Листа монструма: Ликвидација породице Ђокић није први овако језив случај у Србији: Ово су убиства иза којих не остају свједоци

Породица Ђокић из Алексинца брутално је убијена у атару села Моравац 26. септембра, када је убица (или више њих) из пиштоља пуцао у Горана (57), Гордану (56) и њихову кћерку Лидију (25), а потом запалио њихова тела.

Монструозан злочин догодио се, према првим резултатима истраге, због користољубља и то није јединствен пример у Србији – свирепи злочинци гасили су куће убијајући целе породице, чак и малолетну децу – због новца, пише Блиц. 

Горан, Гордана и Лидија Ђокић кренули су у недељу 26. септембра нешто пре поноћи из куће Горанове мајке у селу Моравац ка свом стану у Алексинци. Свега два минута откако су кренули Ђокићи су отети или их је убица на неки начин преварио и ушао у њихов аутомобил, а то се закључује јер су на раскрсници која је толико удаљена од куће Горанове мајке уместо ка Алексинцу кренули у супротном смеру ка Тешици.

О томе како их је убица натерао на тај потез изнето је неколико теорија, од тога да је био маскиран у полицајца, да је био неко кога су Ђокићи познавали и коме су вероватли, а чему у прилог иде да су се и Горан и Лидија у то време дописивали са пријатељима о уобичајеним темама не дајући ниједан знак да нешо није у реду, па све до тога да им је неко препречио пут и из другог аутомобила их натерао да скрену са своје руте.

Оно што је сигурно, а што се показало када су тела пронађена – убиство је било до детаља испланирало, у њему је учествовало најмање двоје људи који су били одлично упознати са тереном којим су се кртали и на којем су извршили злочин.

У уторак је породица пријавила нестанак Ђокића када је примећено да два дана нису отворили мењачницу коју су држали у Алексинци и у којој се управо тражи мотив за овај злочин. Од почетка потраге, наводило се да су имућна породица и да би отмица могла да буде разлог њиховог нестанка. Шест дана касније, у суботу у атару села Тешица пронађен је њихов аутомобил „пасат“, потпуно изгорео, а недуго затим 10 километара даље, у атару села Моравац из ког су и кренули, пронађена су њихова беживотна тела, прострељена и запаљена, прекривена грањем, лишћем и даскама.

Убрзо је утврђено да је нестала кутија у којој је Горан држао новац, па је истрага кренула у том правцу. Помињу се свеске Горанових дужника, за којег је наведено да је био поштен човек, никоме дужан, али да је одређеним људима позајмљивао веће своте новце…

И неки други злочини у којима је мотив био користољубље извршавани су овако – без сведока.

„Ко га је*е, требало је да буде у школи“

Једно од таквих, због ког и данас људе обузима кад чују за њега јесте убиство у Похорској улици на Новом Београду. Тог првог децембра 1993. двојица повратника са ратишта Илија Вујић и Дарко Лончевић убили су тринаестогодишњег дечака Давора Жидића и његову мајку Верицу у њиховом стану.

Одмах након убиства упутили су се у кафић и хвалили су се ониме што су урадили, хладнокрвно су причали и у полицији о томе. Вујић је испричао да је жени пуцао у јетру, јер је, како је сам рекао, научио на ратишту да тако жртва живи дуже, а онда је тражио од ње да каже где држи уштеђевину, коју није имала.

Изјавом о томе зашто су убили дечака у шоку су оставили и инспекторе.

– Када смо га питали зашто је убио дете, један од убица је рекао: „Ко га ј…, он је требало да буде у школи“ – казао је инспектор Љуба Милановић.

Током суђења нису показали кајање, не мењајући израз лица саслушали су и смртну пресуду која им је изречена.

Вујић је пет пута тражио да буде помилован, али су зајтеви одбијани. Када је 2002. укинута смртна казна, њихове казне преиначене су на по 40 година затвора.“Мртва уста не говоре“

Два месеца раније, исте године у истом граду, жртве четворочлане банде били су Небојша Салатића, познати београдски бизнисмен и власник робне куће његова девојка Славица Ковачевић и малолетни сестрић Милан Граоранов.

