значило бити Црногорац, односно да није могуће бити Црногорац а да то не подразумјева бити Србин.
Црногорском јатагану – поздрав
Поздрављам те Јатагане,
сјају славе и освете,
ја сам жељан твога сунца
и слободе твоје свете.
…
У музеју да останеш,
и одмараш стара крила,
У даље ти не попјева
Србинова вило мила!
…
Да се с тобом растанемо,
у највеће ране наше,
Кад душмани нечовјечно
Мило Српство раскопаше.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Туга наша је у Београду, некада светионику СРПСТВА, а сад леглу мондијализма, антисрпства ијугословенства. Зато је могуће да неки Раша, оде у немачки парламент ових дана и онако каже све нај црње о свом народу и држави. држава је МОРАЛА да му одузме пасош и забрани повратак. Ми само кукамо и плачемо, а дозвољавамо усташке телевизије и остале медије.Морамо више да радимо за себе и свој род. Као и увек морам рећи- избацимо оне смрдљиве биолошке остатке испод оне каменчине у престоном граду. да би почели своје оздрављење.
Nijesu oni na aparatima zato sto su oni davno prelomili u svojim glavama. Birali su izmedju svojega porijekla pradjedovskog i srpskog, i interesa i punoga korita, i odlucili se za puno korito. Onaj koji je spreman ponizit svoga djeda i prebrisat mu epitaf na nadgrobnoj ploci taj je za cist obraz i za pravoga Crnogorca izgubljen za sva vremena. Prema njima se ne trebamo odnosit ka prema svojoj bivsoj braci braci no kao prema novokomponovanim montenegrinima a buducim crnogorskim ustasama katolicima, koji ce sebe zvati crvenim Hrvatima, i koji osim zajednicke krvi i predaka nece imat sa nama vise niceg zajednickog. Daleko im lijepa kuca pa i da su mi braca odjena.
Прије свега, није Оногошт но исти лист, претходног имена Невесиње од 1899., бр.2, 13.1.1899.
Нисте ни преписали овај цијели дио пјесме, а нити је то цијела пјесма. Има још 14 строга, а аутор је Војвода Шако Петровић, рођак Николе. Написао ју је у Женеви 1.1.1899. а остали дијелови гдје србује су:
srbskom RODU ZALOSNOME… branio si SRBSTVO, vjeru… i utjesit SRBSKE vaje?…a kad MILO SRBSTVO VIDIM, U JEDINSTVU I U SLAVI…
Montenegrini iliti ustaše ne aparatima!