ИН4С

ИН4С портал

Љетопис: Константин Порфирогенит

1 min read

Аутор је четири историјска дјела: Спис о народима, Спис о церемонијама, Спис о темама и Живот Василијев.

Византијски цар Константин VII Порфирогенит је рођен у Цариграду као једини син цара Лава ВИ Мудрог из његовог односа са Зојом Корбонопсином. До своје 10. године стајао је под регенством патријарха Николе Мистика, своје мајке и Романа Лакапина. Владао је самостално од 954. године до своје смрти, 959. године. Његова владавина је са политичког аспекта безначајна, али зато његова научно литерарна дјелатност заузима једно од најистакнутијих мјеста у византијској културној историји. Константин је имао смисла и љубави за науку и умјетност. Цар је око себе окупио групу способних и образованих сарадника који су му помагали на спремању материјала, а судјеловали су и у писању, тако је тешко одвојити шта је писао сам цар а шта сарадници. Карактер дјела овог круга је компилаторски али баш у томе је њихова вриједност јер доносе вијести старијих изгубљених извора. Константинова дјела су богата информацијама. Најзначајније његово дјело је „Де администрандо империо“ (О управљању царством) које има дидактички карактер и намијењен је царевом сину, каснијем цару Роману II. У том дјелу, Константин Порфирогенит даје податке о земљама и народима са којима је Византија долазила у додир, међу њима и Словенима. Дјело је нарочито значајно за проучавање историје српског народа, јер Порфирогенит пише о доласку Срба на Балкан.

Још раније од овог Константиновог дјела настало је његово дјело „О темама“. Тај спис описује византијске управне јединице-теме у Константиново вријеме, али дјело се више односи на стање у V и VI вијеку. Треће, уједно и најопширније дјело цара-писца носи назив „О церемонијама византијског двора“. Оно доноси опис византијских обреда на дворовима и византијским церемонијама. Последње историјско дјело цара Константина Порфирогенита је била биографија његовог дједа, Василија И Македонца, једног од најмоћнијих византијских царева у IX вијеку.

Приредио: Миомир Ђуришић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Љетопис: Константин Порфирогенит

  1. Neznam zašto je Porfirogenit važan, ovome našem portalu, osim ako nisu pristalice teorije o doseljavanju Srba na Balkan?!
    DAI je jedan od najružnijih i najgorih falsifikata u istoriji rimske Crkve, a imali su ih, falsifikata, mnogo.
    Tužno je da naša zvanična nauka još uvjek veruje ovom smeću od spisa.

    2
    3
      1. Hvala Bogu da imamo tebe, da nas podučiš, Dragoslave.
        Uvjek je bilo i biće mudisera, koji misle da su pametni!
        Kakve veze ima srpski jezik sa temom sveznalice?

        2
        1
  2. Чанак, Хрватска
    хттпс://де.википедиа.орг ›вики› Не …
    Веб резултати
    Ненад Чанак – Википедија

    Ненад Чанак (рођен 2. новембра 1959. у Панчеву) је српски политичар. Суоснивач је Лиге социјалдемократа Војводине и од …
    Лифе
    фабрике
    хттпс://де.м.википедиа.орг ›вики
    Чанак – Википедија
    Чанак је презиме следећих људи: Ненад Чанак (* 1959), српски политичар; Ненад

  3. Nema ni JEDNOG jedinog dokaza ili dokumenta da su se Srbi doselili na Balkan u 7.veku. Neki navode delo Porfirogeneta koje ne postoji u originalu i u stvari je falsifikat iz 17. veka. To je toliko ocigledno da je prosto komican. Navescemo drugi put neke elemente da se citaoci nasmeju.

    Ali cak i da je dokument originalan, bio bi pisan 300 godina posle te navodne seobe. Kako je Porfirogenet znao sta se dogodilo 300 godina pre njega ako nista u medjuvremenu nije napisano. Mozda su mu dedovi prenosili sa kolena na koleno? Izracunato je da bi kolona doseljenika bila dugacka 1500 km (ili 10 kolona po 150 km) i to niko nije primetio niti zabelezio, niti je rimska vojska pokusala da zaustavi, niti je ijedan istoricar ili pisac to primetio. I sta se desilo sa starosedeocima na teritoriji cele Jugoslavije i Bugarske? Gde su oni nestali preko noci i ostavili Srbima svoje kuce i zemlju pa cak i poneli svoja groblja sa sobom? Samo totalni moron bi mogao u to da poveruje.

    9
    1
  4. Није Порфирогенит био никакав „византијски“, већ искључиво Ромејски цар. Појам „Византија“ је измишљен у 16. веку од стране римокатолика. „Де администрандо империо“ Порфирогенита је римокатолички фалсификат! Препоручујем свима, а поготово људима из наше цркве који ово пишу и изазивају језу код читалаца, књигу „Није било сеобе Срба на Балкан у 7. веку“ од аутора Александра Митића и Александра Шаргића, као и многобројну другу аутохтонистичку литературу. Срби су у 6. веку дигли 3 устанка против Ромејског царства, о чему пишу савремени историчари из саме Ромеје и није било никаквог досељавања Срба на Балкан као народа. Било је само војних упада. Наши преци су од вајкада овде на овима просторима, од Лепенског вира и Винче, преко Илира и Трибала, Немањића, Карађорђа, па до данас. Амин

    16
    1
    1. A katolici Zli Çifutet obrni okreni sve je Jevrejsko pa dubili na glavu dabogda ps. Ni nošnja nije crnogorska niti srpsko nego Jevrejska

      1
      4
    2. Bravo brate. Konačno!!! Poražavajuće je što naši ljudi neće da saznaju i čitaju. Šargić je veomq lijepo objasnio kako je nastao falcifikat u 17-om vijeku. U pamet se Srbi!

      8
      1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy