Бечки конгрес

На данашњи дан, 9. јуна 1815. године завршен је Бечки конгрес, најмасовнији и по трајању најдужи скуп државника и дипломата тога времена. Засједао је од септембра 1814. године када су га сазвале велике силе да би отклониле последице Француске револуције и Наполеонових ратова у европским земљама. На конгресу је дошло до прекрајања карте европских држава.

Црна Гора није ни поменута као учесник у рату на страни великих сила, а посредно је било одлучено да бокељска провинција буде уступљена на управљање Аустрији.

Бечки конгрес је био скуп амбасадора великих сила којим је предсједавао аустријски државник Клеменс Метерних. Сврха конгреса је исцртавање политичке мапе Европе након Наполеоновог пораза. Скуп је био настављен иако се током рада конгреса Наполеон вратио на власт у Француској у марту 1815. године. Технички говорећи конгрес никад није одржавао пленарне сесије, него се већина дискусија дешавала кроз неформалне састанке великих сила.

Већину рада на конгресу урадиле су 4 велике силе (Велика Британија, Русија, Пруска, Аустрија) и Француска. Представници 4 велике силе побједнице настојали су да искључе Француску из озбиљних преговора. Били су и неодлучни како да спроводу преговоре, а да не изазову заједнички протест мањих сила. Због тога су на прелиминарну конференцију о протоколу позвали француског и шпанског представника.

Главни резултати конгреса:

Потврда да Француска губи све територије освојене од 1795. до 1810. године.

Увећање Русије, која је добила већину Варшавског војводства.

Увећање Пруске, која је добила Вестфалију и сјеверну Рајнску област.

Консолидација Њемачке конфедерације од 39 држава, којом је било много лакше управљати него са претходних 300 држава. Њемачком конфедерацијом су управљале Аустрија и Пруска.

Норвешка, која је дотад била дио Данске улази у персоналну унију са Шведском. Аустрија је добила Ломбардију-Венецију у сјеверној Италији, док је већина сјеверне средишње Италије припала Хабзбуршкој династији (Велико војводство Тоскана, војводство Модена и војводство Парма).

Папа је поново успоставио Папску државу. Краљевина Пијемонт-Сардинија је повратила своје копнене посједе, а добило је и контролу над Ђеновом. Створена је велика Уједињена Краљевина Низоземска. Велика Британија је добила протекторат над Јонским острвима и над Сејшелима.

Конгрес у Бечу је често критикован у 19. вијеку јер је занемарио националне и слободарске тежње. Сматрало се да је интегрални дио конзервативног реда, у коме се примат ставља на мир и стабилност на рачун слобода и грађанских права, који асоцирају на америчку и француску револуцију. У 20. вијеку многи историчари су се почели дивити државницима Бечког конгреса, који су за око 100 година (1815—1914. године) ,,спријечили један општи европски рат“.

Извор: Миомир Ђуришић / Митрополија

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: