Литијум као судбинско питање
1 min read
Пише: Јован Лакићевић
Ко би рекао, прије двадесет година, рецимо, да ће околност да Србија има једне руде у изобиљу, данас постати питање њене будућности! Ријеч је, наравно о литијуму.
У питању је метал о коме доскора, а бојим се и данас – немамо појма. Готово је невјероватно да одлука о томе како ће се он копати и користити, ако до тога уопште дође, одређује судбину Србије за дуго времена.
А дилема је поприлично компликована: или „експлозија“ у развоју, или потпуни нестанак Србије! Или, у нешто блажој варијанти – нестанак актуелног режима. (Не знам само каква му је алтернатива.)
Проблем је, чини се, у томе што се нико не усуђује, мислим у свијету, да се озбиљније упусти у његово ископавање и обраду. Остало је, за утјеху, вријеме коначног одлучивања. Неће то бити ни данас, ни сјутра, евентуално – прексјутра.
Тим поводом Србија је била спокојна у потоње двије године, од кад је ондашња Влада Србије ставила тачку на причу о ископавању и евентуалном коришћењу литијума.
Сад то, захваљујући упорности, или, можда визионарству ( без наводница) Предсједника АВ постало јесудбинско питање будућности Србије: или литијум или вјечито сиромаштво као алтернатива!
За ово прво ангажоване су готово све актуелне политичко-пропагандне снаге државе. Ово друго, које би се условно могло назвати Спасавање или одбрана Србије препуштено је политичким групама и појединцима.
За утјеху је, такође, и обећање да ће се прије коначне одлуке, чути ( и послушати) ријеч струке. Ја је, због година, вјероватно нећу ни дочекати, па ми је утолико лакше. Због мене, али не и због породице, како, претпостављам, резонује већина старијих људи у Србији.
Као апсолутни лаик, не бих се у овој прилици усудио ни да осуђујем, ни да пресуђујем. Повјеровао бих струци, под условом да и она не буде подмазана. Прича се да је злогласни Рио Тинто, у корупцију разних државних и друштвених структура већ уложио милијарду евра! Шта је то у односу на десетине милијарди извађених из перспективног литијумског гробља, званог Србија како неки рекоше, овим случајем. .
Тим поводом ваља имати на уму, да је у минулим годинама, још из времена „жутих“ поред Рио Тинта, још десет бјелосвјетских фирми добило дозволу да на још 60 мјеста буше српску земљу, трагајући за драгоцјеним металом, који је, изгледа, тренузно, вреднији од злата!
Проблем је, изгледа, у томе што се нико у свијету и не усуђује да се упусти масовније у његово ископавање и обраду.
Колико јуче, прочитах на Интернету да је и једна америчка компанија ( није Рио Тинто) ваљда у Охају, одустала од ове неизвјесне и смртоносне работе, будући да нико не може да гарантује здравствену сигурност и исплативост таквог подухвата!
Колико сам могао запазити, и они у Португалу оклијевају.
Занимљиво је да и наши пријатељи из Берлина имају значајно налазиште литијума, на граници са Чешком, али, видјели смо, они би радије да то копање обаве у Србији!
Без намјере да дајем подршку на невиђено одушевљеним „копачима“ литијума, било спољним, или домаћим, радије бих скренуо пажњу на околности које не иду томе у прилог. Рецимо, за почетак, одкуда Њемци као егзалтирани промотери идеје о ископању Србије?
Одговор би могао бити, на примјер – по навици! Зар нам управо они, у три маха у минулом вијеку, нијесу судјеловали у прекопавању Србије? Последњи пут, 99. године морали су да мијењају Устав, како би њихова авијација учествовала у прекопавању Србије! У Другом рату, у васкршњем бомбардовању, плански су нам, у првом налету „месершмита“, срушили до темеља Народну библиотеку, и у њој, поред осталог, спалили 4.000 драгоцјених књига и рукописа, које су свједочиле о српској историји, али и о праисторији!
Њемачка опсесивна мржња према Србима, може се мјерити само са много старијом, енглеском, која сеже све до потонуле Атлантиде! Но да не идемо тако далеко. Колико јуче, та иста Њемачка , добро, заједно са Енглезима, Хрватима, муслиманима…, дала је на гласање ону трагично-смијешну Резолуцији о геноциду у Сребреници и баш уложила доста труда, како би се њен „ореол“ планетарних геноцидаша пренио на српски корпус.
Сјећам се да је било као јуче, а баш било , како је АВ недипломатски крстио небројено пута челнике Запада неприличним, или, можда, баш приличним именом- ЛАЖОВИМА! (Ја сам их, давно прије, назвао – оберлажовима!)
Сјећам се да је вође савременог свијета АВ тада подијелио на ПРИЈАТЕЉЕ и ПАРТНЕРЕ, избјегавајући да их спомене као НЕПРИЈАТЕЉЕ! А могао је.
Сад су неки „партнери“, нагло постали „пријатељи“. Ријеч је о шареној делегацији УЕ и Њемачке, од прије неколико дана.
Канцелар Олаф Шолц стигао је у Београд у неко вампирско вријеме, какво му и приличи, зазирући, с разлогом, од протетста српског живља, не само због споменуте Резолуције.
У памћењу је Срба и Шолц-Макронов план , који никад није обзнањен, а који у првом члану
призива „међусобно признање држава, Србије и Косова и да се неће супростављати пријему у међународне организације…“
С тим у вези спомиње се почесто и Охридски споразум, као и околност да је усмено признање неког споразума, или акта, фактичко, или „де јуре“ признање…
Видјели смо да је од „партнера“, од прије два мјеца, Шолц изнова постао „пријатељ“. Тако ће, ваљда ускоро, бити и са Макроном!
Колико сам примијетио, нико од наших вајних аналитичара, није коментарисао комплет споразума са Макроном, које, ваљда, тек треба овјерити након дебате у Парламенту. (Или, можда, по скраћеном поступку). Најпроблематични је онај о куповини
НАРУЏБА борбених авиона, „рафала“, за које је, како сам чуо, уплаћен аванс од пола милијарде долара, а који ће нам бити испоручени Бог зна кад крајње је неизвјесна работа. ! Свак ко се имало разумије у војну аналитику, схватиће да се овај проблематични аранжман везује за однос једне „неутралне земље“ према НАТО пакту.
Благо речено – у невријеме.
Најзад, ево разлога због којих пишем овај текст, а саопштавам их, неновинарски, на крају.
Неки ће се пратоци сјетити мога текста на Порталу у коме помињем закључке руководства НАТО пакта, из Братиславе прије 24 године. Дакле, након покушаја ове злочиначке организације, да нам покори и разбије државу Србију. Тада је договорено да се то, у перспективи, мора учинити „свим средствима“!
Ако на томе раде Германи, Њемци и Енглези већ више вјекова, онда ће нам бити лакше да схватимо одушевљење актуелних њемачких политичара српским литијумом. Ако се Србија вјековима није могла поразити војнички, онда може потровати уз помоћ ископавања литијума!
Сјетимо се само чему су служиле њих неколико десетина Бајденових и Робертових лабараторија на граници Русије и Украјине. Справљању одговарајућих хемијско.биолошких агенаса, који ће се примити на руски ДНК! Биолошко-хемиски рат против Руске федерације, упркос међународним забранама, уопште није искључен. Сатанисти не маре за било какве споразуме!
Најзад, да се вратим на простор Србије. Мислим да су наши „западни пријатељи“ схватили како се може поразити Србија , једино- тровањем. За то нијесу били довољни они њемачки авиони, који су нам, годинама, сипали из ваздуха аеросол и друге отрове, захвајући којимс смо стигли по броју канцерозних обољења у врх Европе. Рударење литијума, на нешто дужи рок, много је погодније! И ефикасније!
Коначно, ако је по незваничним подацима људи из кинеске обавјештајне службе, нестанак Срба предвиђен за шест година, до 2030 године, а нестанак Словена ( у мдеђусобним обрачунима) до 2040. године, ово што нам се управо догађа са члитијумом, само је једна епизода>..
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
У Србији има још „неподмазаних“ стручњака (нагласак је на обије ријечи ове синтагме). Али то не одговара власти (АВ), која у противном не може да изврши претходно дате обавезе. То је очигледно, према сљедећем:
1. Да би се прогурао пројекат, морао је да дође и Шулц лично и притом потпише робовски споразум. „Тежина“ његовог обећања о еколошким стандардима је истинита, колико и другим политичарима – значи ништа. Његово „понижење“ чином личног доласка у Србију и прича о експлоатацији стратешких руда, а не рецимо о подршци Русији, акцији у Украјини и др. актуелним свјетским темама, говори све о намјерама.
2. Кад се (ако) потпише Споразум и крене у пројекат, сва обећања ће се заборавити, а власт (АВ) ће измислити логичну (на папиру) причу о испуњеним еколошким стандардима.Тако се то ради.
Да је прије 20 година АВ дјеловао са ове позиције, лако би извршио сваку своју замисао. Данас већ не може.
3. Зар ико здравог мозга мисли да Шулц подржава овај пројекат ради добробити Срба. Он, који признаје „државу Косова“. То је кључни доказ. Све остале приче су непотребне. Само на овом питању власт АВ ће да тресне о земљу, мада је данашња опозиција страва и ужас.
Помоз Боже јаднијем Србима.
Значи, не морамо да знамо све, али колико знамо – рударења литијума НЕЋЕ БИТИ.
Е да ми је неко река да се ови Јован разумије и у литијум река би му ћут. А он и то зна, а и ови доље. Сви знају, а све исти пише. Крену Јово од литијума а заврши бојем против мрских Њемаца. Е да ни је оваквих било 1941 не би Њемци били код нас ни два дана, све би их он покосио.
Добро, фанови, да чујемо стручњаке!
Digla se panika mrzitelja srba zbog iskopavanja litijuma u Srbiji I razvojne šanse koju Srbija ima u rukama.
Svima smeta Šolcova poseta Srbiji. Od partnera do potencijalnih prijatelja. To je Vučićeva politika demokratije i dijaloga.
Eksploatacija litijuma je upravo ono što Loznici, Jadru, Zapadnoj Srbiji.
Nešto što će vratiti život u regiju, obezbediti radna mesta…
Samo treba razmisliti o tome da će Srbija postati glavni snabdevač Evrope rudom litijuma ako do kopanja dođe.
Narod treba da shvati opozicija gleda samo svoje interese svoje džepove dokazali su to dok su vladali.
Čemu tolika debata oko litijuma jer ceo svet zna da je to bela nafta i da će doneti samo dobro Srbiji.
Imam veliko poverenja u Vučića i naše vlasti da će na pametan i bezbedan način vrsiti eksploataciju rude litijuma.
Nekad je to najvažnije, vera i dobra i volja.
Opozicija je dovela rio tinto u Srbiju dok je vladala da vladaju i dalje dozvolili bi bez pitanja naroda da se iskopava litijum ali sada posto nevladaju protivnici su iskopavanja koji licimeri.
ne vidim sta je sporno litijum je metal kao i svi ostali zlato, bakar, gvozdje i ne vidim zasto bi se proces rudarenja toliko razlikovao od ovih ostalih metala
Srbija će koristiti litijum da bi ojačala svoju ekonomiju i to glavna pretnja regionu a i šire.
Naše prirodno bogatstvo mi treba da koristimo u svrhu jačanja naše zemlje, a to je upravo ono što predsednik Vučić i radi.
Za Srbiji je danas litijim važniji i od rafala i od tenkova…
Jaka ekonomija je ono što jednu državu čini silom, a Srbija je na dobrom putu da postane regionalna sila.
Kad je Nemačka došla na noge Vučiću jasno je koliko je litijum važan za budućnost cele planete.
I u mom kraju mom mestu glina se iskopavala ciglana je radila narod je živeo radio hranio svoje porodice naš kraj se razvijao sve je bilo dobro dok žuta opoziciona vlast nije došla i ciglanu prodala džabe tajkunu koji ju je zatvorio.
Svi trče za litijumom ali Srbija neće dozvoliti da tu bude pokusni kunić nego će slušati struku i odluke predsednika Vučića.
a sta je onda bor, kopa se ruda i vade se dragoceni metali, sta ovo moze da bude drugacije
Narod srbije veruje svom predsedniku Vučiću I zna da će se litijum iskopavati na bezbedan način.
pa ljudi kopaju i zlato i druge rude pa su tu
Za bolji ekonomski standard Srbija će uz mere strogih ekoloških standarda iskopavati litijum.
Eksploatacija litijima u Srbiji sjajna prilika za Srbiju I Srbija će je iskoristiti.
Litijum je sirovina budućnosti.
Svaka zemlja bi svoja prirodna bogastva iskoristila.
Bogastvo koje Srbija treba iskoristiti.
Litijum je nešto dobro.On može vinuti državu u nebesa a ako nebudu ispunjeni životni uslovi isto tako srozati na dno.
Pa i jeste sudbinsko pitanje, pa nisu bez veze francuzi proglasili iskopavanje litijuma projektom od nacionalnog značaja.
Sa rudarenjem lčitijuma moramo da počnemo što pre jer nam je to velika ekonomska šansa da odskočimo u regionu.
Meni je jasno da je eksploatacija litijima u Srbiji sjajna stvar čim vidim koliko se na tu temu ježe svi oni koji nam ne misle dobro.
Kopati, eksploatisati i prerađivati u Srbiji!
Živela Srbija! Za bolji ekonomski standard!
Litijum je šansa za celu Srbiju i Republiku Srpsku. Šansa za bolji život i napredak.
Verujem Vučiću, zato zaista nemam ništa protiv kopanja.
Čovek je pismen i vidi u ovome šansu. On zna najbolje…
Svakome ko bar malo razmisli jasno je da litijum daje realnu šansu za razvoj Srbije, a naročito samog Podrinja – koje već godinama odumire.
Nema tu neke velike dvojbe.
Litijum treba eksploatisati, a ne od te teme praviti zabavu ta dokone.
Kopanje litijuma omogućiće Srbiji i Republici Srpskoj zavidan položaj kada je reč o ekonomskom standardu balkanskih i podunavskih zemalja.
Treba bit pošten i reć da je kopanje litijuma velika razvojna šansa za zapadnu Srbiju.
hvala bogu da ga ima u srbiji i da ce srbija postati zbog te rude veoma bogata zemlja