Када се Небојша деветог октобра 1993. није појавио на послу, забринути рођак упутио се до његовог стана у Фрушкогорској улици и у њему је затекао стравичан призор.

Доказа није било, две године је полиција покушавала да уђе у траг убицама, а онда је један од њих сам почео да се хвали чије је дело масакр у Фрушкогорској улици и тако су убице изведенена пред лице правде.

Радован Јоксић, који тада имао 24 године, његов вршњак Небојша Тителац, годину дана млађи Александар Станковић и Јероним Жлендер (49) ухапшени су 1995. Организатор злочина Александар Жлендер, Јеронимов син, који је злочин починио са 17 година ухапшен је 2011. године у Словенији. На питања о злочину одговарао је са „немам појма“.

Према ономе што су током суђења испричали, план су сковали Јоксић и Жлендер кад су чули за Салатића, веровали су да ће у његовом стану пронаћи 200.000 марака. Однели су, међутим, само 460 марака и 150 долара, кључеве од аутомобила и стана, две кожне јакне и неколико ланчића.

Они су кренули са намером да убију свакога ко би могао да посведочи злочину. Тако су када је жртва у току ноћи стигла кући у пратњи девојке и сестрића без размишљања ликвидирали све троје.

– Рекао ми је: “Убиј их одмах све троје, мртва уста не говоре” – сведочио је Јоксић о Жлендеровом нарежењу:

„Појачао је телевизор и рекао ми да пуцам.“

Салатићу и малолетном Милану је испалио метак у потиљак са растојања од пола метра, а Славици је, пре него што је оверио метком у главу, пуцао у леђа, наводно је покушала да се одбрани.

Оно што је остало упамћено, а још један је доказ суровости и безосећајности, Јакшић је када их је побио опрао руке и из фрижидера узео храну да вечера. На питање зашто је то то урадио одговорио је хладнокрвно: „Био сам гладан, ништа нисам јео цео дан“.

Убио дете на ноши

Борислав Чолић убио је трочлану породицу Смиљанић 21. фебруара 1997. године. Он је кобног дана позвонио на врата њихове куће, а када је Добривоје отворио најпре је убио њега на прагу, затим његову трудну супругу Миомирку, али се ни тада није зауставио – ушао је и убио његовог трогодишњег сина Ивана који је седео на ноши.

Након крвавог пира урадио је оно због чега је дошао – опљачкао их је. Однео је кофер са пара, у којем је, према тврдњама Добривојевог оца, било 100.000 марака.

Осуђен је на смртну казну, а на изрицању пресуде је речено да бруталност и монструозност његовог дела говоре да би сваки покушај његове ресоцијализације био немогућ.

Након укидања смртне казне, требало је да буде на робији дугој 40 година, али је 2020. умро у затвору.

Магда имао списак породица за одстрел

Ескадрон срмти – група Маринка Магде, једног од најкрвавијих злочинаца које наша земља памти, сејала је деведесетих година смрт суботичким крајем. На мети су им биле имућне породице.

У новемру 1993. убили су породицу Маравић из Црвенке. Полиција је у локвама крви пронашла мајку, оца и двојицу синова. Два месеца касније исте ноћу ликвидирали су пет чланова две породице, међу којима и једно дете.

Док су инспектори обављали увиђај на Палићу где су Магда и његова група убили брачни пар Јосипа и Верицу Агатић, добили су позив да је десило још једно убиство. У кући породице Петрић затекли су , на кревету у соби на самом улазу у кућу беживотно тело десетогодишњег Данета, у следећој соби тело мајке Стане, а у спаваћој тело оца Милана.

Милан је био полицајац и пре ономе што су људи говорили, није познато да се икад бавио незаконитим пословима.Ко је починио стравичне злочине открило се када је један од чланова банде Иван Ш, звани Цигањ, сам отишао у полицију. Када је полиграфу реаговао на питања о убиствима полиција је почела да поставља додатна и тако се све сазнало.

У Србији и Мађарској њима се на терет стављају животи 13 особа, стваран број жртава никад није откривен.

Четвороструки убица и даље шета слободно

У београдском насељу Жарково 2007. године је убијена у свом стану у Спасеновићевој улици породица Обрадовић – Драгица, Зоран и Жељко(22), као и Маја Гостић (20), Жељкова девојка која је код њих дошла да прославе усељење у стан.

Обдукција је показала да су жртве убијене из две врсте оружја, што указује на то да су била двојица злочинаца. Није било трагова насилног уласка у стан па се сумња да су Обрадовићи бар једног од убица познавали. Убица је Маји пуцао два пута у главу, док су тела Жељка, Зорана и Драгице била изрешетана.

И Мајина мајка верује да их је убио неко ко је добро познавао Обрадовиће.

– Драгица је познавали убицу, не би отворила врата да није – рекла је за „Блиц“ Тања Гостић и објаснила да је Драгица била неповерљива и опрезна и да није никоме отварала врата:

„На столу су биле испијене шољице кафе. То је био јо један доказ више да је убица познавао Обрадовиће.“

Комшија је после неколико сати видео отворена врата од стана и када је провирио затекао је тела својих комшија у локвама крви. Драгичино тело било у ходнику, Жељко је лежао на поду у кухињи, док је тело његове девојке Маје било на софи у трпезарији. Зоран Обрадовић, који је био грађевински предузимач и за кога су у полицији веровали да је мета напада, пронађен је изрешетан у соби.

После убиства дошло се до сазнања да су Обрадовићи и Маја Гостић могуће жртве криминалне групе из Жаркова која је покушала да рекетира Зорана – и то за 80.000 евра. Упркос детаљним проверама полиције, није се дошло до материјалних доказа да је та криминална група повезана са четвороструким убиством.

Мислио да крију ћуп пун злата

Давор Пернић (35) убио је у августу 2017. у селу Јабуковац Рају Казимировића (72), његову мајку Драгицу (93), сестру Љубину Оприкић (76) и сестричину Драгану Јозељић (53), јер је веровао да у кући крију ћуп пун злата.

Пред тужиоцем је рекао да се ништа од тога не би десило да су му одмах дали паре. Испричао је да је мислио да ће у кући затећи само Драгицу и да ће лако под претњом извући новац, а чуо је „да су много богати“. Пре тога никада није био код њих у кући, након што је чуо приче о њиховом имућству почео је да се распитује где се налази њихов салаш.

– Када сам кренуо у пљачку, мислио сам да је код куће само баба Драгица и да ћу лако претњом од ње сазнати где им је новац, јер сам чуо да су много богати – рекао је Давор пред тужиоцем, међутим тамо је затекао и Драгану која је „секирицом кренула на њега“ када је повикао „Где су паре“, па се удаљио до оближњег потока:

„Седео сам и размишљао да ли да их убијем. Устао сам и поново кренуо код њих. Прво сам убио бабу, а затим и Драгану. Ушао сам у кућу и почео да претресам. Тражио сам новац када се изненада однекуд појавила Лјубинка. Пуцао сам и у њу. Након тога вратио сам се и наставио да тражим новац. Тада сам видео да се Раја враћа на салаш, па сам ликвидирао и њега.“

Женама је лица након убиства прекрио крпама јер му је било страшно да их гледа. Рају је упуцао на трактору. Доказано је да је пуцано из два оружја.

У кући је пронашао око 500 евра, а новац који је тражио касније је у кући пронашао Рајин син Ненад, писали су медији. Десетак хиљада евра пронашао је у закључаној просторији у подруму, како се писало.

Маја Бађикић (25), такође из Јабуковца, приведена је када је он у другом исказу пред тужиоцем оптужио да му је била саучесница.

Навео да је она чак испланирала злочин и да је из малокалибарске пушке пуцала у две жртве.

Тада је изјавио да су обоје имали рукавице, да не би оставили отиске, али да их је он спалио после злочина.

Њен ДНК пронађен је на опушцима на лицу места.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: