Литије и запосленост у Црној Гори

Пише: др Мирослав Здравковић

До почетка марта масовна верска окупљања хришћана у Црној Гори будила су наду у обнову хришћанства, у човекољубље, у породицу, у духовне вредности испред материјалних… Корона вирус је осим забране јавних окупљања довео до офанзивног напада медија, НВО-а, режима, на СПЦ како у Црној Гори, тако и у Србији (медијски).

Напад на СПЦ у обе државе доказ је да је Covid-19 послат од самог Ђавола за обрачун против свега људског (и доброг), а како ће људи и нељуди реаговати у Црној Гори, Србији или у другим државама биће предмет анализа у много година које су пред нама.

Један од видова отпора режиму Мила Ђукановића био је фарбање тробојки на јавним местима. Одговор режима је био њихово префарбавање. На основу месечних података о увозу фарбе у Црну Гору из Србије можемо тврдити да је ова активност значајно утицала на утрошак фарбе у Црној Гори: након међугодишњег смањења за 32,7% у новембру, у децембру је увоз повећан за 2,4% а у јануару чак за 41,6%! У ова два месеца увоз фарбе из Србије повећан је за 266 хиљада евра (са 1.751 на 2.017 хиљада евра)!

Фарбу су куповали и учесници протеста и комуналне службе. Једном протестанту у сну се појавио прађед и пожелео да са гробља гледа у заставу под којом је ратовао, други су пронашли своје разлоге, али је одговор људи био запрепашћујуће духовит (Црногорац, симпатизер албанске партије, на пример, приликом изјаве у полицији поводом учешћа на протесту).

Оно што није било духовито су откази које су добијали учесници у литијама (које су се одржавале ван радног времена) и застрашивање целокупног становништва да ће трпети материјалне последице због жеље да буде јединствено у хришћанству.

У Мјесечном статистичком преглед за фебруар, Управе за статистику Црне Горе, имамо податке о броју запослених по општинама. У јануару је евидентиран пад броја запослених за 0,6% што је огроман пад након високог раста броја запослених за 6,9% у 2019. У претходних 97 месеци ово је тек четврта негативна међугодишња стопа промене у броју запослених.

Са графикона можемо видети да је већ у септембру дошло до смањивања изузетно високих стопа раста запослености (у распону између 7,4% и 9,7% од октобра 2018 до августа 2019) на +5,2%, да би се до децембра спустила на +2,3%.

Подаци по општинама показују да је међугодишњи раст броја запослених имало осам општина међу којима су три у којима већинско становништво чине Албанци и Бошљаци. Пад броја запослених имало је 13 општина али међу њима је и Цетиње као центар монтенегринства са паролом „овђе нема шетње“.

Пошто ови подаци само наслућују, али и не доказују, утицај отпуштања и репресије на запослене, додао сам податке о расту просечног броја запослених у 2019 у односу на 2018. У свим општинама, осим у Пљевљима, дошло је до смањивања стопе раста или до преласка из раста у пад броја запослених. У Пљевљима је сам под успорен са -2,6% на -2,2%. Највећу промену процентуалне промене имали су Тиват (за 12,7), Будва (11,3) и Котор (10,4) које су међу општинама са релативно најмасовнијим учешћем становништва у литијама.
Covid-19 ће проћи, као и ванредно стање у државама које су га због овог вируса увеле.

Материјала за анализе утицаја литија и овог вируса на друштвени и економски живот биће у периоду пред нама. Црногорци су протесним литијама стекли огроман социјални капитал који ће однети и у 22. век, јер је највеће стечено богатство породица и братство, где су деца могла заједно са родитељима, дедама и бабама, рођацима, кумовима и пријатељима, да учествују у дугим шетњама и молитвама и да стекну неки нови увид у људску (хришћанску) заједницу. А ко је био човек, а ко нечовек, у ова зла времена ипак ће много лакше запамтити јер су у односу на друге државе много малобројнија заједница.

(Аутор је уредник портала Макроекономија.орг)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: